suh, jučer, slušat ću

[karloružni]

Pitam se da li se na zapadnom srpskom govornom području (RS) (kao valjda i pre rata) još koriste oblici suh, duhan, jučer, također (umesto ili pored suv, duvan, juče, takođe) i da li se smatraju pravilnim u srpskom jeziku? Takođe mi nije jasno da li je i tamo sad propisano sastavljeno pisanje futura (npr. slušaću umesto slušat ću)?

[Дарко Новаковић]

Не знам да ли се још користе ови облици иако сам родом из РС (претпостављам да се користе јер се навике тешко мењају, а у овом случају и нема потребе да се мењају), али правопис српског језика дозвољава оба облика. Дакле,
сув и сух,
дуван и духан,
јуче и јучер,
такође и такођер, итд.
Чак је дозвољено и крух, мада се у РС (Босанска Крајина) често чује и крув  ,што није правилно.

Што се тиче састављеног писања футура, Клајн у РЈН наводи да је хрватско одвојено писање само графичка варијанта јер је изговор у оба случаја исти.

[karloružni]

Што се тиче састављеног писања футура, Клајн у РЈН наводи да је хрватско одвојено писање само графичка варијанта јер је изговор у оба случаја исти.

А како си ти то ономад учио у школи? Претпостављам да је сад и у РС дозвољено искључиво састављено писање, уколико се изричито ради о српском језику.

[Дарко Новаковић]

Колико се сећам, мислим да су допуштана оба облика, што је сасвим у складу са правописом из 1960 године који је тада био на снази (види т. 96 б) поменутог правописа).

[Дарко Новаковић]

У вези са овом темом, пре неког времена често сам чуо следећу конструкцију:
''...овога вечера...''.
Занима ме да ли је ово правописно дозвољена конструкција.
У правопису из 2002. помиње се само у тачки 62а(3) именица вечер и наглашава се да је то углавном хс.
Правопис из 1960. је далеко богатији што се ове речи тиче па се ова реч помиње у три различита рода.
Какво је стање данас?

[karloružni]

Ја сам до сад чуо само за облике вечер (женски род) и вече (средњи род), с тим што се вече не мења по падежима (користи се само у номинативу), већ се замењује деклинирани облицима "вечери". Дакле, то вече - те вечери - о тој вечери итд.
Кад боље размислим остаје се и у акузативу при средњем роду (чекам вече).

[Зоран Ђорђевић]

О овоме сам писао још давно, али могу да се надовежем и на ово о чему сад разговарамо. Све чешће чујем: у доби од, млађе животне доби и сл. Код Хрвата је доб именица женског рода, али доба је код нас средњег и не може да се мења као да је женског.

Узгред, зна ли неко још неку именицу средњег рода која се завршава на -а? Има пиће од мене.

[Бојан Башић]

У вези са овом темом, пре неког времена често сам чуо следећу конструкцију:
''...овога вечера...''.
Занима ме да ли је ово правописно дозвољена конструкција.

Ispravno je (mada, očito, ne baš uobičajeno).

Ranije je bilo standardizovano veče, srednjeg roda (ređe ženskog) i večer, ženskog roda (ređe muškog). U padežima je vladala totalna papazjanija: genitiv — večeri (ž) i večera (s, takođe m), instrumental — večerom (s, takođe m), ređe večeri (ž); množina — večeri (ž, ređe m), genitiv — večeri, dativ — večerima. Onda je počela srpsko-hrvatska jezička zavrzlama, pa se ovde uobičajio nominativ srednjeg roda, ali promena ženskog (što je i pomenuo karloružni). Međutim, druge mogućnosti nikada nisu zabranjene u srpskom jeziku, pa ostaje da je ispravno.

Узгред, зна ли неко још неку именицу средњег рода која се завршава на -а? Има пиће од мене.

U trenutku dok ste ovo pisali, ja sam objašnjavao pomenutu „pojavu“ na drugom mestu.

[Зоран Ђорђевић]

Зрели смо, значи, за једно пиће.

[Бојан Башић]

Ako Vi tako kažete, ne bunim se , mada nisam odgovorio na ono što ste tražili.

[Нескафица]

Čini mi se da "dob" kod Hrvata nikad nije imala značenje "razdoblje", koje kod nas (pored ostalog) ima imenica "doba". Nisam nikad čuo ni pročitao "u dobi klasicizma, u dobi pleistocena, u srednjovjekovnoj dobi" - svuda se tu koristi samo "razdoblje" ili "period" ili "vrijeme" ili "era".

Očito, i u srpskom se polako ukazuje potreba za rečju koja bi odgovarala engleskom "age", i izgleda da reč "starost" ne zadovoljava sasvim, makar i zbog (prividnih) oksimorona tipa "beba starosti godinu dana", te je jedno (ne tako loše) rešenje uvesti "dob (ž. r.)", pored "doba (s. r.)" koje ima različito značenje.

[Вученовић]

Očito, i u srpskom se polako ukazuje potreba za rečju koja bi odgovarala engleskom "age", i izgleda da reč "starost" ne zadovoljava sasvim, makar i zbog (prividnih) oksimorona tipa "beba starosti godinu dana", te je jedno (ne tako loše) rešenje uvesti "dob (ž. r.)", pored "doba (s. r.)" koje ima različito značenje.

Задовољава баш сасвим.
У чему је проблем са старошћу? Мислим да стварне забуне нема и да баш сви савршено разумеју значење те речи у тој употреби. Кад се неко јави ко заиста није сигуран да ли је беба старости годину дана мало дете или неки маторац, онда ћу се сложити са твојим мишљењем.

Кажеш "једно (не тако лоше) решење". Океј, јесте решење. Никако се не слажем са "не тако лоше". Мени се то твоје решење чини врло лошим. Прецизирање значења речи старост, свођење на само једно од два широко прихваћена значења јесте насиље над језиком. Овог пута двоструко насиље, јер исту ствар чинимо и над именицом "доба", насилно ограничавамо њено значење. Све у свему, мени се то уопште не свиђа. Врло лоше решење.

[kontra]

A kako bi to moglo da zvuči? "Jao, što vam je slatka ćerkica. Kaje je dobi?" Dobro, ide, progutala bih, ali da me neko bita "Koje si dobi?" itekako bih se zapitala šta mu/joj je

[Вученовић]

Имам једно питање у вези с одвојеним писањем футура. Нешто ми није баш јасно.

Не знам да ли је у нашем језику признат инфинитив слушат, без и? Чини ми се да би требало да од тога зависи да ли је "слушат ћу" правилно или не.

Зар није само ствар у томе што Хрвати пишу инфинитив "слушат", а не "слушати"? Одатле слушат ћу, што би се само могло протумачити као пун облик футура, тј. "ја ћу слушати" = "слушати ћу ја" = "слушати ћу". Зар то није правилно у сваком случају?

Ако се не варам, футур има три варијанте: "ја ћу да слушам", "ја ћу слушати" и "слушаћу". А из другог облика ваљда следи и да је правилно с изостављеним субјектом "слушати ћу", зар не?

 

[Нескафица]

@Vučenović: Potpuno si promašio temu - imenici "doba" niko nije ograničio nijedno značenje.

@Kontra: A zašto bi te iko pitao "Koje si dobi?" kad će te svako pitati "Koliko ti je godina?" (Neće te niko pitati ni "Koje si starosti?", osim možda nekog zadrtog birokrate.) Za slatku ćerkicu, ako je jasno da ima sitan broj godina (2-3 max.), najpre će se (u praksi) reći "Koliko joj je?" ili "Koliko ima?", što pokazuje da se imenica "starost" ipak izbegava. Za mlađu populaciju može se reći "uzrast" - "u uzrastu od toliko i toliko godina" - ali bi "u uzrastu od 42 godine" ipak delovalo čudno.

@Vučenović 2: Krnji infinitiv je ispravan u srpskom jeziku. Upotreba krnjeg infinitiva u futuru potiče iz staroslovenskog i to će neko stručniji za tu oblast bolje objasniti. U srpskom se i grafika promenila spram izgovora, u hrvatskom nije. "Slušati ću" nije ispravno, pošto futur mora biti prost ako enklitika dolazi posle glagola, a da bi bio složen, enklitika mora doći ispred glagola i tu je došlo do naknadnog "duženja" infinitiva u pun oblik (naravno, glagoli na -ći imaju samo složeni futur, te je "peći ću" ispravno pošto je i jedino moguće). "Ja ću da slušam" ne spada u srpski standard, nego je razgovorno.

Bojan Bašić: izbačena lična prozivka

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: suh, jučer, slušat ću