Pustiću Klajna da ti odgovori (izvor:
Srpski jezički priručnik):
Хрвати уопште не греше што се труде да уведу своје речи уместо страних.
„Purizam, kao sistematski otpor prema stranim jezičkim uticajima, uglavnom se u zemljama srednje, južne i istočne Evrope razvio u XVIII i XIX veku, kada je njihov književni jezik još bio u formiranju i kada se odbrana od tuđih uticaja postavljala i kao pitanje očuvanja nacionalnog identiteta. Danas, kad su takva pitanja rešena, i purizam je izgubio gotovo svaku aktuelnost. Tačnije, treba razlikovati dva slučaja. U jezicima čija je samostalnost bila najugroženija, prvenstveno u okviru austrijske carevine (najbolji su primeri češki i mađarski), purizam se razvio do te mere da je ugrađen u same temelje jezičke strukture. Zato su u njima snažno razvijeni mehanizmi za gradnju domaćih kovanica (derivacija i kompozicija) i stvorila se neka vrsta automatizma po kojoj se novi pojmovi iz inostranstva od prvog trenutka
prevode, a ne uzimaju se strane reči. U većini drugih jezika nije tako. Njima je, u načelu, lakše da pozajme već gotovu stranu reč nego da grade nove domaće kovanice koje obično (upravo zato što su od domaćih korijena, dakle bliže govornikovom jezičkom osjećaju) deluju usiljeno i izazivaju otpore.
I hrvatski, iz istih istorijskih razloga kao češki i mađarski, pokazuje izrazitu sklonost ka purizmu, koja je dobila novi podsticaj u Tuđmanovoj državi. Srpski je, naprotiv, u osnovi otvoren prema uticajima sa strane. Za većinu pojmova koje je donosila moderna civilizacija primali smo i strane izraze...Pa čak i kad domaći sinonim postoji, on je često manje poznat i ređe se upotrebljava nego tuđica.“
На тај начин се богати језик.
„Ogromna većina pozajmljenica prihvaćena je s razlogom — da odgovori na neku specifičnu potrebu, i zato bi njihovo izbacivanje predstavljalo siromašenje jezika.“
Могли бисмо и ми да се мало угледамо на њих, али то је наравно тешко јер ће се увек начи неки "космополита" који ће томе да се руга и да то назива језичким шовинизмом и провинцијализмом.
„Ljudi iz pozorišta nemaju alternativnog izraza za
falš i
falširanje. Ovakvi primeri pokazuju nam da o rečima ne smemo suditi na osnovu njihovog porekla (što bi bila neka vrsta jezičkog rasizma), nego na osnovu toga kako funkcionišu u jeziku danas.“
А то колики је он провинцијалац најбоље говори његов надимак.
Svaka čast na besprijekornom argumentu.
