|
Наслов: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.16 ч. 06.05.2010. Арсо, немо' се љутиш, зар се овде не мењају сва три имена - Чарлса Стјуарта Парнела? Нека имена баш не могу да се мењају по падежима, али ово може.
Морамо да питамо Ђорђе Божовића. :) >>Mod:Izdvojeno iz ove (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5499.0)teme.<< Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: mirkoandjic на 21.53 ч. 06.05.2010. Нас учитељица учаше да је читала Бранка Ћопића али не и Жила Верна, већ само Жил Верна :-)
Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 22.07 ч. 06.05.2010. Ne učaše vas dobro učiteljica, naravno da se sve menja po padežima kao što i treba — kako Branka Ćopića, pa tako i Žila Verna.
Zar nije logično da i bude tako, a ne da se prezime menja a da ime iz nekog razloga ostane nepromenljivo, ako je sasvim prilagodljivo našoj morfologiji (a muška imena gotovo uvek jesu)? :) "Sanjao sam Džordž Vašingtona i Horacio/Horejšio Nelsona; slušao sam Pol Makartnija i Elvis Preslija; a čitao Mark Tvena i Luis Kerola" — pa ko bi tako rekao? :D Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.12 ч. 06.05.2010. Ти би вероватно овако питао неку своју другарицу.
Да ли си гледала онај лепи филм са Кевин Костнером "Порука у боци"? Прави женски филм. Како ти звучи? Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.18 ч. 06.05.2010. Zar nije logično da i bude tako, a ne da se prezime menja a da ime iz nekog razloga ostane nepromenljivo, ako je sasvim prilagodljivo našoj morfologiji (a muška imena gotovo uvek jesu)? :) Већи је проблем са женским именима типа Ингрид, Хилари, Долорес, Бруни... Онима која се не завршавају на "а". Па ни сва та нису згодна. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 22.26 ч. 06.05.2010. Da, takva ženska imena se baš i ne uklapaju u našu morfologiju, pa smo bukvalno prinuđeni da ih ne menjamo po padežima. :) Kod većine (ako ne i svih) muških imena, takav problem ne postoji jer se ona mogu sasvim adaptirati našoj morfologiji, pa zašto ih onda ne bismo deklinirali kada je to sasma prirodno u našem jeziku? :) Kako Branka, pa tako i Žila i Džordža itd. Koliko je čudna rečenica *Čitao sam Branko Ćopića, toliko je jednako čudna i *Čitao sam Žil Verna.
Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: mirkoandjic на 22.29 ч. 06.05.2010. Сад ми лакну. Јесте логичније. И мени се више свиђало Радјарда Киплинга него Радјард Киплинга, али кад каже учитељица . . . :)
Него, зашто ми је сасвим неприродно да кажем "Оскар Кокошку", а код "Оскар Вајлда" ми то не боде толико уши? Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 22.36 ч. 06.05.2010. Ne znam, meni je i to drugo jako smešno — "čitao sam Oskar Vajlda". :D
Skroz me podseća na ono "na biciklo ovde sam naviklo". :) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Stoundar на 22.36 ч. 06.05.2010. Koliko je čudna rečenica *Čitao sam Branko Ćopića, toliko je jednako čudna i *Čitao sam Žil Verna. Moje se jezičko osjećanje ne slaže da je jednako čudna, bez obzira na to što primjeri sigurno nisu u skladu s normom. Zanimalo bi me lingvističko objašnjenje. :) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 22.57 ч. 06.05.2010. Ne znam, rekao sam i u poruci iznad Mirku. Meni su obje rečenice jednako besmislene. :)
Ono što je moguće jeste to da se jezičko osećanje apropo anglofonih imena u novije doba unešto izmenilo zbog mnogo življih kontakata sa engleskim jezikom, zbog toga što svi mlađi naraštaji govore engleski, i ne samo što ga govore kao bilo koji strani jezik, nego smo ga usvojili u fazi kasnog bilingvizma i mnogo nam je bliži nego bilo koji strani jezik, pa bi ovo onda bila posledica jezičkoga kontakta (a to znači mešanja engleske morfosintakse sa našom, pa zajedno sa engleskim imenom mnogi od vas možda usvajaju i englesku morfologiju jer vam nije uopšte strana po klasičnoj definiciji stranog jezika) i bio bi verovatno primer neke vrste preključivanja (u lingv. tzv. code-switching) između naše i engleske gramatike. Zato možda "Oskar Vajlda" da, ali "Oskar Kokošku" ne, dakle imamo svojevrsnu kontaktološku situaciju među dvama jezicima sasvim sličnu onoj staroj balkanskoj, gde su različiti jezici (albanski, makedonski, aromunski, romski i naši istočni i južni dijalekti, većina bugarskih dijalekata, delom rumunski i grčki, i pomalo turski jezik) podlegli gramatičkoj konvergenciji odnosno difuziji (u arealnoj lingv. je to tzv. convergence area ili diffusion area ili Sprachbund, a kod nas najčešće jezički savez), pa su vremenom maltene sasvim stopili svoje gramatike u jednu, opštebalkansku. (To je, inače, razlog zašto Piroćanci i Nišlije i ostali južnjaci "nemaju padeži". :)) To bi bilo lingvističko objašnjenje, ako mi je početna pretpostavka tačna. ;) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: mirkoandjic на 22.57 ч. 06.05.2010. Цитирано: Stoundar link=topic=5499. msg54995#msg54995 date=1273178218 Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=5499. msg54992#msg54992 date=1273177565 Koliko je čudna rečenica *Čitao sam Branko Ćopića, toliko je jednako čudna i *Čitao sam Žil Verna. Кад су оба неправилна, тешко је, а и непотребно, давати лингвистичко објашњење "зашто је једно неправилније од другог". Ствар је више уха, т. ј. , шта се пре примети као неправилно. Moje se jezičko osjećanje ne slaže da je jednako čudna, bez obzira na to što primjeri sigurno nisu u skladu s normom. Zanimalo bi me lingvističko objašnjenje. :) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Belopoljanski на 23.09 ч. 06.05.2010. Ne učaše vas dobro učiteljica, naravno da se sve menja po padežima kao što i treba — kako Branka Ćopića, pa tako i Žila Verna. Zar nije logično da i bude tako, a ne da se prezime menja a da ime iz nekog razloga ostane nepromenljivo, ako je sasvim prilagodljivo našoj morfologiji (a muška imena gotovo uvek jesu)? :) "Sanjao sam Džordž Vašingtona i Horacio/Horejšio Nelsona; slušao sam Pol Makartnija i Elvis Preslija; a čitao Mark Tvena i Luis Kerola" — pa ko bi tako rekao? :D Ђорђе, на једној ранијој теми сам покренуо слично питање, па је остало без одговора, баш добро што је опет искрсло нешто слично! :) Да ли се презиме мења по падежима ако се наводи пре имена, да ли сам читао Црњанског Милоша, или Црњански Милоша? По мом језичком осећају, и презиме се мења, као и име. Међутим, један лектор није сматрао тако и кориговао ме је тако што је презиме враћао у номинатив. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 23.19 ч. 06.05.2010. Naravno da se i prezime isto uvek deklinira (kada je muško), neovisno o tome stoji li ispred ili iza imena. To što u narodnoj pesmi stoji "al’ govori Janković Stojane", "al’ besjedi Smiljanić Ilija", "zarobiše Janković Stojana" i "zarobiše Smiljanić Iliju", to je samo zbog deseterca. :)
S tim što je bolje i pravilnije uvek (osim u nekim spiskovima, ali tada je to uvek i nominativ) navoditi ime pa prezime, a ne prezime pa ime. (Narodne pesme imaju pravo da budu izuzetak. :)) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Belopoljanski на 23.21 ч. 06.05.2010. Ono što je moguće jeste to da se jezičko osećanje apropo anglofonih imena u novije doba unešto izmenilo zbog mnogo življih kontakata sa engleskim jezikom, zbog toga što svi mlađi naraštaji govore engleski, i ne samo što ga govore kao bilo koji strani jezik, nego smo ga usvojili u fazi kasnog bilingvizma i mnogo nam je bliži nego bilo koji strani jezik, pa bi ovo onda bila posledica jezičkoga kontakta (a to znači mešanja engleske morfosintakse sa našom, pa zajedno sa engleskim imenom mnogi od vas možda usvajaju i englesku morfologiju jer vam nije uopšte strana po klasičnoj definiciji stranog jezika) i bio bi verovatno primer neke vrste preključivanja (u lingv. tzv. code-switching) između naše i engleske gramatike. Zato možda "Oskar Vajlda" da, ali "Oskar Kokošku" ne, ... Ја бих рекао да енглеска имена (и не само енглеска) делују чудно и туђе и да се због тога заједно са презименом доживљавају као сложенице, као веш-машина или копир-апарат. Не знам да ли ме осећај вара. Никоме не би пало на памет да спомене, на пример, Јосиф Стаљина или Борис Јељцина, чак ни Лучано Паваротија или Силвио Берлусконија, па ни од Енглеза/Американаца Леонардо Дикаприја или неког другог са именом које пре доживљавамо као људско*. Али зато помињемо Барак Обаму, Бил Клинтона, Кевин Костнера, Бред Пита, Џек Николсона, као да им име гласи Бред-Пит или Џек-Николсон. Па и код Немаца, тако често се чује за Вили-Бранта, али никад за Адолф-Хитлера. * По оном из једне хумористичкој серији: „’Сизиф’... Па то није ни инсанско име, а камоли муслиманско!“ Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Belopoljanski на 23.26 ч. 06.05.2010. Naravno da se i prezime isto uvek deklinira (kada je muško), neovisno o tome stoji li ispred ili iza imena. To što u narodnoj pesmi stoji "al’ govori Janković Stojane", "al’ besjedi Smiljanić Ilija", "zarobiše Janković Stojana" i "zarobiše Smiljanić Iliju", to je samo zbog deseterca. :) S tim što je bolje i pravilnije uvek (osim u nekim spiskovima, ali tada je to uvek i nominativ) navoditi ime pa prezime, a ne prezime pa ime. (Narodne pesme imaju pravo da budu izuzetak. :)) Хвала на одговору. Тако ми је осећај и говорио и управо због тога увек прво наводим име па презиме, али у случају да се ипак мора прво поменути презиме, деклинирам га. Не сећам се стварно где сам раније то питање поставио, ствар је била у томе што сам пре неколико година објавио читуљу за умрлог деду, наводећи испод слике његово име па презиме (које се завршава на -ки) у генитиву, што је лектор преправио на редослед презиме-име (из мени несхватљивих разлога, али то на страну), па још и исправљајући презиме из генитива у номинатив. Значи, ипак је у питању била груба грешка лектора? Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.35 ч. 06.05.2010. S tim što je bolje i pravilnije uvek (osim u nekim spiskovima, ali tada je to uvek i nominativ) navoditi ime pa prezime, a ne prezime pa ime. (Narodne pesme imaju pravo da budu izuzetak. :)) Ову тему сам отворио одавно, само што сам са пријавио на форум: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=101.0 Када се пише прво име па презиме, нема ни проблема ни нелогичности. Ни збуњивања да ли је име мушко или женско. Са Марковић Драганом, Петровић Иваном... Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 23.41 ч. 06.05.2010. Ја бих рекао да енглеска имена (и не само енглеска) делују чудно и туђе и да се због тога заједно са презименом доживљавају као сложенице, као веш-машина или копир-апарат. (...) Hm, ni takvo što nije uopšte nemoguće. Možda je i to posredi. :) Samo, to ne objašnjava zašto onda "Oskar Vajld" nije ime za insana, a "Oskar Kokoška" jeste? (Još ovaj drugi Kokoška. :D) Ali slažem se, i to je što kažeš moguće; možda neka imena doživljavamo kao previše strana, pa ih zato ne dekliniramo. Samo je malo ipak spekulativnije — problem je onda obrazložiti kako to mi osećamo "stranost" imena, zašto se morfološki prilagodljiva imena uopšte doživljavaju kao strana, kada nam sâm "neobičniji" glasovni sklop nimalo ne smeta kod mnogih drugih imena koja se valjda dekliniraju (npr. azijska ili afrička muška imena iz bilo kog jezika), itd. Ako ovo važi samo za engleski mimo svih drugih jezika ("Oskar Vajlda" da, ali "Oskar Kokošku" ne), i za ona imena koja nam naliče na engleska ("Žil Vern", "Vili Brant"; dok se drugi Francuzi i Nemci valjda normalno dekliniraju), onda je možda nešto drugo u pitanju, nešto konkretno između engleskog i srpskog. :) (A to nešto što i utiče na to da se i Žila Verna i Vilija Branta shvati kao anglofona imena! To sve meni liči na ono što opisah — da možda "razmišljamo" i na engleskom kao na srpskom, jako slično kao bilingvali, tj. na oba jezika istovremeno i kombinujemo ih, a da pritom, naravno, "prestižniji" jezik, a to je ovde engleski, pruža ulaznu morfosintaktičku građu.) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 23.44 ч. 06.05.2010. a da pritom, naravno, "prestižniji" jezik, a to je ovde engleski, pruža ulaznu morfosintaktičku građu. Kao što, dakako, pruža i leksičku. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 23.48 ч. 06.05.2010. Не сећам се стварно где сам раније то питање поставио Eno ti tamo te teme na vezi koju je dao Zoran. :) Значи, ипак је у питању била груба грешка лектора? Da, dvostruka — trebalo bi da ide ime pa prezime, i deklinira se i ime i prezime. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: ArsLonga на 06.39 ч. 07.05.2010. Арсо, немо' се љутиш, зар се овде не мењају сва три имена - Чарлса Стјуарта Парнела? Нека имена баш не могу да се мењају по падежима, али ово може. Морамо да питамо Ђорђе Божовића. :) Ne znam, možda sam tu nesvesno napravio paralelu sa imenima (tročlanim i višečlanim) kao što su Žan Pol Sartr, Antoan Luj Klod, Žan Klod van Dam i slično. Katkad se i imena kao što su Žil, Žak i slično ne menjanju. Na primer, "godina Žil Verna" deluje prirodnije nego "godina Žila Verna". Strana imena imaju svoju posebnu logiku. U genitivu, valjda, možeš da kažeš Žan Pol Sartrova filozofija ili Džek Nikolsonova gluma, Čars Stjuart Parnelova politika, ali to isto teško možeš izvesti kada su u pitanju srpska imena. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: mirkoandjic на 19.17 ч. 07.05.2010. Ne znam, možda sam tu nesvesno napravio paralelu sa imenima (tročlanim i višečlanim) kao što su Žan Pol Sartr, Antoan Luj Klod, Žan Klod van Dam i slično. Има ту нечега. "Читао сам Жан Жак Русоа" је можда насилно за језик, али је (бар мени) "читао сам Жана Жака Русоа" некако насилно за уши. На сву срећу су оба случаја насилна стилски, па је боље рећи "читао сам Русоа". Али зашто тај Жил Верн компликује и не да нам касти "читао сам Верна", већ упорно тражи пуно име и презиме, иако је познатији од Русоа? Извукао се на то што "Жила Верна" не звучи рогобатно. :) Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.54 ч. 07.05.2010. Имали смо и ову тему: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4345.0
А негде смо разговарали о деклинирању тросложних имена, али не могу да нађем. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 20.39 ч. 07.05.2010. Има ту нечега. "Читао сам Жан Жак Русоа" је можда насилно за језик, али је (бар мени) "читао сам Жана Жака Русоа" некако насилно за уши. Jelda? Onda moja teza možda i ne stoji. Mislio sam da bi se francuska imena ipak normalno deklinirala ("Žana Žaka Rusoa", "Žana Pola Sartra" i sl.), jer stvarno još nisam čuo ovaj običaj i kod francuskih imena, dosad samo kod nekih, uglavnom mlađih engleskih. :) A hajde, onda, zašto ne probate vi sami objasniti iz koga razloga ne deklinirate ime u ovakvim slučajevima? Šta je to što, kakono veli ona "velika" poetesa, čujete već u sluhu :D; probajte nekako definisati taj osećaj? Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: mirkoandjic на 21.36 ч. 07.05.2010. A hajde, onda, zašto ne probate vi sami objasniti iz koga razloga ne deklinirate ime u ovakvim slučajevima? Šta je to što, kakono veli ona "velika" poetesa, čujete već u sluhu :D; probajte nekako definisati taj osećaj? Па, ето, када ми падне на бубну опну и чекић опали наковањ, некако ми се еустахијева труба сва некако затресе :) Прихватам да је коректно деклинирати све делове имена, јер нисам ни стручан да тврдим обрнуто. Но, не морам упражњавати правило ако могу да га заобиђем у ситуацијама када ми се звучност не допада (а то је доста лично). У свим осталим случајевима пратићу правило. Само то и ништа више. Наравно, правила се мењају са временом, што се очитије у честим "некада се морало овако, али сад се допушта". Ја ту амбицију немам. Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Бојан Башић на 00.19 ч. 08.05.2010. Ovaj, momci, pisac se zove Žan-Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau), gen. Žan-Žaka Rusoa, šta ste iskomplikovali?
Наслов: RE: Деклинација страних имена с презименом Порука од: J o e на 00.26 ч. 08.05.2010. Strana imena imaju svoju posebnu logiku. U genitivu, valjda, možeš da kažeš Žan Pol Sartrova filozofija ili Džek Nikolsonova gluma, Čars Stjuart Parnelova politika, ali to isto teško možeš izvesti kada su u pitanju srpska imena. То није генитив него присвојни придев. А како може присвојни придев да се састоји од три дела?! Дакле, Сартрова филозофија или филозофија Жан-Пола Сартра, Николсонова глума или глума Џека Николсона... Бојан ме предухитри за ове полусложеничке Французе. ;) kakono veli ona "velika" poetesa, čujete već u sluhu Па, Ђорђе, куд ће ти душа?! Десанку под наводнике?? :o Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презимен Порука од: mirkoandjic на 02.27 ч. 08.05.2010. Ovaj, momci, pisac se zove Žan-Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau), gen. Žan-Žaka Rusoa, šta ste iskomplikovali? :) :) :) Ето, дође шумар и истера нас који смо расправљали колико примерака животиња од сваке врсте је Мојсије укрцао на своју барку пред велики потоп. Хвала, Бојане! Сада су и вук сит и деклинације на броју. П.С. Сад ми само остаје да се некако помирим са Жаком Ивом Кустоом, који нема те цртице :) Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: ArsLonga на 06.49 ч. 08.05.2010. То није генитив него присвојни придев. А како може присвојни придев да се састоји од три дела?! Дакле, Сартрова филозофија или филозофија Жан-Пола Сартра, Николсонова глума или глума Џека Николсона... Hvala na ispravci. Prisvojni pridev svakako. Izgleda da sam bio pod "uticajem" saksonskog genitiva (Jean-Paul Sartre's philosophy). Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 07.08 ч. 08.05.2010. Mislio sam da se ta crtica ne prenosi iz francuskih imena; izgleda da sam loše zapamtio lekciju. :)
Па, Ђорђе, куд ће ти душа?! Десанку под наводнике?? :o Ne postoje dobri i loši pesnici i pesnikinje, postoje samo dobre i loše pesme. Kod nas se pati od onoga prvog, a to nije dobro. Pa neka je Desanka i milion puta — jedno je kada piše "tražim pomilovanje...", a sasvim drugo je kada piše "šta li te to spreči..." Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: J o e на 09.14 ч. 08.05.2010. Ne postoje dobri i loši pesnici i pesnikinje, postoje samo dobre i loše pesme. Kod nas se pati od onoga prvog, a to nije dobro. Pa neka je Desanka i milion puta — jedno je kada piše "tražim pomilovanje...", a sasvim drugo je kada piše "šta li te to spreči..." Добро, тако ти мислиш, али ми и даље није јасно, ако већ одвајаш песме од песника, зашто је придев уз песникињу под наводницима, а не уз њену песму? ;) Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 15.22 ч. 08.05.2010. Pa zato što se sama poetesa kao osoba prenaglašuje kod nas. Mi redovno imamo upravo velike pesnikinje i velike pesnike, a ne prosto dobre pesme. (Pa kada nekoga kritika proglasi velikim piscem, nadalje mu je oprošteno što god da napiše. Pa mu je svaka tobož dobra, al’ malo sutra, naravno. ;)) Zato sam stavio pridev uz pesnikinju, te upotrebio i reč "poetesa", jelda?
Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.59 ч. 08.05.2010. Ја "Тражим помиловање" не бих дао за целокупна сабрана дела неких песника.
Јеси ли читао песме Марка Ристића? Све заједно их не бих мењао за Десанкину песму "Сељакова смрт". Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: ArsLonga на 17.07 ч. 08.05.2010. Цитат Ne postoje dobri i loši pesnici i pesnikinje, postoje samo dobre i loše pesme Da, pesma je ili pesma ili to nije (da li je to Dučić konstatovao?); ali sa pesnikom, čini se, stvari stoje drugačije, pošto, očigledno, postoje i pesnici, koji, i pored silnih stihova koje su "proliferirali", nikada nisu uspeli da napišu pesmu. Što se pak Desanke tiče, jasno je da je ona veliki pesnik, jer je umela da napiše pesmu. Ko to ne shvata, taj se u poeziju razume koliko i pastir u pastirsku himnu iz Betovenove 6. simfonije. http://www.youtube.com/v/wZmTGpKSJmA&hl=en_US&fs=1& Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.32 ч. 08.05.2010. Pa kada nekoga kritika proglasi velikim piscem, nadalje mu je oprošteno što god da napiše. Не знам зашто ми је прва асоцијација Милорад Павић. Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: J o e на 18.16 ч. 08.05.2010. Što se pak Desanke tiče, jasno je da je ona veliki pesnik, jer je umela da napiše pesmu. Ko to ne shvata, taj se u poeziju razume koliko i pastir u pastirsku himnu iz Betovenove 6. simfonije. Јасан је твој револт, али се он може показати и много примеренијим речима. Ово ти је већ друго провоцирање у само два дана. Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: ArsLonga на 18.41 ч. 08.05.2010. Јасан је твој револт, али се он може показати и много примеренијим речима. Ово ти је већ друго провоцирање у само два дана. Valjda je ovo gore trebalo da bude napisano crvenim slovima. ;D Isključi me, brate, s ovog foruma. Odmah. Ne gubi vreme s provokatorima! 8) Наслов: Одг: Деклинација страних имена с презименом Порука од: Ђорђе Божовић на 21.00 ч. 08.05.2010. Не знам зашто ми је прва асоцијација Милорад Павић. Tome sam se i nadao! :D |