Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Жељко Бујас и двојезични речници
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.09 ч. 29.07.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Жељко Бујас и двојезични речници  (Прочитано 7848 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« у: 11.47 ч. 10.02.2009. »

мод: Издвојено из теме о кашики и меду

Цитат
БТЊ, ко је Жељко Бујас?

Željko Bujas rodio se 16. veljače 1928. godine u Pagu. Diplomirao je engleski jezik s književnošću i ruski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od godine 1954. radi na Filozofskom fakultetu u Zagrebu; najprije kao asistent, zatim kao docent (od 1965.), izvanredni profesor (od 1971.) i redovni profesor (od 1974.). Godine 1965. stekao je stupanj doktora lingvističkih znanosti.
Znanstveni rad Željka Bujasa i s tim povezana djelatnost mogu se podijeliti na tri glavna područja: rad na anglističkim pitanjima, djelatnost na polju leksikologije i leksikografije te uvođenje kompjutorskih metoda u domaća jezična istraživanja. Baveći se anglističkim pitanjima bio je usredotočen na engleski vokabular i kontrastne analize hrvatskoga i engleskoga leksika. U tom radu posebno je značajan njegov metodološki pristup. U zadnje vrijeme sve se više posvećivao istraživanjima pitanja britansko-američkih vokabularnih razlika.
Na strogo kvantificiranoj građi upozorio je na golemi leksikografski potencijal građe koja se dobiva konverzijom dvojezičnog rječnika, a posebno je razradio metodu vrednovanja dvojezičnih rječnika. U tu djelatnost Željka Bujasa ulazi i njegov rad na redigiranju nekih starih rječnika i rad na hrvatsko-engleskom rječniku velikog formata.
Željko Bujas je vrlo rano upoznao metode primjene kompjutora u lingvističkim istraživanjima u svijetu, pa je te metode uvodio u svoj rad primjenjujući ih u nekoliko sektora domaćih jezičnih istraživanja. Uz suradnju prof. dr. Milana Moguša, pokrenuo je u Institutu za lingvistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu projekt »Kompjutorska obrada hrvatskih književnih tekstova«. Cilj je tog projekta da se izrade kompjutorske konkordancije glavnih djela prvenstveno stare hrvatske književnosti i pismenosti.
Njegovi stručni radovi obrađuju teme iz područja leksikografije, kompjutorske obrade, revizije dvojezičnih rječnika, razlika između britanskog i američkog engleskog. Ti radovi imaju često informativni i popularizatorski karakter i ispunjavaju prazninu koja je na tim područjima postojala.
Sveukupna znanstvena djelatnost Željka Bujasa pokazuje da se tu radi o potpuno izgrađenom znanstvenom radniku koji je u područjima lingvistike, kojima se posebno bavio, postigao rezultate što predstavljaju vrlo vrijedne i ozbiljne doprinose lingvističkoj znanosti. Po postignutim rezultatima svakako je zauzeo istaknuto mjesto među vodećim hrvatskim lingvistimaj. (K. R.)

Извор: http://dns1.vjesnik.hr/html/1999/03/17/nkul.htm

А иначе, Бујас је по мени тренутно најбољи Х-Е, Е-Х рјечник, има све српске ријечи и нисам још наишао на неки њему раван... Мислим да је издат постхумно, а да је уредник његова жена...

Wink
« Задњи пут промењено: 14.41 ч. 10.02.2009. од Brunichild » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #1 у: 12.39 ч. 10.02.2009. »

Хвала, Бојане. Нисам у тој струци па не знам. За мене је Филиповић био одличан речник Ен-Хр. Много бољи и од Мортона и од Бенсона заједно. Smiley
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #2 у: 13.09 ч. 10.02.2009. »

Па Филиповић је и даље одличан, али Бујас је новијег датума и по мени ипак мало бољи, љепше штампан, и уз Е-Х рјечник се добију и двије књиге(у склопу рјечника, тј. на крају): Coping with England и Coping with America...које су доста занимљиве... Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #3 у: 14.32 ч. 10.02.2009. »

Мислим да за научника нема веће награде него кад његово име постане синоним за његово капитално дело. Вујклија, Филиповић, Бујас... Код нас хемичара је то Радошевић (чувени "Приручник за хемичаре и технологе", књига у којој нема шта  нема). И у другим наукама је тако, али не знам конкретне примере.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #4 у: 14.44 ч. 10.02.2009. »

Издвојила сам ово као посебну тему, јер нема никакве везе за кашиком и медом. Ако наслов није добар, реците, па да мењам.
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #5 у: 14.55 ч. 10.02.2009. »

Наслов није добар, Жељко Бујас је Хрват, и рјечник је Хрватско-Енглески и Енглеско-Хрватски, тј. то су два рјечника...
Добар је по томе што постоје "србизми" са упутницама на хрватске еквиваленте, те се стога рјечником могу служити и они којима нису познате све хрватске ријечи... а Хрватско-Енглески рјечник је одлично разрађен... и сваком га препоручујем, па ево и вама Smiley

Мени стварно још увијек није јасно зашто се неко не потруди и изда неки квалитетнији рјечник енглеског језика у Србији, јер мислим да је то преко потребно, Мортон-Бенсон је лош рјечник, који нема ни IPA транскрипцију, и видио сам да постоји неки Стандардни рјечник, али ме није ништа посебно одушевио...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #6 у: 14.57 ч. 10.02.2009. »

Ево, поправљено.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #7 у: 15.17 ч. 10.02.2009. »

Мени стварно још увијек није јасно зашто се неко не потруди и изда неки квалитетнији рјечник енглеског језика у Србији, јер мислим да је то преко потребно, Мортон-Бенсон је лош рјечник, који нема ни IPA транскрипцију, и видио сам да постоји неки Стандардни рјечник, али ме није ништа посебно одушевио...

Mislim da to i nije neki prioritet (u poređenju s nestašicom standardnih priručnika za srpski), jer prosječan čovjek zna dovoljno engleskog da može koristiti i jednojezične engleske rječnike, a to se i preporučuje pri učenju bilo kojeg jezika, čim se dostigne određeni nivo — što prije preći na jednojezične rječnike. Dvojezični su potrebni onda kada baš moraš naći onu najprecizniju riječ koju znaš ali nikako da se sjetiš, ali ima i drugih načina, tipa tezaurus.
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #8 у: 15.51 ч. 10.02.2009. »

Двојезични рјечник је потребан колико и једнојезични, ми који учимо језик нисмо изворни говорници и стога нам је потребан, нарочито ако нешто преводимо на наш језик...а тезаурус може послужити при превођењу на енглески, али опет ништа се не може поредити са рјечником који има примарну намјену да помогне код таквих ствари, тј. зашто увијек тражити алтернативу...

Мени је много чудно што ми немамо ниједан такав рјечник, док Хрвати имају Дрводелића, Филиповића и Бујаса...

А ово се не треба стављати у исти кош са приручницима за српски језик, и дефиниши то "просјечан човјек", јер данас се многи бусају у прса говорећи како они а и сви остали "знају" енглески, па ми није јасно о чему говориш...

Једнојезични рјечници дају дефиницију ријечи и помажу при ширењу вокабулара, али често и након читања објашњења недостаје та ријеч на српском језику, мени се то десило много пута, знам шта је, али не знам шта је на српском, и шта ми онда то вриједи...

А додуше рјечници се и не издају у неким огромним тиражима, а мислим да има довољно студената језика који би били одушевљени када би посједовали један такав рјечник...

Ето, толико од мене Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #9 у: 16.16 ч. 10.02.2009. »

Мени стварно још увијек није јасно зашто се неко не потруди и изда неки квалитетнији рјечник енглеског језика у Србији, јер мислим да је то преко потребно, Мортон-Бенсон је лош рјечник, који нема ни IPA транскрипцију, и видио сам да постоји неки Стандардни рјечник, али ме није ништа посебно одушевио...
Што рече један лик из једне серије (не могу вам рећи које, одмах би се сетили) српски је превазиђен. Smiley
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #10 у: 16.24 ч. 10.02.2009. »

Ништа ми друго не преостаје него да узмем неки једнојезични Оксфорд и да лагано кренем да преводим, рјечник ће бити издат за неких 50ак година(читај пред смрт), па ко купи купи, до тад ће ваљда постојати неки Звјездане стазе универзални преводилац, али то није битно, књига је књига  Grin Grin Grin Grin Grin

Жели ли неко да ми буде сарадник, па да предухитримо овог универзалног преводиоца... Grin Grin Grin
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #11 у: 19.21 ч. 10.02.2009. »

Pa valjda je dovoljno i 'prevodiočko' znanje engleskog za čitanje definicija u jednojezičkom rječniku i tezaurusu? Smiley Nije valjda stanje tako loše? Osim toga, teško da neko može išta prevoditi ako nije u stanju da koristi jednojezički rječnik, a ne sjećam se da sam u školama učio ijedan jezik na nekom drugom — cilj je da se brže-bolje pređe samo na taj jezik u toku nastave, dok se drugi koristi samo onda kada je potrebno.

Ipak, slažem se da su dvojezički rječnici korisni za pronalaženje baš one prave riječi, pogotovu kada su u pitanju imena specifičnih hrana, drveća, cvijeća i sl., što se teško može tek tako pogoditi, ali opet, treba ciljati ka što manjem korištenju takvih rječnika. Iskusni prevodioci mogu da odrede onu pravu riječ po jezičkom osjećaju, jer znaju i jedan i drugi jezik toliko dobro da lako mogu da uspostave odnose između pojedinih riječi.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!