Београдски говор?

[Оли]

Ево да се и ја огласим у вези са говором Београђана.  Будући да нисам седма, али јесам друга генерација рођених у овом граду, усуђујем се сматрати Београђанком, а такође се усуђујем сматрати позваном да знам о чему то Џафир говори, какав то њему акценат смета.  Ради се о радном глаголском придеву многих несвршених глагола, нпр. : дòлазио, òдлазио, зàпамтио. . .  ту би требало да је кратак акценат на болдираним самогласницима у претходним примерима, а тај (ново)београдски акценат постаје дугачак на наредним болдираним самогласницима, на следећи начин: долáзио, одлáзио, запáмтио.  И то ЈЕСТЕ неправилно и ЈЕСТЕ типично за жаргон младих људи у Београду.  На страну многи други примери који су неки помињали, а који немају много везе с Београђанима или с било којим другим . . . грађанима.
Акценат спикера на РТС-у углавном је добар, али ми нисмо навикли на то да треба рећи радùјāтор, педùјāтар, кòнкретно итд. , на чему инсистирају лектори на телевизијама које још чувају исправан акценат, јер углавном речи страног порекла говоримо с лошим (изворним) акцентом, а требало би да га прилагођавамо нашем акценту (да не залазим превише у ту материју сада). . .  Не ради ми ова Бојанова тастатура са акцентима, а мрзи ме сад да куцкам који то мû акценат масовно користимо у речима које сам горе набројала, али ако неко затражи, потрудићу се.
Једино бих још рекла да је осим акцента Југòслāвија, исправан и Југослáвија.
Не знам колико је људима који не читају акценат ово јасно, ал’ часна Титова пионирска реч, тако је .

[Дарко Новаковић]

Једино бих још рекла да је осим акцента Југòслāвија, исправан и Југослáвија.
Не знам колико је људима који не читају акценат ово јасно, ал’ часна Титова пионирска реч, тако је .

То смо констатовали у овој теми, али није лоше поновити.

[Сребрена]

posebno je to bilo smešno u dugim rečima iz onog vremena napr. Jugoslavija ..

Ovo je i bio i još uvek je pravilan akcenat ove reči.

Zašto, Bojane?
Meni zvuči strašno ružno..I od Dunava južno nije se čulo tako nikad u narodu..
U pesmama koje su pevane u tom Yu vremenu uvek je JugoSLAvija..
(borba te rodila..narod te slavio :, pesma sa odjavne špice RTS-a)

Kako se akcentuju pravilno ostale reči sa 5 slogova? Da li je na drugom slogu naglasak ?
 filozofija, segmentacija,solidarizam,revolucija,ekologija,epilepsija,anahronizam,Transilvanija..

[Нескафица]

Srebrena, sve te reči osim "Transilvanija" čak i "u narodu" imaju uzlazni akcent, te nisu problematične. Ova poslednja se "u narodu" akcentuje sa silaznim na trećem slogu, a pravilno bi bilo s uzlaznim na drugom.

[Сребрена]

  Ради се о радном глаголском придеву многих несвршених глагола, нпр. : долáзио, одлáзио, запáмтио.

Ovo je ružno i u provinciji čuti..
Kao i čuvena greška "raDEo sam" , sve češća u novopristiglim slojevima..


Neskafice, mlim te, objasni mi drugačije..Da mogu da shvatim ispravno.
filoZOfija ili fiLOzofija
TranSIlvanija ili TransilVAnija

[Нескафица]

Silazni akcenti ne mogu se naći unutar reči (samo na prvom slogu).
Uzlazni akcenti mogu se naći na bilo kom slogu (sem poslednjeg, naravno).

U svetlu toga, ništa osim "Transilvanija" nije problematično jer ima uzlazni akcent, koji može stajati bilo gde. Akcenat "TransilVAnija" nije dobar jer je silazni unutar reči, te treba da bude "TranSILvanija" s uzlaznim, po potpuno istom načelu kao što "JugoSLAvija" nije dobro (silazni) nego treba "JuGOslavija" (uzlazni).

[mprotic]

filoZOfija ili fiLOzofija

filosofija 

[Оли]

Није философија већ филозофија, правописни речник бележи филозофија (не философија) и упућује на тачку 98а и уз још неке облике осим овог, у тој тачки пише: "Према томе, облици типа оних наведених (философија, амбросија. . . ) никако немају места у стандарду књижевног језика.

[toxi]

filoZOfija ili fiLOzofija

filosofija 

Ми смо тај израз примили од немаца* па га изговарамо као и они. Да смо примили тај израз са друге стране, било би правилно философија( које ми се више свиђа и које и сам користим). 

*Јел треба да пише великим словом?

Ја сам из Београда, и обично сви причају ОК( бар мени тако звучи ) али ми је интересантно оно да у Земуну причају "најчистије". Некако кад чујем "ја сам из Земун(а)" одма' све најцрње помислим 


Неко је рекао да превише употребљавамо "да". Са тим се слажем, ја то исто радим и нервира ме. Али и већина осталих тако - "... идем да купим карте па ћемо да идемо сутра да видимо то..."

[Сребрена]

Ми смо тај израз примили од немаца* па га изговарамо као и они. Да смо примили тај израз са друге стране, било би правилно философија( које ми се више свиђа и које и сам користим). 

Teolozi i vernici još uvek izgovaraju filosofija (sofos= mudrost)..Zofos verovatno ima drugo značenje u grčkom jeziku, iako je taj način danas uobičajeniji..
Naša reč postoji  (Rečnik SANU) i glasi viloslovija , a filozof je viloslov.

[Madiuxa]

*Јел треба да пише великим словом?

Треба. Имена народа се пишу великим словом, што пак није случај са именима језика и придевима изведеним од имена народа или држава (који су обично на -ски или -чки, па самим тим се и не пишу великим словом, чак и да нису у питању придеви изведени из имена народа или држава).

Дакле, Немац, Немачка, али немачки језик, немачки народ, немачка кола и сл.

Што се филоз/софије тиче, мислим да се тако преносе у српски речи латинског порекла — интервокално С се преноси као З. Ево, нпр. име моје краљевине: — Austrasia — преноси се као Аустразија.
Б.

[Ђорђе Божовић]

Osim na izvorni izgovor, u pozajmljenicama iz klasičnih jezika naš standard se često oslanja i na školski latinski (nemački) i kasnovizantijski izgovor, pa je pravilno jedino i samo filozofija, ambrozija, muza, muzej, muzika, fizika, kriza, parazit, Sizif, Ezop, Dedal, Ciceron, Cezar i sl., a ne *filosofija, *amrosija, *musa, *musej, *musika, *fisika, *krisa, *parasit, *Sisif, *Ajsop, *Dajdal, *Kikero, *Kajsar... (Pravopis srpskoga jezika — školsko izdanje, t. 95e) Ne postoji razlog zašto bismo govorili "filosofija" kao što to neki filosofi insistiraju.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=520.0

[Оли]

Teolozi i vernici još uvek izgovaraju filosofija (sofos= mudrost)..Zofos verovatno ima drugo značenje u grčkom jeziku, iako je taj način danas uobičajeniji..
Naša reč postoji  (Rečnik SANU) i glasi viloslovija , a filozof je viloslov.

Речник САНУ је речник књижевног И НАРОДНОГ језика, дакле речи које ти помињеш спадају у народни говор и свакако им нема места у стандардном језику.

[Ђорђе Божовић]

Речник САНУ је речник књижевног И НАРОДНОГ језика, дакле речи које ти помињеш спадају у народни говор и свакако им нема места у стандардном језику.

Док је пак Речник Матице српске заправо онај нормативни.

[Сребрена]

Речник САНУ је речник књижевног И НАРОДНОГ језика, дакле речи које ти помињеш спадају у народни говор и свакако им нема места у стандардном језику.

Da, taj rečnik, Rečnik književnog i narodnog govora...Treća knjiga, strane 627/8.
Narod, veruj mi , (ako u narod ne ubrajamo književnike) izuzetno retko, maltene nikada, ne izgovara ovu reč ni u jednom od gore pomenutih oblika..Ja je lično nikada nisam čula u govoru.  Ako ko hoće da utroši malo svog vremena, verujem da će oblik koji sam navela kao srpsku reč pronaći u literaturi   19. veka, kao i u delima Dositeja Obradovića i njegovih savremenika, po onovekovnim standardima.
No, odmičemo od naslovne teme.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Наглашавање и изговор уопште > Тема: Београдски говор?