Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 7 

легат (л. legatum), латиницом: legat
1. завештање, остављање у наследство једног дела оставштине неком лицу које иначе не би, по заккону, имало права на наследство.

легат (л. legatus), латиницом: legat
2. код старих Римљана: подвојвода који је заповедао једним крилом војске у рату; највише помоћник намесника неке покрајине; намесник царске покрајине; у новије доба: папин изасланик или стални претставник у некој држави; легатус а латере или де латере (л. legatus a latere, de latere) папин посланик првог реда, кардинал-посланик; опуномоћеник Свете столице у стварима духовног суда за једну већу област.

легатар (нл. legatarius), латиницом: legatar
лице коме је завештањем остављен у наследство део завештачеве оставштине, а које иначе не би имало права на наследство.

легативан (нл. legativus), латиницом: legativan
посланствен, који спада у посланство, који се тиче посланства.

легато (тал. legato), латиницом: legato
муз. в. лигато.

легатор (л. lelgator), латиницом: legator
онај који оставља завештање, завешталац, завештач.

легатура (тал. legatura), латиницом: legatura
мешање (или: мешавина) два или више метала путем стапања, слитина; *алигација, легирање, легура.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10