detaljnije pretraživanje   pomoć

dual  (lat. duo dva, dualis dvojan)
gram. dvojina, osobina nekih jezika (npr. sanskrtskog, grčkog, gotskog, srpskohrvatskog) koji imaju, pored jednine i množine, još jedan broj za gramatičko menjanjs imenica i glagola, a koji označava dvojstvo stvari ili radnju udvoje.

dualist(a)  (lat. dualis)
pristalica duali zma; pristalica deljenja upravne vlasti na dva samostalna dela.

dualistički  (lat. dualis)
koji se osniva na dualizmu.

dualitet  (lat. daalis)
dvojstvo, dvojina; log. zakon logičkog raščlanjivanja misaone sadržine na dva dela (subjekat — predi kat).

dualizam  (lat. duo. dualis)
fil. uče».e o dvojstvu, deljenje na dvoje, učenje o postojašu dvaju različitih, potpuno suprotnih stanja, principa, načina mišljenja, pogleda na svet, pravaca volje itd., npr.: bog i đavo (dobar i zao princip), bog i svet, duh i materija, priroda i duh, duša i telo, anorganska i organska priroda, subjekat i objekat, čulno saznanje i razum, ovaj i onaj svet, itd.; politička pocepanost jednog naroda na dva dela koji deluju jedan protiv drugog.

Naslovna strana - Postanite saradnik - Forum - IE8 akcelerator - O projektu