|
Наслов: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: chiviash на 21.40 ч. 18.04.2008. Evo vec nekih 15 godina kako zivim van granica otadzbine i primecujem sve vise kako neke nove reci (strancizmi)uzimaju mesto onih nasih domacih. Mozda ste vi koji zivite tamo naviknuti ali meni ta moderna Srbija malo ide na zivce . Upravo sam cuo gledajuci video snimak na youtube kako voditeljka pricha o "rezultatima rejtinga" , rec koju nisam iz prve razumeo. Logicno sa neke strane jer se u ona vremena nije koristila .
Postoji sjasat slicnih reci : transparentno, transxe, ratifikovanje itd... Verovatno je bilo diskutovano na tu temu ali evo da dodam jos jedan sloj, jer sve to u mojim gajstarbajterskim ocima zvuci vulgarno i iskompleksirano ili izkompleksirano , nisam vec siguran ni sam kako se pise. Pozdrav Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Miki на 21.57 ч. 18.04.2008. Мислим да сам небројено пута набројао те идиотизме, па не могу поново. Такође мислим и да сви већ знају мој став по том питању.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Дарко Новаковић на 22.09 ч. 18.04.2008. Речи транспарентан, транша и ратификација које наводиш нису толико нове. Наводи их Вујаклија у мом примерку из 1980. године. Значи, постоје већ више од 30 година.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: chiviash на 22.19 ч. 18.04.2008. Речи транспарентан, транша и ратификација које наводиш нису толико старе. Наводи их Вујаклија у мом примерку из 1980. године. Da verovatno si u pravu . Ali je nepobitno da su za razliku od onoga vremena te reci potpuno odomacene i da transparentno danas zvuci "fensi" a da je providno ostavljeno onim "prostijim" ljudima . U svakom slucaju ono sto me je motivisalo da otvorim temu je "rejtingovanje" ;D Od kada je ova rec u upotrebi ? Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Дарко Новаковић на 22.29 ч. 18.04.2008. У реду. Постојећа страна реч која је већ усвојена у српском језику са свим својим значењима је употребљена у једном сасвим природном контексту. Мислим да је то на месту. Оно на шта се мени коса диже на глави је када неко ко је високо образован почне да прича како неки фајл треба сејвовати, а потом опеновати други да би се наставио неки рад, а потом све то треба форвардовати у атачу на више адреса. ???
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: čitajizmeđuredova на 14.08 ч. 19.04.2008. Ja nemam ništa protiv stranih reči i tuđica i sama ih koristim i protivnik sam purizma, ali nekada se stvarno preteruje. Mislim da je to potreba za mistifikacijom teme, zatim čuvena birokratizacija jezika, koja je uvek prisutna, samo menja vidove, a svakako i demagogija i zamagljivanje značenja, bar kada su političari i emisije tipa Dnevnik u pitanju. Moji favoriti u negativnom smislu su pre svega imena za nove profesije tipa: akaunt menadžer, prodžekt menadžer, pi-ar menadžer i sl.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Ђорђе Божовић на 16.25 ч. 19.04.2008. Moji favoriti u negativnom smislu su pre svega imena za nove profesije tipa: akaunt menadžer, prodžekt menadžer, pi-ar menadžer i sl. Kao i čuveni bačelor, koji je pak novo ime za staro akademsko zvanje. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 21.25 ч. 19.04.2008. Да није бачелор ипак типично енглеска универзитетска титула која би мање више одговарала нашем дипл. ... (стави шта хоћеш), дакле, неко ко је једноставно завршио само факултет (дакле, без мастера и доктората...)?
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Ђорђе Божовић на 22.51 ч. 19.04.2008. Upravo tako, tzv. bakalaureat. Ali kod nas, od Bolonjske deklaracije — bačelor.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.09 ч. 19.04.2008. Цитат Evo vec nekih 15 godina kako zivim van granica otadzbine i primecujem sve vise kako neke nove reci (strancizmi)uzimaju mesto onih nasih domacih Ово сам малопре скинуо са једног сајта: Vlada venecuelanskog predsednika Uga Čavesa objavila je "rat" "imperijalističkom" engleskom jeziku čiji sve brojniji izrazi potiskuju španske reči. Vlada u Karakasu je najpre pozvala zaposlene u državnoj telefonskoj kompaniji da izbegavaju engleske poslovne i tehničke termine svuda gde je to moguće. U kampanji "Recite to na španskom. Recite to s ponosom", koju je pokrenula ove nedelje, vlada traži od radnika nedavno nacionalizovane kompanije CANTV da umesto reči "staff" (osoblje) koriste domaću reč "equipo", umesto "marketing" "mercadeo" i umesto "password" (lozinka) "contrasena". U saopštenju ministarstva komunikacije i informacija ističe se da Venecuelanci moraju da štite španski jezik koji ugrožavaju oni "koji su započeli bitku za kulturnu dominaciju našeg naroda". Među ostalim "ozloglašenim" rečima su i "mouse" (miš), "meeting" i "sponsor" koji su danas gotovo u svim latinoameričkim državama potisnuli u svakodnevnoj upotrebi španske izraze "raton", "reunion" i "patrocinador". Predsednik Čaves je rešen da se odlučno suprotstavi "američkom kulturnom imperijalizmu" na svim frontovima, finansirajući venecuelansku filmsku produkciju kao alternativu "holivudskoj diktaturi" i primoravajući domaće radio stanice da puštaju više venecuelanske muzike. Очигледно је да тај проблем немамо само ми. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 23.19 ч. 19.04.2008. Upravo tako, tzv. bakalaureat. Ali kod nas, od Bolonjske deklaracije — bačelor. A jel? E da sam juce umrla, ne bih znala da smo imali rec za to... :D Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Урош на 23.20 ч. 19.04.2008. Западе (или упаде) :) ми у за око једна паралела око ових шпанских туђица на које се жале. Рецимо код нас није никада долазила у питање употреба речи миш и њено мењање са маус, а рецимо употреба речи штампач и принтер је скоро подједнака, можда мало у корист штампача.
Мислим да је реч о својеврсном дуелу речи које се у једном тренутку нађу у одређеном говорном подручју. Миш је сасвим очигледно супериорнија реч од маус, док су штампач и принтер играли нерешено... :) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 23.30 ч. 19.04.2008. Цитат Među ostalim "ozloglašenim" rečima su i "mouse" (miš), "meeting" i "sponsor" koji su danas gotovo u svim latinoameričkim državama potisnuli u svakodnevnoj upotrebi španske izraze "raton", "reunion" i "patrocinador". Nisam bas sigurna da su te engleske reci "potisnule" spanske, nego da su se jednostavno od samog pocetka u LA koristile. Jednostavno im je USA bliza, pa su samim tim i pod vecim lingvistickim uticajem... Od kad se pojavila mashina koju zovemo ovde racunar, u LA se zvala computador, a u Spaniji ordenador... Цитат umesto "marketing" "mercadeo" Marketing oznacava specificnu delatnost koja se jednostavno ne moze izraziti drugom recju, ni u spanskom a bogami ni u srpskom. I Spanci, koji koriste mnogo manje anglicizme nego Latinoamerikanci, za to sto je marketing koriste upravo tu rec — marketing. Mercadeo bi otprilike bilo trgovina, mercado je trziste... Ne, rec marketing jednostavno najkrace i najpreciznije definise ono sto obelezava — marketing.A o Chavezu... hehehee... Lepo mu rece spanski kralj. Bolje bi mu bilo da cuti. Taj isti Chavez je zakonom propisao samo 100 imena koja Venecuelanci mogu dati svojoj deci, provodi po ceo dan na TV izbacujuci najimbecilnije uvrede na racun USA i Busha, kao i svih drugih koje eto, ne voli, a u slobodno vreme izigrava dadilju i uvlaci se u dupe kubanskom omatorelom i onemocalom diktatoru... Mislim, lik i po, politicar za primer, zaista... :D Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 14.01 ч. 20.04.2008. Цитирано: Brunichild Marketing oznacava specificnu delatnost koja se jednostavno ne moze izraziti drugom recju, ni u spanskom a bogami ni u srpskom. Досадан сам већ ко̑ папагај, али просто не може да „не може“; може само „изабрали смо да не“. „Не може“ би значило да бисмо реч за активност које смо сами прваци, када би шпански или српски данас био што је енглески, морали усвајати из неког другог језика — нема шансе. Ко води, тај уводи. Дежурна вежба творбе следи. Marketing. Старо, шире значење: скуп свих активности за увођење и кретање производа на тржишту; модерно, уже значење: обавештавање купаца о постојању и својствима производа (да не помињемо сад мрачније чиниоце). Овде је главно запазити да, док шире значење следи из енглеских правила творбе, уже значење је напросто усвојено, а никако логично или очигледно. То значи да за други језик можемо поступити на исти начин, исковати реч чије се творбено значење може у пракси сузити. Пођемо од постојеће речи најближе датом страном појму, и погледамо које друге речи имају сличан облик, и аналогне творбене облике: тржиште — корист, заштита. Учинити нешто корисним, пружити нечему заштиту, уводити нешто на тржиште: користити, заштитити, тржиштити. Особа која користи, која пружа заштиту, која уводи на тржиште: корисник, заштитник, тржишник. Што служи корисницима, односи се као заштитник, у делатности је тржишника̑: кориснички, заштитнички, тржишнички. Скуп делатности заштитника̑ и тржишника̑: заштитништво, тржишништво. Увести на тржиште: утржиштити. Пошто је скован за циљни језик, прилагођен обрасцима употребе његове граматике, овакав скуп појмова често је функционално надмоћнији од страног: тржишништво -> маркетинг тржишнички -> маркетиншки (али све чешће опет ‘маркетинг’) тржиште -> ? (маркет? или: никаква веза са постојећом речи) тржишник -> ? (маркетер? маркетар? маркетинђанин?) тржиштити -> ? (маркетовати? маркетирати? маркетинговати?) утржиштити -> ? (измаркетовати? ...да не лупетам даље) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 14.09 ч. 20.04.2008. ххехехе... Чаславе, кажи неком ко се бави маркетингом да се он у ствари бави тржишништвом, да видимо шта ће да ти каже...
По хиљадити пут — немојмо силовати језик зарад неког надри језичког чистунства. Неке речи једноставно улазе из других језика из разноразних разлога, одомаћују се и на крају постају наше речи. Инсистирање на 100 % чистом српском (или шпанском, турском, којем год) вокабулару је једноставно, бесмислено. Кад бисмо покушали било који језик да очистимо од речи страног порекла, на крају би мало шта остало... Такође твоја група нових појмова не функционише како би ти то хтео. Не можеш на силу сада да све речи везане за неки појам пошто пото направиш све стране или све домаће. Неке од тих речи једноставно морају бити страног порекла док друге једноставно имају српску реч. Каже се маркетинг и маркетиншки, али се каже тржиште а не маркет. С друге стране, чак и да пробамо да усвојимо ту реч, мислим да је маркетинг много прецизнија реч него то твоје тржишништво... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 15.23 ч. 20.04.2008. Цитирано: Brunichild ххехехе... Чаславе, кажи неком ко се бави маркетингом да се он у ствари бави тржишништвом [...] Таман посла да ја њему нешто кажем, његов посо̑, његови изрази. Само сам образложио зашто се никако не бих приклонио твом мишљењу да се ради о „специфичној делатности која се не може изразити другом речју“, већ да је, као и обично, у питању чиста друштвена околност. Цитат С друге стране, чак и да пробамо да усвојимо ту реч, мислим да је маркетинг много прецизнија реч него то твоје тржишништво... Како? Ја сам дао шта значи marketing по енглеском речнику, те да је његово знањење у модерној пракси сужено, и онда учинио исто за српски. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 15.35 ч. 20.04.2008. Цитат Таман посла да ја њему нешто кажем, његов посо̑, његови изрази. Само сам образложио зашто се никако не бих приклонио твом мишљењу да се ради о „специфичној делатности која се не може изразити другом речју“, већ да је, као и обично, у питању чиста друштвена околност. И даље мислим да не постоји боља реч од речи "маркетинг" да би се именовала та делатност. А мој коментар је хтео у ствари да каже да је реч маркетинг код нас и те како одомаћена, тако да би сад било какво насилно увођење по-сваку-цену-српске-речи било узалудан посао. Мислим, може се измислити српска реч, како да не може, али оно што је овде битно је њена практична употреба у свакодневном језику — тај твој неологизам је апсолутно непознат и никада не би заживео јер поред тога што је реч маркетинг већ постала саставни и најнормалнији део вокабулара српског језика, такође ни из далека не подсећа на делатност маркетинга. Цитат Како? Ја сам дао шта значи marketing по енглеском речнику, те да је његово знањење у модерној пракси сужено, и онда учинио исто за српски. Ти си ПОКУШАО да логички дођеш до неке речи са српским кореном, међутим, личног сам мишљења да ИПАК, ниси сасвим успео. Сад ћу ти објаснити шта мислим: Цитат Особа која користи, која пружа заштиту, која уводи на тржиште: корисник, заштитник, тржишник. Како си од особе која пружа заштиту и КОЈА УВОДИ НА ТРЖИШТЕ дошао до речи тржишник? Реч тржишник никако не имплицира да је то особа која УВОДИ НОВУ РОБУ на тржиште, једино што говори је да је то особа која на неки начин нешто ради на ТРЖИШТУ, а на тржишту се могу радити хиљаду и један посао, сложићеш се. Самим тим ни име за саму делатност — тржишништво — не имплицира на УВОЂЕЊЕ РОБЕ на тржиште, већ само да та делатност има неке везе са ТРЖИШТЕМ... Велика слова нису викање, него наглашавања (чисто да не буде забуне :) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 15.50 ч. 20.04.2008. Цитирано: Brunichild По хиљадити пут — немојмо силовати језик зарад неког надри језичког чистунства [...] По хиљадити пут — „силовање“ је управо начин на који се језик развија, скоро па синоним за ону другу узречицу, „језик је живо биће“. Особа која се сусретне са извесним новим, још увек на њеном матерњем језику неименованим појмом, има три избора:
Како се многи одлучују на прво силовање, што се мене тиче најдрастичније, немам баш никаквих проблема да у свом забрану по команди кренем од трећег, па кад мора на друго, и тек на крају на прво. Цитат Како си од особе која пружа заштиту и КОЈА УВОДИ НА ТРЖИШТЕ дошао до [...] Исто како се у енглеском од ‘тржишта’ (market) дошло до тога да ‘тржиштовање’ (marketing) значи то што значи :) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 15.56 ч. 20.04.2008. Nazalost, ne mogu se sloziti s tobom. Ne mogu podrzati ili odobravati silovanje jezika u bilo kom obliku. Izgleda da se nasa misljenja u pogledu toga kako nastaju nove reci u jeziku dijametralno razlikuju. Ti mislis da svaka nova rec koja ulazi u neki jezik je u stvari "silovanje jezika", ja mislim da nove reci ulaze uglavnom najprirodnijim putem — spontanim prihvatanjem govornika doticnog jezika u koji se uvodi nova rec.
Цитат Исто како се у енглеском од ‘тржишта’ (market) дошло до тога да ‘тржиштовање’ (marketing) значи то што значи :) E, moj Caslave... Mislim da cu ti sad reci nesto sto si vec verovatno cuo mnogo puta — jezik nije matematika. Analogije (ako ih je uopste bilo) jednog jezika ne moraju obavezno da funkcionisu i u drugom jeziku, tako da ti je tvoja logika pravljenja reci trzisnistvo pogresna... :) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 16.20 ч. 20.04.2008. Цитирано: Brunichild Ti mislis da svaka nova rec koja ulazi u neki jezik je u stvari "silovanje jezika", [...] „Силовање“ сам користио у саркастичном тону. Што се мене тиче не постоји такво што као силовање језика, већ само, понегде, присиљавање уредбама неких његових говорника да причају како не би сами хтели. А нигде поменуо нисам да бих то одобравао. Цитат [...] ja mislim da nove reci ulaze uglavnom najprirodnijim putem — spontanim prihvatanjem govornika doticnog jezika u koji se uvodi nova rec. Прочитала си страни текст који садржи неки нови појам, сазнала нешто занимљиво, и сад покушаваш да га препричаш другој особи, на српском. Рецимо да си чак, потпуно нетипично за тренутног просечног говорника српског, проверила у неком појмовнику дате области постоји ли реч за тај појам, али га ниси нашла — шта онда? Мораш да учиниш једну од три ствари које сам навео. Друштвена је, никако лингвистичка, ствар то што ће у таквој ситуацији просечни говорник енглеског кренути од треће ка првој тачки, а српски неће ни помислити да прође прву. Сва „спонтаност“ потиче одатле. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 17.20 ч. 20.04.2008. Цитат „Силовање“ сам користио у саркастичном тону. Што се мене тиче не постоји такво што као силовање језика, већ само, понегде, присиљавање уредбама неких његових говорника да причају како не би сами хтели. А нигде поменуо нисам да бих то одобравао. Silovanje jezika za mene znaci naturanje na silu nekih novih reci govornicima nekog jezika koje oni ne upotrebljavaju ili ne zele da upotrebljavaju, jer rec koju koriste im je bliza. Za tebe, ne znam sta znaci "silovanje jezika". Цитат Прочитала си страни текст који садржи неки нови појам, сазнала нешто занимљиво, и сад покушаваш да га препричаш другој особи, на српском. Рецимо да си чак, потпуно нетипично за тренутног просечног говорника српског, проверила у неком појмовнику дате области постоји ли реч за тај појам, али га ниси нашла — шта онда? Мораш да учиниш једну од три ствари које сам навео. Verovatno bih trazila neku odgovarajucu rec, ukoliko ne postoji ama bas nikakva rec u ciljnom jeziku da oznaci taj pojam. Medjutim, kod marketinga to nije slucaj. Vec decenijama se koristi rec "marketing" koja se sasvim lepo ugnezdila u nasem jeziku i poprimila svoje specificno znacenje, tako da trazenje neke SRPSKE reci za tu delatnost bi SADA bilio "silovanje jezika" (prema mom shvatanju sta je to "silovanje jezika"). U svakom slucaju ne bih koristila ni jedno od tvojih ponudjenih resenja, samim tim sto svako nosi naslov "silovanje jezika". Цитат Друштвена је, никако лингвистичка, ствар то што ће у таквој ситуацији просечни говорник енглеског кренути од треће ка првој тачки, а српски неће ни помислити да прође прву. Сва „спонтаност“ потиче одатле. he... To nema veze ni sa drustvom ni sa lingvistikom vec "ko pre devojci, devojka njegova". Vecina stvari i pojmova za koje u srpskom koristimo engleske reci su prvi put nastale na tlu anglofonih zemalja, pa je sasvim prirodno da tim pojavama angloparlanti daju engleska imena. S druge strane, i engleski jezik koristi dosta stranih reci (cak zadrzavaju strane akcente!) kad se radi o pojmovima i pojavama koje su tipicne za neke druge zemlje... Ja u svemu tome vidim samo jedan normalan proces razvoja jezika, ne vidim zasto bi se po svaku cenu trazile domace reci, kada te strane opisuju sasvim lepo i sa velikom preciznoscu pojam koji imenuju... Ako bismo po svaku cenu trazili nasu rec za SVE strane reci, aj da vidimo kako bi onda ti, koristeci te tri mogucnosti koje si naveo, nasao srpsko ime za: paelja tortilja cizma bunda cibuk dzezva cevapcic atletika shah itd.. Pogotovu sto neke reci u svom korenu imaju druge reci koje nemaju veze sa onim sto oznacavaju.... Primer je rec vakcina, koja za osnovu ima lat. recu vacca sto znaci KRAVA! Naravno, iza toga stoji zanimljiva pricica koju navodi Milan Sipka u svojoj knjizici Price o recima — navodno je tvorac vakcine, skotski lekar Dzener, trazio lek protiv velikih boginja, te je od oslabljenih bacila KRAVLJIH boginja napravio tecnost koja bi, ubrizgana u ljudski organizam, stvarala otpornost na velike boginje u ljudi. Nazvao je tu tecnost variola vaccina, sto doslovce znaci kravlja variola. Kasnije su se i druge "tecnosti" protiv zaraznih bolesti pocele nazivati vakcine iako nisu imale veze za kravama, jer se tim imenom tacno i precizno oznacavalo ono sto se htelo reci — tecnost koja stvara otpornost organizma na zarazne bolesti. Dakle, Caslave, kao sto rekoh, jezik nije matematika, i mnogo puta nema ama bas nikakve logike. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 17.53 ч. 20.04.2008. Цитирано: Brunichild [...] Vec decenijama se koristi rec "marketing" koja se sasvim lepo ugnezdila u nasem jeziku i poprimila svoje specificno znacenje [...] Ја ћу подсетити да не дајем никакав предлог за замену маркетинга, већ сам га само узео као пример за разграђивање волшебног „али то значи тачно то!“ које данас прати сваки ширококоришћени енглески израз, и показивање како би српски израз не само могао значити исто, него и боље функционисати у склопу језика. А пример је у служби образложења зашто кад мени налети нови израз, транскрипција је последње за чим ћу посегнути, много, много касније пошто ме затрпа лавина оцена о „силовању језика“ :) Наслов: Одг: Свеже речи у српском језику Порука од: Madiuxa на 18.20 ч. 20.04.2008. Цитат Ја ћу подсетити да не дајем никакав предлог за замену маркетинга, већ сам га само узео као пример за разграђивање волшебног „али то значи тачно то!“ које данас прати сваки ширококоришћени енглески израз, и показивање како би српски израз не само могао значити исто, него и боље функционисати у склопу језика. То што сад говориш сасвим мења ствар. Лош си пример одабрао. Ни у једном моменту нисам генерално давала примат страним речима над српским (таман посла!), али реч маркетинг свакако није "силовање језика" у другом правцу. Можда би адекватнији пример био браузер/претраживач, или едитовање/уређивање, или онај трекинг/пешачење у природи о којем је у другој теми било речи... Веруј ми, и мени се "кожи јежа" на глави кад чујем речи као нпр. стејџ или плезир, што заиста може да се окарактерише као беспотребно коришћење туђих речи.С друге стране, нема потребе да "разграђујеш волшебно али то значи тачно то!'", барем кад сам ја у питању, јер ја врло опрезно користим тај израз за врло одређене речи, јер се ни мени не свиђа безрезервно усвајање страних речи без икаквог критеријума. Целе ове расправе не би било да си одабрао адекватнији пример — маркетинг је ЗАИСТА „али то значи тачно то!“ реч. ;) Цитат А пример је у служби образложења зашто кад мени налети нови израз, транскрипција је последње за чим ћу посегнути, много, много касније пошто ме затрпа лавина оцена о „силовању језика“ :) И ту се слажем — кад се појави неки НОВ појам који у нашем језику НЕМА НИКАКВО ИМЕ (што није случај са маркетингом!) онда бих и ја увек прво потражила неку нашу реч која би што тачније описала оно што страна реч именује. Међутим, то смо ти и ја, а у пракси су ШНМ углавном фактор који одлучује о именовању нове речи... Дакле, оно што се уврежи у народу увек побеђује, а сведоци смо да народ обично није рад да толико мозга (као ти и ја), већ најчешће усваја без критеријума страну адаптирану реч. Још ако та реч згодно звучи на српском, домаћа варијанта (ако уопште постоји) нема шансе да преживи... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Ђорђе Божовић на 19.31 ч. 20.04.2008. Što nije ni toliko bitno, na kraju krajeva. Tek petina engleskih reči njihovog su porekla — ostalo su sve posuđenice, i to među njima ponajviše romanizama, francuskih i latinskih reči. A vremenom je taj jezik postao najdominantniji na planeti.
Neki velikani srpske kulture svojevremeno su ukazivali na to kako, ako bude bio preplavljen stranim rečima, jezik nestaje, postaje i on stran i gubi se pod nogama tuđeg jezika. Međutim, na očitom primeru vidimo da to i nije baš tako. Može se čak reći i to kako jezik, uzimajući reči iz stranog jezika, možda uzima za sebe i taj jezik, dakle obratno od onoga čuvenog „strana reč je rupa u brodu“. Onda bi pomenuti velikani ispali isuviše paranoidni, jer ako je kontra, onda druge jezike treba čuvati od jednog a ne jedan od drugih. To jest, zar jedan jezik okupira drugi ako ovaj drugi pozajmljuje reči iz njega? Ili ovaj drugi, pozajmljujući njegove reči, okupira njega? :) Bilo kako bilo, ni od stranih reči ne treba zazirati samo zato što su strane — čak iako sijaset stranih reči potpuno potisne sijaset domaćih, pa ništa strašno i nikom ništa. Reči koje nisu nastale na ovom tlu uklapaju se u naš glasovni i oblički sistem, dobijaju značenje koje nama ovde odgovara i postaju naše kao god što su to i sve druge, bez obzira na to gde su prvobitno nastale. (Zar je neko toliko dokon da čak i u to zagleda i čak i na osnovu toga promerava i prosuđuje, da se čak i zbog takve banalne sitnice mršti i odmahuje glavom?) Uostalom, takvo što već smo i iskusili — prvo su svi ovdašnji pekari, lekari, krojači postali ekmeščije, hećimi, terzije, da bi opet svi ovdašnji ekmeščije, hećimi, terzije postali pekari, lekari, odnosno krojači. Čak i poneki šnajder. (A verujte mi, i stariji Užičani su se u početku iščuđivali kako to da ekmeščija Slović od danas više nije ekmeščija nego je sad pekar — „a more li se i dalje kupiti ljeba kod njega, ili je on to odistinski promijenio zanat?“ — kao što i danas trgovina više nije trgovina nego je marketing, pa se neko možda čudi otkud.) A jezik je, za divno čudo, sve to preživeo, i nije se poput broda s rupama surduknuo na dno. ;) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.36 ч. 20.04.2008. Каквa је суштинска разлика између маркетинга и рекламирања? Ако је исто, зашто се форсира термин „маркетинг“? А мање је прецизан, као што је акција мање прецизна од распродаје.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 20.01 ч. 20.04.2008. Каквa је суштинска разлика између маркетинга и рекламирања? Ако је исто, зашто се форсира термин „маркетинг“? А мање је прецизан, као што је акција мање прецизна од распродаје. Ja bih rekla da je marketing strategija za reklamiranje. Aktivnostima marketinga se strateski odlucuje kako ce se neki proizvod plasirati tj. reklamirati na trzistu. BTW, ni reklamiranje nije srpska rec. ;) To sa akcijama je po meni, apsolutna glupost. Proti TAKVIH barbarizama se treba boriti, ne protiv reci tipa marketing. PS: Rekla bih ti, Djordje, da mudro zboris, ali necu jer jednom sam to vec rekla na drugom mestu pa mi izbrisase post ;D... Elem, sad ozbiljno, zaista se potpuno slazem s tobom i smatram da preterivanja u bilo kom pravcu i u bilo kojoj oblasti nikad nista dobro ne donose. Цитат kao što i danas trgovina više nije trgovina nego je marketing, pa se neko možda čudi otkud. Nije, Djordje trgovina, marketing... Trgovina je i dalje trgovina, a marketing je marketing... Ove aktivnosti jedna drugu ispomazu i dopunjuju, mada bi se mozda moglo reci da je ipak maketing samo deo trgovine, jer pomaze trgovcu da smisli kako ce da plasira svoju robu na trziste... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.53 ч. 20.04.2008. Цитат Ja bih rekla da je marketing strategija za reklamiranje. Aktivnostima marketinga se strateski odlucuje kako ce se neki proizvod plasirati tj. reklamirati na trzistu. А шта би рекао неко полу- или четвртписмен кад у паузи неког филма види најаву на екрану: Маркетинг. А следе најобичније рекламе за којекакве беспотрепштине. Ти знаш мало више, размишљала си о томе, али таквих је мало. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 20.57 ч. 20.04.2008. Цитат Ja bih rekla da je marketing strategija za reklamiranje. Aktivnostima marketinga se strateski odlucuje kako ce se neki proizvod plasirati tj. reklamirati na trzistu. А шта би рекао неко полу- или четвртписмен кад у паузи неког филма види најаву на екрану: Маркетинг. А следе најобичније рекламе за којекакве беспотрепштине. Ти знаш мало више, размишљала си о томе, али таквих је мало. Rekla bih da je tu rec marketing pogresno upotrebljena i da trba staviti rec reklame, medjutim u neku ruku, mozda i nije toliko strasna greska, da se o tome raspravljati... U svakom slucaju, jedno je jasno: ne postoji ni jedna cisto srpska rec za marketing koja bi oznacavala potpuno istu stvar. S druge strane, dal ja znam ili ne znam vise (od koga god bilo) uopste nije vazno... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.44 ч. 20.04.2008. Цитат U svakom slucaju, jedno je jasno: ne postoji ni jedna cisto srpska rec za marketing koja bi oznacavala potpuno istu stvar. Али за рекламе постоји, иако ни то није чисто српска реч. Питање је зашто маркетинг а не рекламе, кад значи рекламе. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 22.52 ч. 20.04.2008. Цитат U svakom slucaju, jedno je jasno: ne postoji ni jedna cisto srpska rec za marketing koja bi oznacavala potpuno istu stvar. Али за рекламе постоји, иако ни то није чисто српска реч.Питање је зашто маркетинг а не рекламе, кад значи рекламе. Pa verovatno zato sto je to radio neko kome nije bas najjasnije znacenje reci marketing... :DНаслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.05 ч. 20.04.2008. Цитат Pa verovatno zato sto je to radio neko kome nije bas najjasnije znacenje reci marketing... Или зато што му отменије звучи. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 23.15 ч. 20.04.2008. Цитат Pa verovatno zato sto je to radio neko kome nije bas najjasnije znacenje reci marketing... Или зато што му отменије звучи. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Милан Динић на 23.51 ч. 20.04.2008. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Психо-Делија на 00.31 ч. 21.04.2008. А шта је с промиџбом? ;D
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 05.58 ч. 21.04.2008. Јуче сам у једној реклами чуо да је неки тамо производ ултимативно најбољи у својој класи. Шта то значи?
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 09.40 ч. 21.04.2008. Ne bih rekla. Oglase mozemo dati i ti i ja, i novinama. U oglasima, naravno, mozes napraviti REKLAMU za svoju robu (u smislu da ishvalis auto koji prodajes — ima 30 godina a ide kao da mu je 3 :))... А шта је с промиџбом? ;D A? ??? Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 09.41 ч. 21.04.2008. Јуче сам у једној реклами чуо да је неки тамо производ ултимативно најбољи у својој класи. Шта то значи? To znaci da je onaj koji je pravio reklamu pokondirena tikva :) PS: Kladim se da kad bismo pitali njega sta je to, da ne bi znao da kaze. Ili bi dao definiciju neceg sasvim desetog... :) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.43 ч. 21.04.2008. Вероватно је то, као што често бива, резултат буквалног превода.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Оли на 16.37 ч. 21.04.2008. Upravo tako, tzv. bakalaureat. Ali kod nas, od Bolonjske deklaracije — bačelor. Извини, јеси ли сигуран да то има везе с факултетом? Bakalaureat је француски матурски испит који они полажу после завршног разреда средње школе (који се зове Terminal). Популарно га зову BAC (БАК). А за ово бачелор никад нисам чула, шта то значи? У вези са пи-аровима и сличнима. Дошао мој другар из Канаде, и питам га ја: Па шта радиш сад? Он каже: Ја сам асистент менаџера у Сонијевој продавници. Аааа, помоћник пословође? Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 16.51 ч. 21.04.2008. Цитат А за ово бачелор никад нисам чула, шта то значи? Хм, изгледа да сам и ја погрешила. Ево шта каже у речнику (http://dictionary.reference.com/browse/bachelor?r=75): Цитат A person who has completed the undergraduate curriculum of a college or university and holds a bachelor's degree. Дакле, изгледа да се ради о неком најнижем ступњу дипломатуре. Кад се скролује мало ниже, онда се може наћи и ово: Цитат Bach"e*lor\ (b[a^]ch"[-e]*l[~e]r), n. [OF. bacheler young man, F. bachelier (cf.Pr. bacalar, Sp. bachiller, Pg. bacharel, It. baccalare), LL. baccalarius the tenant of a kind of farm called baccalaria, a soldier not old or rich enough to lead his retainers into battle with a banner, a person of an inferior academical degree aspiring to a doctorate. In the latter sense, it was afterward changed to baccalaureus. See Baccalaureate, n.] Даље, бакалауреат се дефинише на следећи начин: Цитат 1625, "university degree of a bachelor," from M.L. baccalaureus "student with the first degree," altered by a play on words with bacca lauri "laurel berry" (laurels being awarded for academic success). The M.L. word perhaps ultimately is derived from L. baculum "staff" (see bacillus), which the young student might carry, but it is more likely just a Latinization of bachelor (q.v.) in its academic sense. In modern U.S. usage, the word usually is short for baccalaureate-sermon (1864), a religious farewell address to the graduating class. Цитат an academic degree conferred on someone who has successfully completed undergraduate studies [syn: bachelor's degree] Болд је мој. Према свему овоме, рекла бих да су бакалареат и бачелор једно те исто.... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Часлав Илић на 17.14 ч. 21.04.2008. Цитирано: Оли Дошао мој другар из Канаде [...] каже: Ја сам асистент менаџера у Сонијевој продавници. Ја бих похвалио твог другара, изненађен употребљеним генитивом и присвојним придевом. Од већине данас на сличном месту очекивао бих да кажу „Ја сам асистент менаџер у Сони шопу“ (у е-облику: „Ja sam assistant manager u Sony shopu“). Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Miki на 18.06 ч. 21.04.2008. У вези са пи-аровима и сличнима. Дошао мој другар из Канаде, и питам га ја: Па шта радиш сад? Он каже: Ја сам асистент менаџера у Сонијевој продавници. Аааа, помоћник пословође? Управо хтедох прокоментарисати оно што Часлав написа. Одиста пријатно изненађење. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Оли на 18.40 ч. 21.04.2008. То уопште није поента. Можда чак и није употребио генитив, него сам ја по инерцији, али нека (му) буде ;D.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Ђорђе Божовић на 19.30 ч. 21.04.2008. Цитат А за ово бачелор никад нисам чула, шта то значи? Цитат A person who has completed the undergraduate curriculum of a college or university and holds a bachelor's degree. Kod nas, ono zvanje koje imaš sa diplomom fakulteta, najniže akademsko zvanje. U Francuskoj, ne znam. :) Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Miki на 19.41 ч. 21.04.2008. А шта је с промиџбом? ;D Ne bih rekla. Oglase mozemo dati i ti i ja, i novinama. U oglasima, naravno, mozes napraviti REKLAMU za svoju robu (u smislu da ishvalis auto koji prodajes — ima 30 godina a ide kao da mu je 3 :))... А шта је с промиџбом? ;D A? ??? Неко помену у некој теми оглашавање. Можда ни ово није најсрећнија замена за рекламирање, али и једно и друго је свакако боље од маркетинг (не спорим да се ова реч већ одомаћила и преузела меколико значења). Промиџбени програм кажу Хрвати. Није ми најјаснија творба ове речи (промиџба). Делује ми као да је од глагола „промицати“. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Психо-Делија на 19.58 ч. 21.04.2008. Па и јест од глагола "промицати" у значењу: уздизати, промовирати; унапређивати (нпр. у виши чин). На основу промиц- додат је суфикс "ба" (тако омиљен међ Хрватским "језикотворцима") па смо добили "промицба", односно "промичба" односно једним малим једначењем по звучности - промиџба. А за промиџбу - ја сам се само мало шалао. ;D
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Оли на 20.03 ч. 21.04.2008. Цитат А за ово бачелор никад нисам чула, шта то значи? Цитат A person who has completed the undergraduate curriculum of a college or university and holds a bachelor's degree. Kod nas, ono zvanje koje imaš sa diplomom fakulteta, najniže akademsko zvanje. U Francuskoj, ne znam. :) Дакле, да резимирам питање, код нас бачелор значи човек са такозваним 7. степеном стручности, тј. с факултетом, без посебних специјализација, постдипломских надоградњи итд.? Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 21.43 ч. 21.04.2008. Цитат А за ово бачелор никад нисам чула, шта то значи? Цитат A person who has completed the undergraduate curriculum of a college or university and holds a bachelor's degree. Kod nas, ono zvanje koje imaš sa diplomom fakulteta, najniže akademsko zvanje. U Francuskoj, ne znam. :) Дакле, да резимирам питање, код нас бачелор значи човек са такозваним 7. степеном стручности, тј. с факултетом, без посебних специјализација, постдипломских надоградњи итд.? Ја нисам толико баш сигурна... Лепо пише андерградуејт, а то би било без дипломе.. Дакле оно што су код нас више школе.. Не знам сад ни сама, али ми се тако чини... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.55 ч. 21.04.2008. Ово сам нашао у мојим речницима:
Bachelor of Arts/Science/Education, etc a university or college qualification which usually takes 3 or 4 years of study, or a person who has this qualification (Merriam-Webster’s Unabridged Dictionary) a person who has received what is usually the first or lowest degree conferred by a college or university or by some professional schools *bachelor of letters* *bachelor of divinity* *bachelor of laws* (Cambridges Lerner’s Dictionary) (usually Bachelor) a person who has a Bachelor's degree (= a first university degree). (Oxford Advanced Genie) a person who has been awarded a bachelor's degree. (Random House Webster's) Мислим да је Оливера у праву. Оно BS после имена је еквивалентно нашем дипл. инж. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: alcesta на 22.00 ч. 21.04.2008. Bačelor je po novom sistemu onaj ko završi bolonjske trogodišnje studije. Bar kod nas, na fakultetima koji su po starom bili četvorogodišnji. Nisam sigurna za medicinu, arhitekturu i druge tehničke fakultete koji traju duže.
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Соња на 22.14 ч. 21.04.2008. Аха. Тако сам (се) некако и ја разумела: на факултету (трајао 9 семестара, тј. 4,5 године) сам само дипломирала, и онда се почела дешавати Болоња, требало-не требало, и почела сам да могу одмах да се упишем на докторске студије. То је оно око чега су студенти протестовали, ако сам добро разумела. И од сада ће постојати нешто после три године школовања, и нешто друго после четири. И никоме живом није јасно шта ће од свега тога да испадне и на шта ће да личи...
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Оли на 22.24 ч. 21.04.2008. Ја бих само да будем лажно скромна: Нисам ја у праву, већ је оно горе питање, будући да је мени ова реч била потпуно непозната, а знам само њено значење у француском :).
Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 22.42 ч. 21.04.2008. Bačelor je po novom sistemu onaj ko završi bolonjske trogodišnje studije. Bar kod nas, na fakultetima koji su po starom bili četvorogodišnji. Nisam sigurna za medicinu, arhitekturu i druge tehničke fakultete koji traju duže. To je dakle nesto slicno visoj skoli, koje, kako sam razumela, sad sa tom Bolonjom, vise nema... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Вученовић на 12.18 ч. 23.04.2008. Болоњска правила су увела студије које трају три године и студије које трају пет година. После три године добија се звање бечлор, а после пет година мастер. Потом се могу уписати докторске студије. Међустепен, магистар, више не постоји.
Директно поређење с нашим доскорашњим системом студирања просто није могуће. Рецимо да је бечлор нешто између више школе и досадашњих дипломских студија. По закону су права дипломираних (дакле, оних који су уписали студије пре болоњских правила) изједначена са правима оних који ће добити титулу мастера. Дакле закон дипломиране изједначује с мастерима, а не са бечлорима. Један од најјачих аргумената оних који су заговарали увођење болоњског система студирања је био тај што наши дипломирани, кад оду у иностранство најчешће бивају третирани као бечлори, што је деградација. Оно чиме су студенти који су уписали факултете по старом систему били незадовољни је то што ће добити дипломе на којима неће писати мастер, већ дипломирани. Зато су се бунили. То што закон изједначује права дипломираних и мастера не значи да они јесу мастери. Они то нису, јер су завршили факултет по старом систему, добијају титулу за коју су уписали студије — дипломирани, а они се плаше да приликом запошљавања неће бити третирани једнако као они који имају звање мастера, без обзира на то што закон обавезује послодавца на једнак третман тих звања. Приметите да ја пишем бечлор, без е, не бачелор или бечелор како сте ви писали у претходним порукама на овој теми. Не знам, претпоставио сам да је то правилно, јер у нашим новинама најчешће тако пише, па претпостављам да је законски регулисано да се нова титула тако зове — бечлор. Нисам сигуран. Друга је ствар да ли је то можда погрешна транскрипција са страног језика. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 12.52 ч. 23.04.2008. Хвала ти Вученовићу, ко брату! Коначно ми је неко објаснио цео фазон око те фамозне Болоње!
Што се бачлора/бачелора тиче, изгледа да новинари у неку руку и не пишу погрешно, међутим, и ми смо били у праву. ИПА транскрипција (http://dictionary.reference.com/browse/bachelor?r=75) каже: /ˈbætʃələr, ˈbætʃlər/ Дакле, може и са и без ток Е. Што се тиче првог вокала одмах после Б, ја бих ипак рекла да је А, јер се наглашено /æ/ према Прћићу, транскрибује као А а не као Е. Сад, не знам шта се ради у оваквој ситуацији што се преношења речи у наш језик тиче — кад има условно речено два изговора... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Психо-Делија на 13.22 ч. 23.04.2008. А зашто се не би користила латинска реч бакалауреат(ус) која постоји и као одредница у Речнику страних речи Клајна и Шипке?
А да ли бачелор или бачлор вероватно ће одлучити језичка пракса, иако сам ја лично за прву варијанту која је ипак примеренија фонетској структури српског језика. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Вученовић на 13.29 ч. 23.04.2008. Хвала ти Вученовићу, ко брату! Коначно ми је неко објаснио цео фазон око те фамозне Болоње! Молим и други пут. Фала теби за транскрипцију. Мада још увек није све јасно, говорићу сад бачлор. Није то баш цео фазон око фамозне Болоње. Има ту још свашта (још свашта нешто ;) ). Изгледа да сви предмети морају бити једносеместрални. Стога су доскорашњи двосеместрални испити на нашим факултетима сада просто подељени на два испита, тако да се полажу из два пута. Даље, битна промена је и да се уводи некакво бодовање испита, па студент од већег броја понуђених предмета бира које ће да слуша, тако да збир бодова који изабрани предмети носе, буде довољан за прелазак на следећу годину. Наравно, ипак постоје испити који су обавезни, без којих се свакако не може дипломирати (бачлорирати, мастерирати ;) — хм... да ли се глагол дипломирати може користити још увек?). Мислим чак да се студентима одређена слобода даје и за те обавезне предмете у смислу да у ограниченој мери могу да бирају у којој ће години да их слушају. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Madiuxa на 13.37 ч. 23.04.2008. Цитат Није то баш цео фазон око фамозне Болоње. Uglavnom je vise nego sto sam znala ;D... Цитат А зашто се не би користила латинска реч бакалауреат(ус) која постоји и као одредница у Речнику страних речи Клајна и Шипке? Pa valjda zato sto bachelor nekima izgleda vise fensi... Danas je engleski, a ne latinski lingua franca... Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Вученовић на 13.45 ч. 23.04.2008. А зашто се не би користила латинска реч бакалауреат(ус) која постоји и као одредница у Речнику страних речи Клајна и Шипке? А да ли бачелор или бачлор вероватно ће одлучити језичка пракса, иако сам ја лично за прву варијанту која је ипак примеренија фонетској структури српског језика. Треба заправо видети шта каже закон. Како се то звање сад званично зове код нас. То што је написано у закону ће писати у дипломама кад прва генерација бачлора добије диплому (па ваљда ипак неће доћи до тога да економисти буду бачлори, а биолози бечелори). Стога бисмо морали да прихватимо оно што је званично као правилно, чак и ако се сложимо да је избор речи лош или да је лоше транскрибован са страног језика. Можемо критиковати законодавца ако није консултовао Клајна и Шипку или Прћића, али оно што је званично прописано ће у овом случају бити правилно. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: Милан Динић на 23.37 ч. 23.04.2008. У Закону о високом образовњу (http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=271&t=Z) пише да ће се називи занимања одредити другим прописом у року од шест месеци од ступања на снагу закона.
Овај назив се спомиње као назив занимања на енглеском, bachelor, исто пише master латиницом не и транскипција. Наслов: Одг: Sveze rechi u srpskom jeziku Порука од: elmozobl на 00.44 ч. 03.05.2008. Što se tiče Venecuele i Čavesa, mora se priznati da je čovjek u pravu. Budući da radim sa Latinoamerikancima, svih rasa i klasa, uočio sam da što je klasna pripadnost i nivo obrazovanja niži, to je broj anglicizama veći. Nema nikakvog opravdanja za korišćenjem engleskih riječi jer za gotovo sve postoji odgovarajući španski izraz. No, veoma je zanimljivo gledati (i slušati) nekoga ko ne zna ni jednu prostu rečenicu na engleskom da izgovori kako ubacuje riječi kao što su: meeting (izgovara se mitin), zatim duty, mayor (sa sve južnoameričkim izgovorom) i tako redom, da ne nabrajam. I oni iz viših slojeva se znaju "frljati" anglicizmima, mada rjeđe, barem prema mom iskustvu. Inače, zanimljvi su i ti testovi poznavanja engleskog jezika, koji se rade kako bi neko mogao ići u neku međunarodnu misiju a poenta je da se eto znaju neke osnove engleskog (ili francuskog ako je isti službeni jezik dotične misije). Čileanci s kojima radim trenutno, svi redom, prošli su njihov lokalni test engleskog i svi imaju "prolaznu ocjenu" sa rasponom od 35 do 65%, prema njihovoj skali! Zanimljivo je posmatrati tu samouvjerenost u situaciji kada se ne znaju ni brojevi na engleskom ili kada se ženski "staff" oslovljava sa "Mister" (vjerovali ili ne). Potpuno nepotrebno korišćenje stranih riječi (uglavnom engleskih) i naša je boljka, ali i to zahtijeva dublju analizu . Najsmješniji mi je najnoviji primjer imenovanja turističkog naselja kod Srebrnog jezera, "Silver Lake Resort". . . svaki komentar je suvišan.
|