Чему служи правопис?

[Зоран Ђорђевић]

Да мало ја релативизујем ствар.
Замислио сам себе у ситуацији да ми неко постави овакво питање:
— Па шта ако правим граматичке и стилске грешке? Па шта ако правим правописне грешке,не пишем размак после запете и тачке?не почињем реченицу великим словом.не ћу ваљда да се секирам због тога.Разумеће ме и овако и онако.
Ја не бих знао шта да одговорим, да разложно и јасно објасним зашто треба писати правилно.
Има ли неко од вас идеју како би требало одговорити?
Можда би ово могла да буде посебна тема (''Чему уопште правопис?'').

[Ђорђе Божовић]

Да мало ја релативизујем ствар.
Замислио сам себе у ситуацији да ми неко постави овакво питање:
— Па шта ако правим граматичке и стилске грешке? Па шта ако правим правописне грешке,не пишем размак после запете и тачке?не почињем реченицу великим словом.не ћу ваљда да се секирам због тога.Разумеће ме и овако и онако.
Ја не бих знао шта да одговорим, да разложно и јасно објасним зашто треба писати правилно.
Има ли неко од вас идеју како би требало одговорити?
Можда би ово могла да буде посебна тема (''Чему уопште правопис?'').

Правопис служи томе да би људи могли разумети туђа писанија. Јер, када би свако писао по своме, не верујем да бисмо се баш увек могли разумети. Бисмо ли? (кажу неки и "би ли смо", што би написано наравно изгледало овако: "били смо" - где смо били? Видиш ли сада колико би свет био другојачије место да није ћитапа, што каже Јагода)

А ионако ускоро треба да изађе нови Правопис, тако да се и не исплати учити се овоме из деведесетих.

[Бојан Башић]

Umesto da sad krenem piskarati, jednostavnije je da citiram tekst koji sam našao na Internetu, a koji se u potpunosti poklapa s mojim stavom.

Često se čuje pitanje: "Zašto moram da govorim pravilno kad me razumeju i kad grešim?". Ovo pitanje nije bez osnova i moram priznati da ima smisla, naročito ako se ima u vidu naučna definicija jezika. To je sredstvo komunikacije i u potpunosti ispunjava svoju funkciju i ako odstupa od svoje standardizovane varijante.

S druge strane, često se čuju uznemireni pokliči tipa: "Niko više ne ume da govori", "Naš jezik je upropašćen" i slično. I jedan i drugi stav su legitimni jer svako ima pravo na svoje mišljenje. No, nama je ovde cilj da pomognemo onima koji žele da znaju šta je tačno a šta pogrešno, a kako će ko da govori stvar je njegovog ličnog izbora. Ipak, ako budete govorili pravilno, to vam sigurno niko neće uzeti za zlo, a ako budete govorili nepravilno, neka vrata u životu će vam nažalost biti zatvorena. Nećete moći da budete novinar, pisac, prevodilac, TV ili radio voditelj, reporter, portparol, pi-ar menadžer... I još mnogo toga. Sviđalo se to nekome ili ne, tako je društvo organizovano i ako želimo da mu se uspešno priključimo, moramo mu se i prilagoditi.

(http://posetilac.mojblog.co.yu/1/naučimo-pravila-da-bismo-umeli-da-grešimo/17467.aspx)

[Зоран Ђорђевић]

 Мислио сам на ово. Ако неком чиновнику ставите примедбу да је неки акт написао са гомилом грешака, шта ћете му рећи ако надмено каже: Па шта?

[alcesta]

Evo, ilustracije radi, kako izgleda kad neko postavi ovakvo pitanje na forumu:

mnogi mi zamjeraju na mom nacinu izrazavanja sa zarezima tackicama i "nepravilnim" izrazavanjem u odnosu na "pravila" naseg jezika, te pocinjem ovu temu u namjeri da vidim u cemu je tu poenta?

Prvo zasto je nesto pravilno(po logici ovo znaci dobro) ako je neko nekada rekao npr da se "ne" pise odvojeno u tim i tim slucajevima?
jel to on bog, pa ce da mi odredjuje kako da se koristim sredstvom komunikacije kojim se pocinjem koristiti mnogo pre nego sto uopste cujem za njegova pravila?
jel vi mene razumijete, pa u cemu je problem?
sta kazete nije to pravilno pa po*erem se na pravilo kako neko moze reci uopste ovako je pravilno reci - jel to neki prirodni matematicki dokaziv stav.
Znaci on je rekao i sva pokoljenja od sad pa na dalje treba da rade tako ili da budu osudjena da neznaju SVOJ jezik....kako neko moze da nezna svoj jezik, pa ja sam ga stvorio i svakodnevno ga koristim(moj jezik) i kako sad neko moze da kaze da ga neznam....
E sad ce oni reci pa dobro imas ti taj tvoj jezik ali neznas ovaj nas...koji nas isto je pitanje opet je neko rekao ovako se na nasem kaze ....
pa otukud tom *udo da kaze kako se nesto kaze na tom nasem uopste... nepostoji ni dva grada jedan do drugoga da negovore drukcije ali ne neko je rekao ovako se to kaze na nasem a sad svi vi koji to neslusate vi govorite te neke ne nase jer negovorite po ovom nasem(mom)...

mislim objasnite mi zasto bi iko trebao postovati tu formu koju je neko nekada smislio i zasto se smatra da ako to nepostujes nemozes ravnopravno razgovarati da nekazem da si dikvalifikovan raznim epitetima u samom startu? jel vi to tvrdie da su ta pravila prirodna i da onaj ko ih nepostuje ima neke poremecaje?ili mozda da je manje inteligentan zato sto neodvaja "ne" i nestavlja zareze tamo gdje je neko rekao da treba da ih stavi?

Ja mislim da je najbolje prenositi emocije/misli u najorginalnijem obliku znaci bez zakrpa, gramaticki ispravki itd jer to je po meni forma koja samo sluzi otupljivanju emocije/misli koja se prenosi i iskrivljavanju informacije u samom procesu prenosa zarad nekih pravila koja nicem nesluze jer svako dete od 4 pa navise zna da govori (moj)nas jezik iako nikada nije culo za ta pravila...

Ako je neko stigao do kraja poruke bez glavobolje, svaka mu čast. Naravno ni sve starne objašnjavanja nisu urodile plodom i autor je i dalje ubeđen da je njegovo legitimno pravo da piše kako mu padne na pamet, a da ostali to hoće da mu uskrate.

[Lolita]

Ja ću kao i obično izneti samo svoje sopstveno mišljenje i tumačenje:

Lično mislim da cela ta priča uopšte nema veze s pravopisom. Ili je bar ima vrlo malo

[Нескафица]

U suštini, vrlo je malo životnih situacija gde se na zadovoljavajući način može uzvratiti na nečije "Pa šta?"... "Zbog tebe sam imao problem sa šefom - Pa šta?"; "Zagradili ste me kolima, nisam mogla pola sata da se isparkiram - Pa šta?"; (dopisati po želji).

Da smo Švedska, državne ustanove imale bi i lektora, koji bi proveravao dokumente pre no što se oni izdaju. Ali pošto nismo, onda ništa.

[kontra]

Heh, ja obično imam celu hrpu strpljenja (jeste, nije uobičajen izraz, ali dobro de) i uvek pokušam da pročitam napisano, pokušam na lep način da odgovorim, što mi nekada polazi za rukom, a nekada ne.
Pravim i sama gomilu grešaka, većine nisam svesna, pa ne uzimam za zlo kada me ljudi ispravljaju (osim kada je u pitanju evidentno zlonameran komentar). Volim da naučim nešto novo, ako je moguće, svaki dan.
Ukoliko je neko prosto tvrdoglav, a nije mi "zadatak" da pročitam napisano - ignorišem njegove poruke. Jednostavno preskočim i ostavim ga da uživa u svom tvrdoglavom neznanju. Skoro da mi to čini zadovoljstvo.

[Часлав Илић]

Рекао бих да је поштовање правописа пре последица по којој се понешто друго може закључити, него вредност сама по себи. Чак и не узимајући у обзир професију или облик комуникације.

Мени лично је тешко да не пишем по правопису. Прво, непознавање правила ме доводи у недоумицу како да поступим. Лакше ми је да погледам како је то већ разрешио неко ко се тиме више бавио. Друго, када нисам свестан да радим супротно правопису, онда је то сасвим сигурно систематски пре него повремено. Када ми се скрене пажња, обично не видим разлога да наставим по своме пре него по правопису, исто стога што је неко вичнији то већ извагао.

Када видим да неко не пише по правопису, па још мало овако, мало онако, просто ми смета та безразложна произвољност. С друге стране, нимало ми не смета када видим да је неко систематски одлучио да одбаци неко правило правописа, и придржава се своје одлуке. Нпр. један, ваљда Американац, упорно не пише велико слово на почетку реченице, док иначе (бар колико ја знам енглески) пише сасвим по пропису. Нисам га питао зашто тако чини (чак могу видети и неке предности), али није ми ни битно — битно ми да се придржава онога што је одлучио.

Поштовање или непоштовање правописа, као и начин непоштовања, говоре нешто о личности онога који пише. Они који то читају, на основу тога могу извлачити неке шире закључке. Бар ја то радо чиним >:) И још ми у том погледу посебно погодује комуникација преко рачунара, јер се ту, поред правописа, може истаћи још техничких елемената „рачунарске писмености“.

[Нескафица]

Ovde u stvari postoje dva (relativno nepovezana) pitanja:

1. Zašto uopšte postoje pravopisne norme?
2. Zašto su one takve kakve su?

Verujem da je suština prvog pitanja u olakšavanju komunikacione funkcije jezika time što će se standardizacijom umanjiti količina "šuma" tj. nejasnoće u pisanoj reči. Tome u prilog govore i mikroodstupanja od pravopisne norme, tipa "poddijalekat", "podtekst", "nuzzarada" i sl., kojima je cilj upravo to - da reč ostane jasna. Reči, naime, ne sagledavamo slovo po slovo nego trenutno kao celinu (istraživanja su to odavno pokazala), te tako i njihove sastavne delove. Prema tome, mislim da pravopisne norme postoje zato da bi potceline reči, rečenica i teksta, u svojoj suštinskoj povezanosti, ostale dovoljno dobro razgraničene i semantički i tvorbeno i vizuelno, čime se olakšava percepcija.

Na drugo pitanje u stvari i nema odgovora. Norme jesu zasnovane na tradiciji, inerciji i praksi u drugim jezicima, ali su u svojoj suštini proizvoljne (isp. nekadašnje "-iski" spram današnjeg "-ijski"). Sasvim je zamislivo da se, recimo, danas donese dekret o spojenom pisanju "ne" s glagolima - uz dosledno sprovođenje toga, za pedesetak godina spojeno "neznam, nemogu" i sl. svima bi bilo grafički jasno.

[Зоран Ђорђевић]

   Пошто сам ја поставио прво питање, отворио тему, да кажем и своје мишљење.
   Сви они који се по природи свог посла обраћају већем броју људи морају да воде рачуна о изражавању. Било да су политичари, новинари, учитељи и професори, законодавци, преводиоци, свештеници, проповедници, рекламирачи свега и свачега, адвокати, испирачи мозга, заводници.
   Да би њихова реч била јасна онима којима је упућена мора да буде лепо формулисана. И граматички и стилски. Нарочито стилски, рекао бих. По томе памтимо, на пример, добре професоре, оне чија су предавања била јасна, који су умели и најдосадније ствари да учине занимљивим. Важи и обрнуто.
   Мала шала за крај. Недавно сам прочитао дефиницију за дипломату. То је онај који ти каже да идеш на оно место, али на такав начин да једва чекаш да кренеш на пут.

[Нескафица]

Stil nema veze s pravopisom (za stil je potpuno irelevantno da li se piše "neću" ili "ne ću", "odvajkada" ili "od vajkada"), sem ako je poigravanje s pravopisom samo po sebi manirizam (kao čuveni slučaj Crnjanskog i njegove interpunkcije). Usmena predavanja takođe, po prirodi stvari, nemaju veze s pravopisom jer ne egzistiraju u pisanom mediju. Dakle, to što si maločas rekao jeste odgovor, ali ne na početno pitanje.

[Зоран Ђорђевић]

Од оних које сам набројао једино заводници не морају да пишу (као некад). Остали морају и није свеједно како ће то да изгледа.

[Lolita]

Stil zaista nema mnogo veze s pravopisom, ali mislim da je ono o čemu Zoran ovde govori šire čak i od stila. Neko je zaista u stanju da rečima zavede, opčini, ubedi, uzbudi i iznervira ako treba, a neko to jednostavno ne ume, uprkos tome što recimo odlično poznaje i gramatiku i pravopis i ima sasvim dobar (ali možda bezličan ili nedovoljno originalan) stil izražavanja, uprkos tome što možda čak poseduje i veliko znanje. To prosto nekome ide od ruke, a nekome ne. Čini mi se da je to zaseban talenat, možda bismo ga mogli nazvati nekom vrstom retoričke sposobnosti. Možda to čak ima i neke veze s ličnošću

[Lolita]

Од оних које сам набројао једино заводници не морају да пишу (као некад). Остали морају и није свеједно како ће то да изгледа.

Ne slažem se, Zorane Ja mislim da i zavodnici i zavodnice (ako išta vrede )i te kako moraju umeti i da pišu
Nedavno sam čula jednu poznatu voditeljku kako kaže da žali što više nema ljubavnih pisama i jadikuje kako nikada nije dobila pravo ljubavno pismo. Ja mislim da ona samo nije dobila pismo od prave osobe. Ako neko ume da se izražava, i mejl od dve rečenice može biti pravo pravcato ljubavno pismo

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Чему служи правопис?