Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 6 

електрицитет (гр. ћилибар, нл. electricitas)
врста силе у природи, она особена сила која се појављује у раним телима (ћилибару, стаклу, смоли, сумпору итд.) и на разне начине (трљањем, додиром, загревањем итд.), чије се дејство показује у привлачењу и одбијању, осветљењу, светлуцању и разним облицима; израз електрицитет увео је енг. лекар Гилберт (1600 г.) по томе што је ова чудна сила најпре примећена на ћилибару (гр. "електрон").

електрицитет атмосферски ()
електрицитет који се налази у обичном ваздуху, ваздушни електрицитет.

електрицитет галвански  ()
струјни електрицитет који се изазива хемијским процесом у Волтиним елементима.

електрицитет негативни ()
звани "смолни електрицитет," онај који се изазива на ебониту и смолама када их таремо крзном; минус електрицитет ( - Е).

електрицитет позитивни ()
звани "стаклени електрицитет", онај који се изазива на стаклу када се оно трља свилом; плус електрицитет (+Е).

електрицитет животињски ()
електромоторне силе које се развијају између мишића и живаца, или између различитих делова појединих мишића и појединих живаца, и тиме производе галванску струју.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10