Ovo znaci objasnjava zasto je na onim mojim linkovima:
Mislim da je to objašnjeno i bez moje poruke - naprosto, to je izgleda tako danas u hrvatskom, ali u srpskom ipak nije. Ja sam samo hteo da objasnim otkud ta ideja o diftongu.
A kad Djordje navodi druge akcente, onda on zastupa oprecni stav tumacenja dugog jata? (Kao dva sloga?)
Đorđe govori o srpskom jezičkom standardu, i nekadašnjem srpskohrvatskom. Ono što sam ja opisao je samo jedan raširen narodni govor koji je nekad bio neknjiževan srpskohrvatski (bez obzira na to tumačimo li ono
ije/ie kao diftong) ali eto izgleda da je u međuvremenu proglašen za književni hrvatski. U srpskoj ijekavici je i dalje književno jedino ono što je Đorđe opisao -
brijeg kao dvosložna reč i stoga obavezno s naglaskom na početku.
Edit: I da ne bude zabune, ono s naglaskom na kraju tih reči je i jedan sasvim pošten, normalan, razuman, lep narodni srpski govor. Samo nije književni srpski. Ali ne čini ga nesrpskim to što je u hrvatskom unapređen u nacionalni jezički standard.
