Pošto mi je ovo prvi post, nisam siguran da li sam otvorio temu na pravom mestu. Treba mi pomoć oko razumevanja fraze "
Hajd' tako pravo - na kamen stao!" iz Glišićeve "Glave šećera". Citiraću i odlomak kao kontekst:
- Jes', ti, šta si?
- Ja sam, znate, profesor.
- Tako! Ti si provesor što učiš one starije đake?
- Da, da - odgovori profesor.
- E da si pošten, brate! - reče Radan, pa ga pogleda tako sažaljivo što je onaki; čisto si mu po očima mogao poznati, gde bi mu rekao: bože, pa i ono jadno uči nekoga!. . .
I ošinuv volove, pođe i reče:
- U zdravlju, gospodinu provesore!
- Servus! - reče profesor.
- Da si koristan dabogda! - udari Radan već da se sprda.
- Sluga sam! - reče opet profesor klanjajući se i držeći svrdo.
- Hajd' tako pravo - na kamen stao! - reče Radan i zacenu se od smeha. Ošinu volove i pohita da barem stigne do mehane u Dubravi, a već dalje lako mu je. Kad se malo poodmori. . . stiće će ponajlak.
