detaljnije pretraživanje   pomoć

pol (lat. polus, grč. polos stožer, osa, osovina, Zemljina osa, nebeska osa)
stožer; astr.,geogr., kosmogr. stožer, obe krajnje tačke na simetričnoj osi lopte, npr. Zemlje, oko koje se okreće; krajnja tačka Zemljine ose prema severu zove se severni ili arktički pol (lat. polus arcticus), a prema jugu južni ili antarktički pol (lat. polus antarcticus); nebeski polovi krajnje tačke nebeske ose oko koje se prividna nebeska lopta u 24 časa jedanput obrne; fiz. tačke ili mesta na magnetu koja teže suprotnim pravcima i u kojima je njegova privlačna sila najjača; Zemljini magnetni polovi ne poklapaju se sa njenim geografskim poloviima (v. deklinacija).

polaka (ital. polacca)
v. polka.

polarimetar (nlat. polaris, grč. metron mera, merilo)
fiz. v. polariskop.

polarimetrija (grč. polos osa, osovina, metron)
fiz. merenje skretanja polarizovane svetlosti.

polariskop (nlat. polaris, grč. skopeo posmatram)
fiz. deo polarizacionog aparata (za ispitivanje polarizovane svetlosti).

polaristrobometar (nlat. polaris, grč. strobos vrtlog, metron)
hem. aparat za određivanje mogućnosti optičkog obrtanja (obrtnog ugla), naročito kod šećernih rastvora i drugih optički aktivnih tečnosti, tj. onih koje obrću polarizacionu ravan.

polaritet (nlat. polaritas)
teženje ili pravac dvaju slobodnih magneta prema magnetnim polovima Zemlje; u širem smislu: svojstvo pozitivnog i negativnog postojanja, posedovanje dva pola ili dva potpuno suprotna mesta sa suprotnim (privlačnim ili odbojnim) svojstvima, otuda magnetni i električni polaritet; uopšte: cepanje jedne sile na dve suprotne delatnosti koje teže ponovnom sjedinjavanju, suprotnost dvaju svojstava ili dveju sila koje stoje u međusobnom odnosu.

polarizacija (nlat. polarisatio)
fiz. davanje ili primanje polariteta; polarizacija svetlosti svojstvo koje dobiva prirodni svetlosni zrak prelamanjem, naročito kod tela sa dvojnim prelamanjem (islandski kristal), koje se pokazuje u tome što se takav polarizovni zrak različito ponaša u raznim pravcima (za razliku od prirodne svetlosti). I svaka odbijena, reflektovana svetlost je polarizovana, što znaci da se treperenja takve svetlosti vrše u određenoj ravni, treptajnoj ravni; v. dielektrična polarizacija.

polarizacioni aparat ()
fiz. aparat koji služi za posmatranje providnih tela u polarizovanoj svetlosti; up. Nikolova prizma.

polarizator (nlat. polarisator)
fiz. deo polarizacionog aparata koji daje polarizovanu svetlost, prva Nikolova prizma kroz koju prođe prirodna svetlost i polarizuje se, tj. treperi u određenoj ravni; up. polariskop.

Naslovna strana - Postanite saradnik - Forum - IE8 akcelerator - O projektu