Честе грешке

[Оли]

Владимире, прегледај прво добро сва слова у недоумицама. Невероватно, али трпног придева заиста нема, а заклела бих се да сам га лично унела. Но, додаћемо. А ово са вршиоцима радње на -лац има у недоумицама. Прочитај добро, па напомени шта мислиш да би требало да додамо.

[mesecarka]

[Pa, da li je brkanje "č" i "ć", "dž" i "đ" veća greška od brkanja "lj" i "nj"? Ne vidim da jeste. "Doči ču kuči s đakom para" čista je katastrofa. Kao i "sumlja" umesto "sumnja".]

Ovo ne bi trebalo da se uzima svima za zlo. Neko nema dovoljno sluha da bi razlikovao ova slova. U govoru se nekako zamaskira, ali kada treba da se napise, nastaje problem.
   Moj otac uvek trazi pomoc za ovakve situacije (kada mu je potrebno za posao), ali zato na svojim 'papiricima' ispisuje svasta, kao na primer: "Tri djaka uglja''...

[kontra]

Pa možda čovek traži đake za pretovar uglja?

[aleksandra7]

Da, ali opet, zar ikad postoji potreba za objasnjavanjem mog polozaja u odnosu na kompjuter? Pa valjda se zna da ako radim na kompjuteru da sam pored kompjutera, jel da?

Па да, то и ја кажем, ништа друго. Зато и кажем да сам на компјутеру, односно на телефону. А ако ти се некад стварно укаже потреба да објасниш некоме да ниси испред компјутера, него крај њега, само онда кажи тако.

Да ли би било исправније рећи  "за компјутером" од "на компјутеру".

[Владимир]

По мом мишљењу "за" јер си за компјутером (седиш) док не стојиш "на" компјутеру. Иако се предлог "на" користи у различитим ситуацијама, опет основно значење му је да неко/нешто стоји на нечему...

[aleksandra7]

Драго ми што неко дели моје мишљење. Добро је и некада не схватати дословно некога што се тих ствари "на" тиче. Наше комшије из суседне државе често користе "крај телефона" .... са значењем "поред".

[Зоран Ђорђевић]

Драго ми да неко дели моје мишљење.

Није грешка, али је лепше драго ми је што...

[aleksandra7]

Драго ми да неко дели моје мишљење.

Није грешка, али је лепше драго ми је што...
Да, стварно лепше звучи, обично тако говорим. Хвала.

[Ђорђе Божовић]

Ovo ne bi trebalo da se uzima svima za zlo. Neko nema dovoljno sluha da bi razlikovao ova slova.

Tačno je da ih ne mogu svi razlikovati, ali opet je veliko zlo. Ko nema sluha, on jednostavno mora nekako naučiti razliku jer naš jezik ni najmanje NE toleriše ovakvu vrstu pogreške. Džak nikada ne može biti isto što je đak.

По мом мишљењу "за" јер си за компјутером (седиш) док не стојиш "на" компјутеру. Иако се предлог "на" користи у различитим ситуацијама, опет основно значење му је да неко/нешто стоји на нечему...

Nema razloga zašto ne bismo dopustili obe mogućnosti. Kako može „za stolom“, tako može i „za kompjuterom“ (isti je položaj osobe), ali kako može „na telefonu“, „na televiziji“, „na vezi“, tako može i „na kompjuteru“ (i jedino tako ako ne govorimo o položaju osobe dok se koristi ovim uređajem, nego o dokumentima, filmovima, muzici i drugim stvarima koje se u računaru pohranjuju).

[Милош Бркушанин]

Оно са чим сам се ја на свом факултету срео јесте реч ''практички'' :)
То није ни ''практично'', ни ''фактички'', него нешто између.  Иако мислим да је непотребна у реченици, ову реч је моја професорка изговорила више од 100 пута у току предавања које је трајало два сата! А имао сам прилику да је чујем и на другим местима и од других људи.

[Ђорђе Божовић]

Nije neobično; možemo katkad napraviti razliku između prideva od iste osnove na -čan/-čni i na -čki.

Vidi ovde: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2271.0 — tako može i „praktičan/praktički“.

Ja sam u jednome radu o usmenoj fantastičnoj književnosti tu književnost zvao „fantastičkom“, jer se odnosi na fantastiku, i jer sam hteo da izbegnem ona dodatna značenja koja pridev „fantastičan“ ima. Pa sam ponudio i objašnjenje zašto nam trebaju različiti pridevi — jerbo fantastička je književnost ona koja se kroz simbole i alegoriju ili niz alegorija služi fantastikom kao književnim postupkom kojim se ispreda priča i mistifikuje ideologija društva u kome ta priča nastaje itd., itd., itd., a fantastična su pak književnost pesme Rade Lazić, dakle nešto sasvim drugojačije.

[Милош Бркушанин]

Не ''практички'' у смислу ''урадити нешто у пракси, практично'', већ у следећем:''Практички, ми смо стављени пред свршен чин''. (наводим њену реченицу)
Или, на пример:''Та врста жабе је постојала још само у Африци, али је истребљена. Практички, човек ју је истребио''.
Осећам да је хтела да каже ''фактички'' или ''практично'', али је нашла неку средину. Грешим ли опет?

[Ђорђе Божовић]

Aha, ha, ha. Sviđa mi se to „praktički“, super je. Stvarno neka sredina između „faktički“ i „praktično“.

Pa znaš šta, ne znam šta sad da kažem — stavimo to na račun njene idiolekatske slobode i nekakvoga retorskog dodira iskazu, pa neka ga tako; ako ništa drugo, makar je efektno.

[(: Mark :)]

Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала.

[Madiuxa]

Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала.

Неће бити.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=814.0

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Честе грешке