Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Одштампај страницу - Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Граматика српског језика => Тему започео: magila на 12.03 ч. 13.04.2010.



Наслов: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: magila на 12.03 ч. 13.04.2010.
Занима ме на којим местима у речима, је заиста писан глас јат?
На пример: свѣтао (свијетао, светао).
По оним гласовима, са којима јат данас замењујемо, могу доста добро да наслутим како се писало раније.
Али треба ми (ако постоји) чисто ПРАВИЛО.
Ствар је практичне природе, правим неки програмчић.
Хтео бих да избегнем састављање великог речника, него само речник изузетака.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: J o e на 11.37 ч. 16.04.2010.
Јат је писан где му је место било по пореклу. :) Дипломатски.
Оквирна помоћ ти може бити ијекавски изговор. Где год имаш ије/је/’е скоро 100% је ту био јат. Наравно, ту постоје многи изузеци, где на месту јата стоји и/е (старији, добрих, нисам)... О томе детаљно можеш прочитати у Правопису.

А шта ће ти то? Није ваљда за ону сулуду идеју да се врати јат у српско писмо (која се може наћи гдегде на интернету)??


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: magila на 14.59 ч. 16.04.2010.
Ха, ха. Далеко било, није о томе реч. То би већ имало политичку, да кажем, црквено - политичку позадину.
Један глас, једно слово. Тачка.
Ствар је много простија.
Углавном сам упознат, са тим правилима за ијекавски и екавски.
Али, то ми није од велике помоћи. Ако знам где се јат тачно пише,
онда са програмерске стране гледано, имам пролаз у екавицу и ијекавицу на једном месту.
Додам неколико редова изузетака и то је то.
Једини досад релативно тачан програм за прелажење из ијекавице у екавицу и обратно, захтева огроман
речник.
Онда сам се запитао, да ли неко уопште зна, где су стари глас јат, словени, уопште писали?
Сва упутства су типа: Е знаш, тамо је био дуги слог са јатом, овде кратак. За сваки дијалекат
посебна правила са гомилом изузетака.
Речи са наведеним акцентима су у речнику, а ја немам ниједан речник у елктронском облику.
Шта ме мучи, ево примера: "дијете"( једнина) и "дијете"(множина, страна реч).
Програм нема начина да разликује ове две речи. Онда, кад пређе у екавицу, добијамо "дете" и "дете", што свакако није тачно.
"није" даје "не". И слично.
Тренутно покушавам нешто са слоговима.



Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: J o e на 15.09 ч. 16.04.2010.
Јеси ли потражио овде на форуму нешто о томе? Мислим да је неко то већ покушавао. Потражи...


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.34 ч. 16.04.2010.
To je neko isto radio, ima negde tema na forumu; pokušaj da nađeš.

Ako ijekavsku zamenu jata zameniš znakom koji će je prevoditi u ekavicu, to bi i moglo da radi jer je ekavski refleks (uz par izuzetaka) uvek jedan isti, ali obratno sumnjam da je izvodljivo bez zadavanja više parametara, zbog različitih ijekavskih refleksa.

Ako imaš ijekavsko "dijete, djeca, vidio", pa to zapišeš s jatom da bi ga propustio kroz program, "děte, děca, viděo", dobićeš zamenom jata sa E ekavske oblike "dete, deca, video". Ali obratno ne ide tako lako — ako "dete, deca, video" zapišeš kao "děte, děca, viděo", nećeš dobiti različite reflekse jata kako treba, jer ti je zapis u sva tri slučaja isti.

Jedino ako uspeš program naučiti da prepoznaje fonetski kontekst i da pamti akcente reči pa prema tome da prebacuje jat u ijekavicu, a za to ti opet treba — ogroman rečnik. :)


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: magila на 16.12 ч. 16.04.2010.
Тако је. Сада видим да сте разумели шта сам хтео.

Да прегледамо форум. Досад нисам наишао на овако нешто.
Има сличних тема, али није то оно што мени треба.

На нету постоји већ урађен такав програм, али резултати су без везе.
Аутор је ту убацио и опцију за футур први, окрњени инфинитив плус енклитички, скраћени облик
глагола "хтети".
Па и то ради шућ - мућ.

Идемо даље...


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Madiuxa на 18.04 ч. 16.04.2010.
Magila, pogledaj ovu temu i program koji se u njoj nudi.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4818.0


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.02 ч. 16.04.2010.
Ma imala je jedna davna, davna tema, ne znam da li ju je beše Časlav postavio... ??? Isto o jednom takvom programu; i tamo je bilo neko rešenje sa pisanjem nekih raznih znakova ispred refleksâ eda ih program može prepoznati kao razne oblike za prebacivanje.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Belopoljanski на 21.48 ч. 16.04.2010.
Наравно, ту постоје многи изузеци, где на месту јата стоји и/е (старији, добрих, нисам)... О томе детаљно можеш прочитати у Правопису.

Да ли у нисам уопште има јата?


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: J o e на 22.09 ч. 16.04.2010.
Па било је. Упореди са дијалекатским ијекавским нијесам.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Belopoljanski на 22.26 ч. 16.04.2010.
На једном хрватском сајту сам давно читао да у нисам нема јата, него се ради о различитим кобинацијама не/ни и јесам/сам. Према том тумачењу, нисам настаје као ни+сам, а нијесам, које није општа ијекавска варијанта, већ само локална, настаје као ни+јесам, док је несам са југоистока Србије од не+сам.

Не знам колико је то тачно, зато питам.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: J o e на 22.29 ч. 16.04.2010.
Сасвим нетачно. Од најранијих споменика имамо нѣсмь.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Belopoljanski на 22.40 ч. 16.04.2010.
Мали офтопик, одакле ѣ уместо е (есмь – нѣсмь)? Да ли је нѣ- префикс, или је јат „настало“, нпр. од споја ни + есмь? И мени је пало на памет да проверим за нѣсмь у овоме што имам на црквенословенском, али ми је вероватно промакло.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: J o e на 22.50 ч. 16.04.2010.
Сад проверих, и у црквенословенском је са јатом: нѣсмь, нѣси, нѣстъ.
Настало је од не + есмь.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Belopoljanski на 23.57 ч. 16.04.2010.
Океј, хвала. Значи, оно тумачење је нетачно. Од свега баш нађох тако нешто да запамтим, добро је да сам поменуо. :)


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: magila на 10.15 ч. 17.04.2010.
Хвала Бруни, на тај програм сам мислио.


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: Belopoljanski на 11.22 ч. 17.04.2010.
Сад гледам, ХЈП за нисам даје:

ETIMOLOGIJA:

✧ v. ni1 + v. biti1, jesam

Не наводе ни јат, ни префикс не-, ни něsmь, него „prasl. i stsl. ni“.  ???

Шта је ово „пов. књиш. рег.“ за нијесам: (nijésam pov. knjiš. reg.)


Наслов: Одг: Стари глас јат, опште правило: где се тачно пише?
Порука од: J o e на 11.32 ч. 17.04.2010.
Повијесно; књишки; регионално.

Скок не мисли тако (s. v. biti1):

Prezent jesam
prema sam, jesi prema si, jest (analogijski
jeste sa e prema -e u kaže, piše, jede itd.) prema
je, jesmo prema smo, jeste prema ste, jesu prema
su veže se s negacijom u ne + esmb > nesmí:
nijèsam (jekavski), nisam (ikavski, jekavski i
biti1 161 biti»
ekavski), nesam (ekavski, Kosmet) itd. U čakavskim
i kajkavskim narječjima -m u 1. 1.
sing, može ispasti jêsjnís. Duljina e, koja je
nastala kontrakcijom, našla je odraza u svim
našim narječjima, 3. 1. pl. jesu ne nalazi se u
drugim slavenskim jezicima. On je hrv.-srp.
inovacija. U 3. 1. nestb < ne + est > nije,
ni (ŽK) napušteno je dočetno -st od jest. To
je analogija prema enklitici.