Jednom kad se budemo oslobodili svih tih okova koji navodno čine naš nacionalni identitet, bolje ćemo se slagati i sa susjedima.
До бољег слагања свакако ћемо пре доћи поштовањем туђег идентитета, него тако што ћемо да одбацимо свој, а онда и од њих очекујемо исто.
Mi smo još uvek u staroj zabludi da naš nacionalni identitet čine naša vera, naš jezik, ili naše pismo.
Национални идентитет је лични избор и врло различито се схвата. У сваком случају, сигуран сам да много људи гради свој национални идентитет баш на основу неке од тих ствари које ти наводиш, често све три. Дакле, ту свакако нема заблуде. Заблуде може бити само кад намећеш другима свој приступ. Наравно, јасно је да Швајцарци не граде свој национални идентитет на основу језика. Јасно је да Американци не граде свој на основу вере. Јасно је да ниједан западноевропски народ не гради свој идентитет на основу латинског писма које користе и сви његови суседи. Неки Срби граде свој национални идентитет на основу вере, неки пак сматрају веру небитном за своје српско национално одређење. Изгледа да је Хрватима посебан језик битан у националном одређењу.
Bilo bi lepše da nema svega toga „našeg“ i kad bismo radije bili „ja“ nego što smo „mi“.
Ако под тим подразумеваш нешто шире од само националног идентитета, рећи ћу да се уопште не слажем. Не би било лепше. Сигуран сам да већини људи не би било лепше. Претпостављам да не мислиш само на национално. Бежање од природне потребе за изградњу личног идентитета кроз идентификацију с групом, сигурно не може човеку донети бољитак. Просто, противприродно је, супротно људском.
Pitam se traže li austrijski deputati da se njima više ne dostavlja prevod na nemačkom jer osećaju kako im je ugrožen nacionalni identitet? Ili Irci možda žele prevode na tzv. irskom engleskom, onoj varijanti engleskog koja se govori u Irskoj?
Не.
Zašto njihov identitet nije ugrožen, a naš jeste?
Баш хтедох у ону поруку да убацим и то да за неке народе језик представља једно, а за неке друге народе нешто друго. Одустао сам од тога, мислећи да је то јасно, да без потребе не учиним ту поруку преобимном. Чини ми се да већ Срби и Хрвати имају различит однос према вези између језика и националног идентитета. На српском форуму можеш наћи само подсмех запошљавању тог преводиоца. На хрватском бисмо, међутим, сигурно наишли на велики број оних који сматрају да је то потребно. Нема стога потребе да у причу уводимо остале нације. Иначе, нације које си поменуо врло су лош пример, те нације чак и не тврде да имају посебан језик.
