Код навођења транскрипције заборавио сам да наведем и моју литературу. Дакле, у овом случају користио сам "папирне изворе", односно енглеско-енглеске речнике изговора. Први је извор Longman Pronunciation Dictionary аутора J. C. Wellsa (издање из 2000) у којем лепо пише да се
Scone, place in Tayside изговара САМО као СкУн (са продуженим "у"). Други је извор Cambridge English Pronouncing Dictionary Daniel-а Jones-a , 16. издање из 2003. године у ком такође пише да:
Scone /skUn/ са примером
Stone of Scone. Дакле, по тим изворима, нема сумње да се лично (односно, географско име) Scone изговара (односно транскрибује) управо као
Скун. Додуше, постоји и општа именица scone која се нешто другачије изговара, али нас овде она не интересује (и уопште узев, апелативи се не транскрибују, већ преводе).
Што се тиче Moray-а, обрати пажњу да у овом извору
http://dictionary.reference.com/browse/moray имаш сличан случај. Наиме,
moray као општа именица изговара се на један начин, а
Moray, као "историјска област на североистоку Шкотске", на други начин и то САМО као
Мари.. Тако је и у мојим изворима.
А ако је у неком извору наведено више изговора за једну реч, обично је онај први изговор најчешћи, премда ни други (трећи итд.) изговор није неправилан. Међутим, мораш водити рачуна да већина озбиљних речника изговора наводи и британску варијанту изговора равноправно са америчком, што је увек наведено у предговору издања. Е сад, унутар тих варијанти имаш подваријанте и ако су оне наведене као равноправне, можеш узети било коју.
