Презиме DuBois

[lapd]

Када се транскрибује ово француско презиме:

ДуБуа, Ду Буа, Дубуа, ду Буа, дуБуа...

п.с. Извињавам се уколико постоји иста или слична тема.

[Pedja]

То највероатније зависи од говорног подручја preko кога је име ушло у наш језик. Исто презиме с епојављује и у француском и у енглеском и различито га изговарају.

[Пера]

То је француско презиме, па га изговарамо и пишемо Дибоа.  Сасвим је неважно како то француско презиме изговарају Американци.

[OMali]

 Ne govorim francuski pa da sad ne bude da sam siguran da znam šta pričam ali Dibua mi zvuči najbliže onome kako čujem kad to izgovore http://www.forvo.com/word/dubois/ http://www.forvo.com/word/th%C3%A9odore_dubois/#fr   Inače bih rekao da je preferirana transkripcija francuskih imena koje imaju ovaj ois nastavak na naš jezik "oa" . Prvo mi pada na pamet pivo naravno i naša transkripcija Stela Artoa za Stella Artois. U francuskom izgovoru mi opet to više vuče na Stela Artua, a zašto je izabrano da to zapisujemo i izgovaramo kao Artoa, to ne bih znao, možda u nekim dijalektima francuskog to više vuče na naše "o" pa je to razlog. Kako god to su nijanse, prilagodjavamo našim vokalima i kako god okreneš to će naravno biti samo aproksimacija originalnog izgovora. Naš izgovor sadrži vokal "i" što se pogotovo čini daleko od ovoga što čujemo kako izgovore to u francuskom. U originalu glas mi se čini najbliži engleskom schwa (e naglavačke u fonetskom zapisu, kao u "about"), dosta kratak i nenaglašen vokal.
I nije sasvim nebitno kako Amerikanci izgovaraju ime, kako je nebitno Izgovaraju približno Duboiz http://inogolo.com/query.php?qstr=Dubois&key=1

[Пера]

Почетно питање је, чини ми се, било: како се транскрибује име DuBois.  Наравно на српски језик.  Како је име француског порекла, у Америци може да га буде само ако се ради о неком досељенику у САД, свеједно кад се доселио.  Зато је за нас битно како то име изговарају у матичној земљи, или како га изговара тај досељеник, а не како га Американци изокрену у свом незнању.
То што ти изговор овог имена више звучи као Дибуа, него као Дибоа није нетачно, али то је само ствар изговора појединца.  Зато и вуче на у, мада се ради о слову о.  Таквог мешања самогласника при изговору има и у другим језицима.
Дакле: Дибоа, сем ако дотични не инсистира да његово презиме гласи Дибуа или чак Дубуа.  Теоретски, три човека овог презимена могла би различито да га изговарају.  Али ми то не знамо, па нам остаје да се држимо принципа.

[OMali]

Ovi izgovori vuku na naše "u" i osim ako ne postoji neki drugi izgovor, koji je eventualno bliži standardnom izgovoru u francuskom jeziku, onda u principu ne postoji nikakav razlog da preuzimamo "Diboa" ako je već bliže "Dibua". Ako misliš da postoje neka ograničenja u našem jeziku koja bi nas sprečavala da preuzmemo varijantu koja je bolja aproksimacija originalnog izgovora riječi bilo bi mi drago da saznam više o tome. S druge strane, ako je već Stela Artoa ili Diboa široko rasprostranjena upotreba onda nema razloga da se sjekiramo oko toga i sad oko takvih nijansi pravimo problem, dobro je i Artoa i Diboa ako se već koristi tako.
 U srpskom jeziku stranu riječ uzimamo onako kako se ona izgovara u izvornom jeziku, ne kako se zapisuje, a preciznost sa kojom to radimo zaista varira, ne postane uvijek najbliži izgovor standard te riječi u našem jeziku. Ovaj primjer sa pivom i ovim imenom Dibua su najvjerovatnije primjeri labavog preuzimanja strane riječi. To meni tako izgleda a valjda se pojavi živ čovjek koji govori francuski da nam pomogne sa ovim, da ne lupam kad ne govorim francuski.
 A to da su Amerikanci neznalice pa su zbog toga izvrnuli taj izgovor, to je zaista teško tako generalizovati.  Prije će biti da i oni prilagodjavaju izgovor svojem jeziku kao i mi što radimo i kao što valjda rade u svakom drugom jeziku. A što je to za njih Duboiz, tu bi siguran sam mogao čovjek da napiše dosta ulazeći u istoriju izgovora takvih riječi u engleskom i kako je došlo do takvog oblika a ne nekog drugog.

[Пера]

Мало смо одужили. . .  Уопште није важно шта ја, ти, Жика, Мика или неко пети мисли о неком језичком проблему, било то презиме DuBois или нешто друго, како му звучи, на шта му вуче итд.  Важно је искључиво шта о томе кажу језички закони - правопис, граматика. . .  Ако их знамо расправе не може ни да буде.  То је све.   

[Pedja]

Pravopis kaže da je jedino ispravno onako kako nosliac tog prezimena izgovara. A ako to ne znamo, onda kako nam je preneseno iz jezika sa kojim smo i ime dobili.

[Пера]

Поздрав Пеђа,
слажем се са првим делом: како име изговара његов власник или како се изговара у земљи порекла. Али формулација "како нам је пренесено из језика са којим смо име добили" је лабава. Неко име можда чујемо негде у друштву, на нашем радију, на тв или ко зна где и како, од некога ко не зна како се то име заиста изговара. Не знамо ни одакле смо и преко ког језика то име добили, а како нам је пренесено... Или први пут чујемо како неко име изговара неки Кинез или Ирачанин, или можда Сомалијац. Шта онда? Па враћамо се оном првом: како име изговара власник или како се изговара у његовој земљи. Наравно, морамо знати или једно или друго. А ако не? Чему онда дискусија!
Нешто ми паде напамет тенисер Федерер, Швајцарац из француског говорног подручја. Његово име "Roger" на француском се изговара Роже, са нагласком на е. Међутим, неко је "открио" да његова мама воли да га зове "Роџер", или беше да он воли да га тако зову и... човек постаде Енглез. А пре тога му је име читано на разне начине, зналци чак и "Рогер".

[Pedja]

Ako je na primer ime francuskog porekla a nosilac prezimena živi u SAD (možda se tamo i rodio), i mi to ime dobijemo kroz neke da kažemo kulturne kanale (književnost, film, medije i slično) onda ćemo transkripciju raditi prema onome kako je to ime stiglo do nas a nećemo tražiti izvorni jezik.

Možda se i varam ali tako sam ja zapamtio pravilo.

[Пера]

Ако у новинама прочитамо ћирилицом написано (свеједно како) или на радију, телевизији... чујемо (свеједно како изговорено) неко страно име, конкретно: DuBois, у 99 одсто случајева не знамо одакле, преко ког језика или канала је стигло до нас, а не знамо ни да ли је носилац тог имена по држављанству Француз, Белгијанац, Немац, Американац, Јужноафриканац или неко шести. И, чиме да се руководимо?
Преостаје нам порекло имена, јер је то оно што сигурно знамо. А ако ипак не знамо - распитамо се и сазнамо да се у оригиналу то име изговара Дибоа.
У једном америчком филму Жан Клод ван Дам игра личност која се зове управо тако - DuBois. Личност је у том филму јесте Американац по рођењу, али је припадник Кејџуна, народа франкофонског порекла из мочварних предела Луизијане. Сви који у том филму глуме Кејџуне то име су изговарали Дибоа, а остали "обични" ликови Американци - Дубуа. Зашто? Зато што једни знају, а други не знају!
Како онда ми, на српском, треба да изговарамо име из овог филма? Неправилно, само зато што човек има држављанство САД?
На крају, основни принцип је да страно име изговарамо онако како га изговара његов власник, односно како се изговара у земљи порекла или у крају, регији из које потиче. Ако је то, пак, познатије, често али погрешно, помињано име, зешко је исправити криву Дрину, јер то људима уђе у ухо. Али нећемо изговарати погрешно име које смо чули једном или два пута само зато што они који не занју изговарају тако. А то са именом DuBois јесте случај. Толико.

[Pedja]

Ако у новинама прочитамо ћирилицом написано (свеједно како) или на радију, телевизији... чујемо (свеједно како изговорено) неко страно име, конкретно: DuBois, у 99 одсто случајева не знамо одакле, преко ког језика или канала је стигло до нас, а не знамо ни да ли је носилац тог имена по држављанству Француз, Белгијанац, Немац, Американац, Јужноафриканац или неко шести. И, чиме да се руководимо?

По правилу, као читаоци уопште не би требало да будемо доведени у такву ситуациу. Ту недоумицу би требало да нам реши писац чланка јер би поред имена на страном језику и писму, морао да наведе и српску транскрипцију тог имена.

Преостаје нам порекло имена, јер је то оно што сигурно знамо. А ако ипак не знамо - распитамо се и сазнамо да се у оригиналу то име изговара Дибоа.

Горња претпсотака је да је има страно и да не знамо његово порекло. Стога не можемо ни збнати како се исправно изговара.

А ако се већ распитујемо, онда се нећемо распитивати само о пореклу имена него и о другим детаљима који би нам омогућили да исправно изговоримо то име. Ако већ улазимо у то, не смемо се зауставити на половичном истраживању.

У једном америчком филму Жан Клод ван Дам игра личност која се зове управо тако - DuBois. Личност је у том филму јесте Американац по рођењу, али је припадник Кејџуна, народа франкофонског порекла из мочварних предела Луизијане. Сви који у том филму глуме Кејџуне то име су изговарали Дибоа, а остали "обични" ликови Американци - Дубуа. Зашто? Зато што једни знају, а други не знају!

Како онда ми, на српском, треба да изговарамо име из овог филма? Неправилно, само зато што човек има држављанство САД?

Онако како се изговара у том филму, од стране носилаца тог имена. То сигурно није неправилно.

[Пера]

Малчице ми је досадило ово већ бесмислено надмудривање. Више не покушаваш да докажеш да се једно страно име изговара тако и тако, већ се хваташ за неке узгредне наводе неистомишљеника и са њима водиш расправу. Суштина ти је, изгледа, небитна: како се код нас изговара име DuBois? О томе ни слова.
Сад одређујеш и шта аутор мора да стави у текст. Да, уз српску транскрипцију страног имена понегде стоји и име у оригиналу (а не обрнутим редом). Али то није ни правило ни обавеза, већ реткост и може да се види углавном у стручној литератури или тамо где је оригинал имена од посебне важности. Оригинала најчешће нема, јер је транскрипција сасвим довољна и за обичног читаоца небитна. Наравно, могуће је и да аутор погреши, а тако је чини ми се и у нашем случају, али и то је неважно.
Ако знамо језике, барем европске, знаћемо одакле потиче и како се које име изговара. А ако не знамо, писци нису у обавези да нам разгоне мрак, нити је то разлог да дискутујемо без аргумената.
Толико од мене по овој теми.

[Pedja]

Перо, нема потребе за оваквим тоном. Ја се не надмудрујем. Објашњавам оно што сам рекао на почетку.

Хоћеш ли да се, аналогно овом, подсетимо тога како се у српском језику пише презиме Shakespeare (била ј ео томе још двно овде дискусија)? Да ли би ти било чудно да је исправно и Шекспир и Шејкспир, али зависно од контекста?

Не може се тек тако причати о томе како се исправно пише презиме Duboa. Може се причати о томе како се исправно пише презиме Duboa које је дато одређеној особи, јер начин изговора и записивања од тога веома зависи. И ја то објашњавам. Ни у једном тренутку нисам оспорио да је исправно писање "Дибоа" већ начин до кога си ти до тога дошао. Сматрам да је твој начин погрешан.

Ако не разумеш нешто од онога што сам писао нагласи то и ја ћу пробати да појасним, али немој моју дискусију називати надмудривањем јер то нити ми је намера нити је умесно радити.

Што се тиче "морања" да аутор у текст нешто стави, ја нигде нисам написао реч "мора" него "требало би". Ако су теби значења та два израза истоветна онда ћемо се даље врло тешко споразумети.

[Пера]

Пеђа, извињавам се због тона, мало ме је удавила расправа. А што се тиче теме - о њој сам завршио и остајем при томе.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Транскрипција страних речи (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Презиме DuBois