Не знам да ли је у нашем језику признат инфинитив слушат, без и?
Као што Нескафица рече, само као тзв.
крњи инфинитив или
супин, који учествује у једној фази грађења простог футура I:
слушати + ћу > слушатћу > слушаћу. У свима другим случајевима, у стандардноме језику инфинитив је увек "дуг", са
-ти и
-ћи, док је са
-т и
-ћ само у неким дијалектима. Иначе, у прасловенском језику глаголи су имали и дужи инфинитив и краћи супин (инфинитив
*plakati и супин
*plakatъ).
Зар није само ствар у томе што Хрвати пишу инфинитив "слушат", а не "слушати"? Одатле слушат ћу, што би се само могло протумачити као пун облик футура, тј. "ја ћу слушати" = "слушати ћу ја" = "слушати ћу". Зар то није правилно у сваком случају?
На друго питање Нескафица је већ одговорио
овде, а што се тиче овога првог питања и хрватскога инфинитива - и он је у стандардном хрватском језику са наставцима
-ти и
-ћи (видјети, знати, моћи, доћи), а само у дијалектима и разговорном стилу је с наставцима
-т и
-ћ (видјет, знат, моћ, доћ). Дакле, није ствар у томе, није то разлог због кога Хрвати пишу
слушат ћу и сл.
