Вученовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
 |
« у: 12.51 ч. 16.02.2007. » |
|
Да ли се називи језика који нису придеви пишу малим словом? Дакле, да ли је у реду јидиш, или треба писати Јидиш?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #1 у: 13.39 ч. 16.02.2007. » |
|
Pa, ja mislim da je jidiš, dakle malim.
Odmah da dodam - nisam gledala u pravopis, nisam proveravala i slobodno me ispravljajte ako treba - ali ne vidim zašto bi se naziv tog jezika pisao drugačije od svih ostalih jezika (srpski, engleski, francuski, nemački...)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #2 у: 14.07 ч. 16.02.2007. » |
|
Lolita, u pravu ste, nema potrebe da se nervirate.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #3 у: 15.24 ч. 16.02.2007. » |
|
Да се надовежем: а како са називима програмерских језика? Нпр. Фортран или фортран, Јава или јава, Паскал или паскал...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ludwig Van
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 46
|
|
« Одговор #4 у: 16.08 ч. 16.02.2007. » |
|
Вероватно малим, ако се водимо примером санскрта, чији назив се пише малим почетним словом.
Да ли постоји превод речи "јидиш" на српски? Онако, на први поглед, реч би требало да значи "јудејски", ако се "јид" односи на Жидове (Јудејце), и ако је наставак -иш у уобичајеном значењу -ски.
За програмске језике нисам сигуран, али мислим да треба прво почетно слово, због тога што се не односе само на језик (као што је, рецимо, машински језик), већ и на специјалан програм који код (code) преводи на машински језик (компајлер или интерпретер). Тако, Pascal или C++ нису само програмски језици, већ подразумевају и одговарајући програм/компајлер. (Ваљда - ово сам све написао чисто интуитивно).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #5 у: 16.12 ч. 16.02.2007. » |
|
Nazivi poput fortran, bejsik (ovde možda valja napomenuti: ne *bejzik, kako se vrlo često čuje) jasno se pišu malim slovom, jer ne potpadaju ni pod jednu tačku koja bi predvidela pisanje velikim slovom. Za javu i paskal neko bi mogao insistirati na velikom slovu pozivajući se na pravopisnu odredbu da se velikim slovom pišu slični nazivi koji su „jasno sačuvali karakter vlastitog imena“ (tačka 28f); međutim, ne vidim po čemu je to paskal (a još manje java) „jasno sačuvao karakter vlastitog imena“ više od, recimo, cigareta ’drina’ i ’morava’, automobila ’reno’ i ’ford’ itd. Uzgred budi rečeno, kad već pomenuh ove cigarete, i Pravopis se malo zajabunio: što samim tekstom pravila, što upravo eksplicitnim ovim dvama primerima, jasno tvrdi da se piše malim slovom; međutim, u delu o upotrebi navodnika, tačka 210, kao primer se navodi: tražio je „Drinu“ ili „Moravu“ (cigarete).  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #6 у: 16.15 ч. 16.02.2007. » |
|
Lolita, u pravu ste, nema potrebe da se nervirate. Bojane, pomešali ste me sa nekim Ja nikad ultimativno ne tvrdim da sam u pravu, a posebno se nikad ne nerviram, jer to negativno utiče na zdravlje i lepotu Opustite se, mene nikad ne morate razuveravati i tešiti |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #7 у: 16.20 ч. 16.02.2007. » |
|
Правило постаје јасно кад се погледају афрички народи и језици. Ако се име народа користи у свом основном значењу, пише се великим словом. Ако се користи у функцији непроменљивог придева, пише се малим словом. Дакле: Народ Банту говори банту језиком.
Што се програмских језика тиче, изгледа да је и њих боље писати малим словом. Узмемо ли програмски језик ПАСКАЛ, по правилу да властита именица, када постане општа, губи мало слово - "Изумитељ 'калашњикова' је Калашњиков" - треба писати "паскал". А и по општем правилу за језике, ту треба ставити мало слово. Наравно, не треба заборавити да је ЛАТИНИЦОМ имена неких програмских језика боље писати као скраћенице, што и јесу: FORTRAN, COBOL, BASIC, LISP итд.
НОТА: Изговор "бејсик" прописан је у Британији, док се у Америци напоредо користе обе варијанте (судећи бар по ономе што кажу Оксфорд односно Вебстер).
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.25 ч. 16.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ludwig Van
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 46
|
|
« Одговор #8 у: 17.34 ч. 16.02.2007. » |
|
Nazivi poput fortran, bejsik (ovde možda valja napomenuti: ne *bejzik, kako se vrlo često čuje) jasno se pišu malim slovom, jer ne potpadaju ni pod jednu tačku koja bi predvidela pisanje velikim slovom. Imam par pitanja u vezi sa ovim, pošto su mi očigledno pretpostavke bile pogrešne. Da li, recimo, kada se spominje rad u AutoCAD-u ili Photoshop-u, imena tih programa treba takođe pisati malim početnim slovom (pod uslovom da postoji odgovarajuća srpska transliteracija)? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #9 у: 17.49 ч. 16.02.2007. » |
|
Прво, неисправно је писати "Photoshop-u" јер посреди није скраћеница. Дакле, само "Photoshopu".
Друго, по правилима о писању индустријских производа, називе софтвера требало би писати малим словом. Међутим, у пракси се редовно среће велико слово: Виндоуз, Фотошоп, Офис, Линукс итд. иако би било боље "виндоуз", "фотошоп", "офис", "линукс" итд. Међутим, велико слово мора се писати ако се преузима изворна латинична графија, јер се тада преузима и изворни правопис: Windows, Photoshop, Office, Linux итд. Пошто се латиничне варијанте срећу неупоредиво чешће, вероватно се сличан узус развио и у ћирилици.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #10 у: 18.04 ч. 16.02.2007. » |
|
Nazivi poput fortran, bejsik [...] jasno se pišu malim slovom, jer ne potpadaju ni pod jednu tačku koja bi predvidela pisanje velikim slovom. Тако се и мени чинило, само што то нико не чини. Одлично. А описни придев од „јава“ би био? (Нпр. као „фортрански“ за „фортран“.) Наравно, не треба заборавити да је ЛАТИНИЦОМ имена неких програмских језика боље писати као скраћенице, што и јесу: FORTRAN, COBOL, BASIC, LISP итд. Углавном је све то давно поименичено, до те мере да се писање у облику скраћенице узима за „ма овај нема појма“ :) У складу с чим, да ли то значи да у латиници треба задржати велико слово ако се оставља у изворном облику. Значи може и „u Fortranu...“ и „u fortranu...“, али само „у фортрану“? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #11 у: 19.33 ч. 16.02.2007. » |
|
По мом суду, "u Fortranu" би било најмање правилно. Радије "u fortranu" ili "u FORTRAN-u" (ово потоње нипошто се не може сматрати погрешним, ма шта мислили онакви какве помиње Часлав ) Од "јава" тешко можемо извести односни придев, као што га заправо не можемо извести ни од "влада", али су се свеједно уврежиле кованице "невладин", "међувладин", "антивладин", "провладин", иако би можда били бољи изрази "некабинетски", "међукабинетски", "антикабинетски", "прокабинетски" пошто је "кабинет" један од синонима за "влада", а творбено је спретнији. Дакле, морамо се засад задовољити именицом у функцији придева: "јава-програми", "јава-наредбе" и сл. (где би иначе стајало "фортрански програми", "фортранске наредбе" и сл.). |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.36 ч. 16.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #12 у: 16.49 ч. 17.02.2007. » |
|
По мом суду, "u Fortranu" би било најмање правилно. Радије "u fortranu" ili "u FORTRAN-u"(ово потоње нипошто се не може сматрати погрешним, ма шта мислили онакви какве помиње Часлав :) „Немају појма“ није у граматичком смислу, већ у смислу помињања нечега о чему се мало зна, у чему се мало учествовало. Односно, наведох то само као илустрацију степена поименичености, како бих се позвао на уобичајену лингвистичку политику прихватања свршеног чина, те узео именичке облике за једнако правилне и савремене, а верзалне за архаичне. Па онда: како се у латиници може остављати у изворном облику, са све великим почетним словом, чини ми се да су и „u Fortranu“ и „u fortranu“ и „u FORTRAN-u“ правилни облици (такође ми није сасвим јасна одредница „ најмање правилно“, можда мислиш правилно али најмање препоручљиво?) И да, какво је стање правилности са падежним наставком сливеним уз скраћеницу, „u FORTRANU“? Дакле, морамо се засад задовољити именицом у функцији придева: "јава-програми", "јава-наредбе" и сл. *гунђ* Ја хтедох „јавански“, као за острво, а налазим га и по хрватским текстовима у вези јаве као програмског језика. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #13 у: 01.09 ч. 18.02.2007. » |
|
"Najmanje pravilno" znači da bi se grafija "program u Fortranu piše se ovako" mogla braniti samo kao paralela s ćiriličnim "програм у Fortranu пише се овако" - dakle, samo kao neprilagođena izvorna grafija (sa sve engleskim pravopisom). To samo po sebi nije nepravilno, ali je prilagođavanje uvek bolje, te tako treba shvatiti "najmanje pravilno".
Padežni nastavak ne bi smeo da se stapa sa verzalnom skraćenicom, po opštem pravilu: "UNICEF-a", ali "Unicefa".
Odakle uopšte potiče reč "java" kao ime programskog jezika? Koliko ja znam (a možda grešim), posredi je sorta kafe, a ne ostrvo? (Postoji nešto što su, valjda, parčići programskog koda s terminom "java beans"?) Stoga, ma koliko pridev "javanski" bio "praktičan", tvorbeno ne bi bio ispravan (jer je zapravo izveden od "Javanac", a ne direktno od "Java").
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.12 ч. 18.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #14 у: 01.54 ч. 18.02.2007. » |
|
Po engleskom rečniku Merriam-Webster’s Unabridged, Fortran je pravilno koliko i FORTRAN, pa ne mislim da je „u Fortranu“ išta lošije od „u FORTRAN-u“. I LASER je skraćenica koliko i Fortran, pa je niko više ne piše tako.
Ime Java ima veze s kafom, ali Amerikanci ostrvo Java povezuju s kafom otprilike kao mi Brazil; dakle, ostrvo je ipak koren svega.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #15 у: 05.10 ч. 18.02.2007. » |
|
"U Fortranu" je pravilno u engleskom, ali ne i u srpskom: to kod nas nije vlastita imenica, kao ni naziv nijednog jezika. Dakle, ili kao opšta imenica: "u fortranu", ili kao skraćenica: "u FORTRAN-u". (Slično: "u kobolu" ili "u COBOL-u"; "u bejsiku/bejziku" ili "u BASIC-u".)
Što se jave tiče, ipak se ne koristi pridev "Javanese" kad se misli na programe. To jest, Amerikanci (ako ćemo se već ravnati prema njima) kažu "Java programs" ali "Javanese coffee".
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 05.14 ч. 18.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #16 у: 13.08 ч. 18.02.2007. » |
|
Интересовање ми је практично, јер преводим нешто, па сам одлучио да латинична верзија иде са свим „именима“ изворно, како је и иначе уобичајено у латиничном свету. С тим у складу, делује ми да у изворном облику треба оставити и називе програмских језика, што је опет нека пракса. Ако ко има противпредлог...
А мислим да ћу ипак оставити „јавански“ — не допадају ми се силне цртице, а морао бих и нешто од инфраструктуре превода да дорађујем за њих :) Успут, опет у латиници, да ли би -ски придеви требало да почињу малим словом без обзира на остављање корена у изворном облику, или опет велико (што би ми баш изгледало чудно)?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #17 у: 14.25 ч. 18.02.2007. » |
|
"U Fortranu" je pravilno u engleskom, ali ne i u srpskom: to kod nas nije vlastita imenica, kao ni naziv nijednog jezika. Koliko se meni čini, to je izvorno pisanje u latiničkom tekstu (kao „u Windowsu“), pa time zadržava engleski pravopis (tj. veliko slovo na početku). Čini mi se da si nešto slično pomenuo u prethodnoj poruci, ali mi nije jasno šta si hteo da kažeš onom paralelom (svakako znaš da se u ćirilici jako neblagonaklono gleda na izvorno pisanje, ali nije tako u latinici, gde ravnopravno konkurišu obe varijante). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ludwig Van
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 46
|
|
« Одговор #18 у: 14.43 ч. 18.02.2007. » |
|
Једно питање: ако се пише ћирилицом, а имена наводе у оригиналном називу у енглеском алфабету (Windows, Java, а не виндовс, виндоуз, џава, џева* и сл.), да ли се у том случају ставља цртица при деклинацији. На пример, у Photoshop-у, под Windows-ом и сл?
*Код јаве (Јаве) нема овакве дилеме, јер ако енглеска реч води порекло од имена острва које се на српском назива Јава, нема потребе за енглеским изговором. Свеједно сам навео као пример.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #19 у: 20.02 ч. 18.02.2007. » |
|
А мислим да ћу ипак оставити „јавански“ — не допадају ми се силне цртице, а морао бих и нешто од инфраструктуре превода да дорађујем за њих Успут, опет у латиници, да ли би -ски придеви требало да почињу малим словом без обзира на остављање корена у изворном облику, или опет велико (што би ми баш изгледало чудно)? "Javanski javanski programi" - mnooogo trapavo Pridevi na -ski uvek malim, no matter what. @Bojan: Opet - nazivi programskih jezika treba da se pišu malim slovom ili kao skraćenice (dokle će biti nejasno šta ta jednostavna srpska rečenica znači?): "u fortranu, u kobolu, u bejziku/bejsiku" ili "u FORTRAN-u, u COBOL-u, u BASIC-u", pa tako, ako već prilagođavamo i ako ćemo cepidlačiti, onda bi bilo bolje i "u džavi". (U tom slučaju bi se moglo i dopustiti "džavanski", jer nema dvoumice oko toga misli li se na jezik ili ostrvo - a presedan je to što ne kažemo "bazik" nego "bejzik/bejsik", dakle prilagođen angloamerički izgovor.) Ako će se preuzimati engleska grafija, ona bi trebala da se izdvoji kurzivom: "u Fortranu postoji naredba 'double precision'" - kako ne bi bila proglašena pravopisnom greškom. Elem, niko još nije pomenuo kakva je prevodilačko-redaktorska praksa u Mikroknjizi, koja je svakako najproduktivniji i najrelevantniji naš izvor računarske literature. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.14 ч. 18.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #20 у: 20.45 ч. 18.02.2007. » |
|
@Bojan: Opet - nazivi programskih jezika treba da se pišu malim slovom ili kao skraćenice (dokle će biti nejasno šta ta jednostavna srpska rečenica znači?) Ako ih pišemo prilagođeno. A, po ko zna koji put, ako pišemo izvornom grafijom (što je u latinici, opet po ko zna koji put, apsolutno dozvoljeno), onda preuzimamo i izvorni pravopis. Ne znam zašto predlažeš da u tom slučaju pišemo kurzivom, da li bi napisao „u Columbiji“ ili „u Columbiji“? Ili je možda kurziv neophodan samo kada se izvorno pisanje poklapa s prilagođenim? Možda, ali za to još nisam čuo, pa očekujem referencu. Oko toga da li će biti protumačeno kao pravopisna greška ne treba mnogo da se sekiramo; mnoge stvari će biti protumačene kao pravopisne greške od onih koji ne znaju šta pravopis predviđa. Pošto si već nekoliko puta napisao „bejsik/bejzik“, pretpostavljam da znaš kako je kod nas osnova za transkripciju britanski izgovor (uz nekoliko izuzetaka, a ovo nije nijedan od njih); pošto je ovde u pitanju samo razlika između zvučnog i bezvučnog parnjaka, potpuno je neopravdano voditi se američkim izgovorm (preciznije: jednom od američkih varijanata). To sam pomenuo samo uzgred i nisam želeo da vučem diskusiju na drugu stranu, ali kad si već toliko uporan evo i malo literature: Rečnik jezičkih nedoumica (poslednje izdanje SŠK, i poslednje Čigojino izdanje): „ bejsik, (engl. Basic, kompjuterski jezik): ne bejzik.“ Klajn—Šipkin rečnik: „ bȇjsik, -a M, nepr. bèjzik...“ |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #21 у: 20.55 ч. 18.02.2007. » |
|
Уза све поштовање и Клајну и Шипки и теби, узус за изговор имена тог програмског језика даће ипак компјутераши. Ако код њих постоји двојство, или чак преовладава варијанта са "з", то треба и поштовати, јер је посреди термин из њиховог домена. (Опет се враћамо на "папирне норме".) Чек, чек - ти си био најгласнији заговорник избегавања изворних графија, а сад се залажеш за њих? А разлог је? Навикао си да гледаш програмске језике великим словом, па би ти било чудно да се пишу малим? И камо твоја пословична забринутост за стање правописа? "Не треба много да се секирамо око правописних грешака" - Бојане, то збиља не личи на тебе Ако сад допушташ "Fortran", сутра ћеш допустити и "Singer je pisao na Jiddischu, a Sartr na françaisu"? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.58 ч. 18.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #22 у: 21.15 ч. 18.02.2007. » |
|
Чек, чек - ти си био најгласнији заговорник избегавања изворних графија, а сад се залажеш за њих? А разлог је? Gde si pročitao da se zalažem za njih? Naprotiv, ja bih bio presrećan kad bi se to zabranilo i u latinici (i još kad bi se svi toga pridržavali, ma gde bi nam bio kraj...). Zasad konstatujem da je to apsolutno dozvoljeno (iako, evo opet, nije po mom ukusu), i da stoga nije u redu podvlačiti to kao grešku. Навикао си да гледаш програмске језике великим словом, па би ти било чудно да се пишу малим? Čini mi se da sam i u ovoj temi jasno napisao kako se oni pišu malim slovom, pa ti ova primedba ne stoji. Od varijanata „u fortranu“ i „u Fortranu“ uvek bih odabrao prvu, baš kao što bih napisao „u paskalu“ a ne „u Pascalu“, i bio bih srećan kada bi se drugonavedene varijante izbacile iz Pravopisa. Međutim, ne doživljavam sebe kompetentnim da samoinicijativno menjam Pravopis, pa stoga primećujem da onaj ko odabere drugonavedene ima puno pravo i niko mu to ne može uzeti za grešku. (Da, znam da ovaj kraj govori isto što i prethodni pasus.) "Не треба много да се секирамо око правописних грешака" - Бојане, то збиља не личи на тебе Pročitaj još jednom rečenicu koju si ovako preradio. Rekao sam da se ne moramo sekirati zbog toga što će neko zbog sopstvenog neznanja za apsolutno ispravnu rečenicu reći da je pogrešna. Ако сад допушташ "Fortran", сутра ћеш допустити и "Singer je pisao na Jiddischu, a Sartr na françaisu"? E to ne znam, moramo videti šta će idući Pravopis reći za ove primere. Ako ih on dopusti — dopustiću i ja (mada ne i lično koristiti, ako bude postojao izbor). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #23 у: 21.30 ч. 18.02.2007. » |
|
A gde si u Pravopisu video da se može pisati "u Fortranu"? Na isti način, tvoja ekstenzija upotrebe velikog slova dala bi pravo građanstva i grafijama "vozio sam se u Fordu, u Audiju, u Opelu, u Kiji" i sl., gde se velika slova prvenstveno shvataju kao pravopisne greške (jer se misli na vozila, a ne na fabrike), a ne kao preuzete izvorne grafije.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.34 ч. 18.02.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #24 у: 21.46 ч. 18.02.2007. » |
|
A gde si u Pravopisu video da se može pisati "u Fortranu"? Tačka 101, drugi pasus, treća rečenica. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #25 у: 21.53 ч. 18.02.2007. » |
|
A četvrta?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #26 у: 22.15 ч. 18.02.2007. » |
|
Sad već stvarno pomišljam da se zezaš. Možeš li konkretno reći šta pokušavaš?
Ta tvoja četvrta rečenica potvrđuje ono što pričam sve vreme: da je u latinici dozvoljeno i jedno i drugo. Nešto mi govori kako ovo nije prvi put da to čuješ, pa utoliko manje razumem smisao tvojih poruka.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #27 у: 22.30 ч. 18.02.2007. » |
|
Bojane, vrlo sam jasan: Ako dopuštaš "u Fortranu", kao izvornu grafiju, onda moraš dopustiti i one primere s tipovima automobila, a pošto za te slučajeve Pravopis eksplicitno kaže da su neispravni, sledi da postoje situacije kad NE SMEMO preuzimati izvornu grafiju s izvornim pravopisom. Elem, nađi mi eksplicitno navedeno da sme "u Fortranu", bez širokih tumačenja teksta u Pravopisu, i rešićemo problem.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #28 у: 10.18 ч. 19.02.2007. » |
|
А мислим да ћу ипак оставити „јавански“ — не допадају ми се силне цртице, а морао бих и нешто од инфраструктуре превода да дорађујем за њих Мени би за програмски језик јава природнији био придев јавски него јавански. Зашто не би могао јавски програм? Звучи помало неспретно, признајем да бих ја ипак рекао јава-програм. Међутим јавански програм звучи ми још неспретније. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #29 у: 16.10 ч. 19.02.2007. » |
|
Gde si pročitao da se zalažem za [izvorne grafije]? Naprotiv, ja bih bio presrećan kad bi se to zabranilo i u latinici (i još kad bi se svi toga pridržavali, ma gde bi nam bio kraj...). Zasad konstatujem da je to apsolutno dozvoljeno [...] Не видим да је то уопште могуће забранити у латиници, када се погледа с једне стране како тако чине свуд по свету где се користи латиница, а с друге стране како то и код нас узима све више маха (приближавајући се светској пракси). Тако се нпр. имена старих компанија која су деценијама била писана пресловљено, данас пишу изворно. Све више се и властита имена људи остављају у изворном облику(*) — заправо, готово свуда, осим у неким конзервативнијим областима (опште вести на телевизији и у новинама, преводи романа...) (* заправо, не у изворном облику, већ обично енглеској транскрипцији изворног облика; нпр. Ильюшин не као Iljušin већ као Ilyushin) Elem, niko još nije pomenuo kakva je prevodilačko-redaktorska praksa u Mikroknjizi, koja je svakako najproduktivniji i najrelevantniji naš izvor računarske literature. Микрокњига има „неки“ (не знам у каквој тачно вези са њиховим издањима) рачунарски речник на http://www.mk.co.yu/rmk/. Нашао сам у њему одреднице Java, Perl, JavaScript, Ada и Pascal, и све су у преводу исте, укључујући и велика слова. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
