|
Наслов: Ekavica i ijekavica Порука од: Vanja 56 на 16.10 ч. 13.02.2011. Da li se piše rijetko ili rjetko?!?! ;D
Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 16.44 ч. 13.02.2011. Rijetko. ("rijȇtko")
To "ije" ti ide gde je duzina sloga veca: uporedi je u 'reetko' u ekavici (rȇtko). Inace je u kracem slogu 'je': ȍsmijēh -> osmjehívati se ( iz osmeeh/ȍsmēh sledi osmehivati /osmehívati se) Imas cak i ovakav primer u ijekavici: brijȇg -> brȅgovi. (Uporedi sa ekavicom: breeg/brȇg - bregovi/brȅgovi) Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: Vanja 56 на 17.08 ч. 13.02.2011. Hvala ti! :)
Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: Aleph на 17.18 ч. 13.02.2011. Naglasak nije dobar.
Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 22.19 ч. 13.02.2011. Evo, Alephe, rado cu uvideti koju sam gresku napravio u naglasavanju :)
Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: Ђорђе Божовић на 23.41 ч. 13.02.2011. Kod rijȇtko i brijȇg. Treba brȉjeg (ekavski brȇg), rijètko i rȉjetkō ako je pridev (ek. rétko i rȇtkō), odnosno rijètko ili rȉjetko ako je prilog (ek. rétko i rȇtko).
Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 14.01 ч. 14.02.2011. Ja sam ovaj nacin akcentovanja nasao ovde:
rijȇtko -> http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=dllgXxg%3D&keyword=rijetko brijȇg -> http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=f15nWBU%3D&keyword=brijeg Nakon toga sam pogledao u Morton-Bensonov recnik, tek da vidim da li se slaze, jer sâm koristim cesto malo drugaciji akcent: brég i rétko (doduse manje naglasen i kraci, ali za sve oblike, dok cirkomfleks akcenat upotrebim samo kod naglasavanja.) Zasto je doslo do ove razlike u akcentu u literaturi? Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: Aleph на 14.29 ч. 14.02.2011. Jooooj...
Uf. Kod Hrvata je ie navodno diftong, dvoglasnik pa stavljaju takav naglasak gde ne treba... Pročitaj i ti: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6523.msg62023#msg62023 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6523.msg62023#msg62023) Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 15.38 ч. 14.02.2011. Zelis li reci da se standradni izgovor ovih reci kod Hrvata i Srba ijekavaca razlikuje de facto?
Ili da je nacin obelezavanja drugaciji a vrednosti izgovora iste? Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: Aleph на 18.43 ч. 14.02.2011. Pre svega želim reći da ovu rečenicu ama baš nikako nisam razumeo, apsolutno mi promiče značenje:
Nakon toga sam pogledao u Morton-Bensonov recnik, tek da vidim da li se slaze, jer sâm koristim cesto malo drugaciji akcent: brég i rétko (doduse manje naglasen i kraci, ali za sve oblike, dok cirkomfleks akcenat upotrebim samo kod naglasavanja.) Dugouzlazni akcenat ne može se nikako naći na jednosložnoj reči – jednosložne reči mogu imati samo silazne naglaske. Ne razumem kakav je to dugouzlazni naglasak, ali malo manje naglašen? ??? :o :o Zatim, ne postoji cirkomfleks. To je cirkumfleks. Koji se, međutim, u srpskom ne upotrebljava za dugosilazni naglasak. Za takav se naglasak koristi tzv. obrnuti brevis: pȋvo, mȏre, sȗnce. Dalje, da, standardi se razlikuju. Hrvatski je mnogo više preskriptivan, detaljniji i mnoge stvari ne dopušta. Barić u svojoj gramatici iz 2007. godine, koju je objavilo glavno telo kroatistike, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, jekavski (ne ijekavski – u hrvatskom ne postoji ijekavica, nego samo jekavica) refleks jata proglasio je diftongom. Fonetičari su, međutim, takav stav snažno kritikovali i fonemu prozvali »fantomskom«. Postoje i preskriptivni, daničićevsko–karadžićevski naglasci i u srpskom, npr. rijèka, mlijèko, koje niko ne poštuje, ali su nekakav uzor, nažalost gotovo nepostojeći u svakodnevnom govoru. Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 21.19 ч. 14.02.2011. Hvala ti na obavestenju o standardu.
Mada, opet nisi objasnio zasto je kod 'Srca' akcenat upisan na 'ijê'. Jesi li ti zeleo reci da je prakticki izgovor 'ije' taj famozni diftong 'ie'? Dakle: "brI(j)eg" ili "bri(j)eeg", pitanje je i dalje sad! Sto se tice moje upotrebe naglaska, kako rekoh: ja tako govorim - nisam rekao da je to ispravno po standardu. Sledece, posto ja na tastaturi imam samo cirkumfleks, koristim njega, verujuci da je opticki on najslicniji obrnutom brevisu. Shvata se da je rec o dugosilaznom akcentu, nema sta drugo biti. Takodje, ko je analizirao izgovor ovog 'dugosilaznog' naglasavanja, primetio je da je opis 'dugosilazni akcenat' prilicno neprecizan: naime, taj akcenat se prvo nakratko penje pa onda tek dugo silazi. Ako zelis to proveriti, izgovori prvo kratkosilazno 'lük' (biljka), pa onda pokusaj da to 'ü' produzis kako bi dobio dugosilazno u 'lûk' (arhitektonski element) - i videces da nisi dobio ono sto bi trebalo da izgovaras kao naglasak za rec 'lûk', vec jedan 'supalj' dugosilazeci akcenat. Drugo, posto vidim da se jako i emotivno iscudjavas, skrenuo bih ti paznju da iako u teoriji postoje samo cetiri akcenta, u praksi imas varijacije u izgovoru, koje su specificne od mesta do mesta: poslusaj za ovu rec, na primer, ljude iz Beograda - kako to naglasavaju: naime, ovo kako sam ja opisao "(brég) pa krace, te manje naglaseno" - verujem da je to u stvari brz i uproscen/skracen/delimicno atoniran izgovor onoga - 'brêg'. Dakle, ja govorim o praksi. Izabrao sam da tu 'svoju/beogradsku' varijantu naglaska predstavim (dugo)uzlaznim, jer su mi na raspolaganju samo cetiri znaka za akcenat, pa sam izabrao ono sto je najslicnije, ali kako rekoh, ne identicno: taj izgovor je u stvari veoma malo naglasen i prakticki ostaje samo taj uzlazeci deo, dok je silazni - skoro pa 'atrofirao', progutan je. Kako rekoh, kad tu rec naglasim (afektiram) - izgovorim ono pravilno - brêg - u punoj duzini i sa tim prelomom u intonaciji. Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 21.57 ч. 14.02.2011. Evo sad nesto nadjoh o tom kvalitetu 'dugosilaznog' akcenta.
Naime, pominje se kao nekadasnji 'neoakut', koji ima uzlazno-silaznu intonaciju, ali je izjednacen sa 'dugosilaznim'. Lepo; Mozda ti zaista izgovaras 'lûk' bez uzlaznosilazne intonacije - ali ja ne. I bome, jako mnogo ljudi koje znam, razlikuju sluhom i dalje ovu varijantu. Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: Aleph на 00.18 ч. 15.02.2011. Prepustiću Đorđu da ti objasni. Ovo što si napisao nema veze s vezom. Ti akcenti nisu nimalo fiktivni, ni u Beogradu ni bilo gde drugo gde se tako naglašavaju.
Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 01.19 ч. 15.02.2011. Vazi, nemam nista protiv da mi Djordje objasni, mada ja ne govorim o standardu, vec o lokalnoj upotrebi.
Ali, ipak bih voleo da mi pojasnis svoju repliku: Ove tvoje dve recenice su prilicno nedorecene. Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VPF на 23.57 ч. 18.02.2011. Što se tiče diftonga -
Nezavisno od standardizacije, postoji živ i zdrav govor (ili grupa govora) i među Hrvatima i među Srbima u kojem važi: 1) Poslednji slog višesložne reči ne može biti naglašen (kao ni u standardnom jeziku) 2) ... osim u rečima koje nemaju drugih samoglasnika osim jednog dugog refleksa jata: lijen, cvijet, plijen, smijeh, brijeg. I jedino i samo u takvim rečima. Jedan način da se ova nedoslednost otkloni je da se taj refleks jata protumači kao jednosložan. Ne znam uopšte koliko je to tumačenje fonološki opravdano (još jednom, govorimo o raširenom narodnom govoru na terenu, i tu sigurno ima neujednačenosti); samo primećujem da ono jako glatko i jasno otklanja tu neobičnu nedoslednost naglaska. E onda, ako su u nekom trenutku Hrvati rešili da će se njihov književni govor zasnivati na takvom narečju a ne onakvom na kakvom je zasnivan nekadašnji srpskohrvatski standard, tu nema nikakvih problema. Posle toga, oni koji tumače taj dugi refleks jata kao diftong u tom živom narodnom govoru, tumačiće ga tako i u hrvatskom standardnom jeziku. Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VladKrvoglad на 00.17 ч. 19.02.2011. Što se tiče diftonga - Nezavisno od standardizacije, postoji živ i zdrav govor (ili grupa govora) i među Hrvatima i među Srbima u kojem važi: 1) Poslednji slog višesložne reči ne može biti naglašen (kao ni u standardnom jeziku) 2) ... osim u rečima koje nemaju drugih samoglasnika osim jednog dugog refleksa jata: lijen, cvijet, plijen, smijeh, brijeg. I jedino i samo u takvim rečima. Ovo znaci objasnjava zasto je na onim mojim linkovima: rijȇtko -> http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=dllgXxg%3D&keyword=rijetko brijȇg -> http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=f15nWBU%3D&keyword=brijeg A kad Djordje navodi druge akcente, onda on zastupa oprecni stav tumacenja dugog jata? (Kao dva sloga?) Наслов: Одг: Ekavica i ijekavica Порука од: VPF на 01.41 ч. 19.02.2011. Ovo znaci objasnjava zasto je na onim mojim linkovima: Mislim da je to objašnjeno i bez moje poruke - naprosto, to je izgleda tako danas u hrvatskom, ali u srpskom ipak nije. Ja sam samo hteo da objasnim otkud ta ideja o diftongu. Цитат A kad Djordje navodi druge akcente, onda on zastupa oprecni stav tumacenja dugog jata? (Kao dva sloga?) Đorđe govori o srpskom jezičkom standardu, i nekadašnjem srpskohrvatskom. Ono što sam ja opisao je samo jedan raširen narodni govor koji je nekad bio neknjiževan srpskohrvatski (bez obzira na to tumačimo li ono ije/ie kao diftong) ali eto izgleda da je u međuvremenu proglašen za književni hrvatski. U srpskoj ijekavici je i dalje književno jedino ono što je Đorđe opisao - brijeg kao dvosložna reč i stoga obavezno s naglaskom na početku. Edit: I da ne bude zabune, ono s naglaskom na kraju tih reči je i jedan sasvim pošten, normalan, razuman, lep narodni srpski govor. Samo nije književni srpski. Ali ne čini ga nesrpskim to što je u hrvatskom unapređen u nacionalni jezički standard. |