detaljnije pretraživanje   pomoć

naci ()
skraćeni oblik izraza nacionalsocijalist

nacija (l.nasci roditi se, natio)
narod, društvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom, koji su zajednički proživeli politički i kulturni razvoj i koji su prožeti svešću o uzajamnoj pripadnosti i celovitosti u odnosu prema drugim nacijama

nacional (nl.nationale)
spisak svih ljudi koji se nalaze u sastavu neke vojne jedinice (sa podacima, za svakog ponaosob: ime, prezime, mesto rođenja, godine, veroispovest itd.); obrazac (formular) sa ličnim podacima koji ispunjavaju studenti pri upisu na univerzitet; lični podaci o jednom čoveku uopšte; narodno obeležje, značka, kokarda

nacionalan (nl.nationalis)
narodni, narodski, koji pripada nekom narodu, koji se tiče jednog naroda, koji je svojstven jednom narodu, otačastven, zavičajan; nacionalni karakter skup svih onih osobina kojima se jedan narod naročito izdvaja od drugih naroda; nacionalna ekonomija narodna privreda, nauka kojoj je cilj sistematsko proučavanje pojava i zakona privrednog života naroda

nacionalist (fr.nationaliste)
narodnjak, rodoljub, patriota; pl. narodnjaci, rodoljubi, pristalice političkih struja i stranaka koje poglavito vode računa o interesima svoje zemlje i svoga naroda i rade za interese svoje zemlje i svoga naroda

nacionalitet (fr.nationalité)
narodnost, narodna osobenost, pripadnost jednom narodu; princip nacionaliteta načelo savremenog političkog shvatanja po kome svaki narod ima pravo da se samostalno opredeljuje i da, nezavisno od drugih država, sam rešava svoja životna pitanja

nacionalizacija (fr.nationalisation)
primanje u državljanstvo, prirođenje, pretapanje; podržavljivanje, podržavljenje, proglašavanje čega narodnom, tj. društvenom, državnom svojinom

nacionalizam (fr.nationalisme)
narodnjaštvo, ljubav prema svom narodu, rodoljublje; narodni egoizam

nacionalizovati (fr.nationaliser)
v. nacionalizirati

nacionalsocijalizam ()
Hitlerov fašistički poredak u Nemačkoj (1933-1945) i njegova ideologija. Nacionalsocijalitička partija, osnova 1918, naglo uzela maha u godinama velike krize (1929-1933), koja je najjače pogodila Nemačku. U oštrom klasnom sukobu, koji se razgarao, uspela je, poduprta krupnim kapitalom, da privuče u svoje redove velike mase upropašćene sitne buržoazije a delom i proletarijat, služeći se demagoškim parolama "socijalizma", "kontrole kapitala", "nacionalizma". Pobedili i zbog oportunizma socijal-demokratije i sektaštva nemačke kom. partije, koje nisu umele da iskoriste krizu kapitalizma u interesu radničke klase. Teror, gušenje svega demokratskog, i najagresivniji imperijalizam odlike su njene politike na vlasti. Pobedom nacional-socijalizma (1933) finansijski kapital je rešio krizu u svoju korist, ali u obliku razvijanja najterorističkije i najzversije forme državnog kapitalizma. Propovedajući svoju pseudonaučnu, ustvari mizantropsku, teoriju o čistoti germanske rase i golemaški nacionalizam, ovaj sistem je uspeo da zavede i opije znatan deo nemačkog naroda i ideološki ga pripremi za osvajački rat. Za filozofsku podlogu svoje imperijalističke politike hitlerovci su uzeli Ničeovu misao: "Slabi i netvorni neka uginu, a prvi znak naše milosti prema njima biće da im pomognemo da što pre dođu do propasti". Izazvavši Drugi svetski rat i pregazivši, u munjevitom naletu, gotovo celu Zapadnu Evropu, Jugoslaviju, Grčku i veliki deo SSSR, Hitlerovi Nemci su primenjivali Ničeovu misao nemilosrdnim masovnim ubijanjem i pljačkanjem podjarmljenih naroda, ostvarujući tako svoj zloglasni "životni prostor" (Lebensraum). Ovaj pakleni nasrtaj na čovečanstvo izazvao je opravdan revolt celog naprednog i demokratskog sveta i udružio ga protiv Nemačke i njenih saveznika, Italije i Japana, t. zv. "Osovine Berlin-Rim-Tokio". Rezultat ovoga revolta bio je potpun vojni, moralni i politički poraz osovinskih sila, čiji je logičan epilog bio Međunarodni vojni sud u Nirnbergu, koji je glavne vođe nacionalsocijalizma osudio, kao ratne zločince, na smrt; nacizam, hitlerizam; up. fašizam

Naslovna strana - Postanite saradnik - Forum - IE8 akcelerator - O projektu