Mallrat
члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
 |
« у: 12.50 ч. 28.04.2007. » |
|
Занима ме какав је вокатив женских имена, која се завршавају са словом "а". Је ли вокатив имена, например, "Регина", Регино или Регина? И уопште, од чега зависи форма вокатива ових имена? Т.ј. када знам да вокатив се завршава са "а", а кад са "о"?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
 |
« Одговор #1 у: 13.22 ч. 28.04.2007. » |
|
Лична имена на -а (ж. и м.) углавном имају вокатив једнак номинативу: Марија!, Никола!, Лука!, Марта!, Олга! итд. Наставак -о добијају двосложна имена с дугосилазним акцентом, као Мара, Љиља, Гоца, Божа, Жика итд. (Маро!, Љиљо! итд.). Имена на -ица добијају у вокативу завршетак -е: Милице!, Данице! итд. За мушка имена као Перица Јовица, Радојица граматичари прописују вокатив једнак номинативу, али је и ту много обичнији наставак -е: Перице!, Јовице! итд. (Клајн, РЈН) Дотле је све јасно. Само ме немој питати откуд се зна да ли дотично име има дугосилазни акценат - та прича о силазним и узлазним акцентима  по мом скромном мишљењу у свакодневном говору није одржива те ја те разлике не могу са сигурношћу утврдити.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
kontra
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
|
 |
« Одговор #2 у: 12.05 ч. 29.04.2007. » |
|
Kako ne. Izgovori ime Una. Možeš li ga uopšte izgovoriti (a da to zvuči imalo nalik na žensko ime) drugačije, nego sa dugouzlaznim akcentom? Na prvom slogu. Isto je i sa Maja (osim retkih izuzetaka nekarakterističnim za naš jezik), Iva, Jela... Ma, osetiš pri izgovoru da ne mogu biti kratki.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
 |
« Одговор #3 у: 12.22 ч. 29.04.2007. » |
|
To svakako - jasno se čuje na kojem slogu je naglasak i da li je kratak ili dug. Ono što se ne čuje jasno, jeste da li je akcenat silazni ili uzlazni.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #4 у: 19.39 ч. 29.04.2007. » |
|
Код дугих акцената, додуше, није тако тешко разликовати узлазне и силазне: силазни осетно падају при крају, као да "кривудају" у изговору, док се узлазни стално пењу.* Али, код кратких - зона сумрака! У савременом језику кратки акценти су се готово спојили у један те исти. Јако их је тешко данас више разликовати. И ја, признајем, једино напамет знам да је у песма, вера и сл. краткосилазни,  јер се мени кад говорим и слушам друге како говоре то нимало не разликује од воденица, бројаница, где је краткоузлазни (јер силазни акценти могу бити само на првом слогу у вишесложној речи и у једносложним речима - овде је акценат на другом слогу, значи узлазни). Брука! * - Занимљиво је, можда, то што се у ужичком народном говору и дугоузлазни акценти изговарају јако слично дугосилазним или, пак, акуту - не пењу се стално, него "кривудају" као год стари акут. Тако се, рецимо, Ужице, с дугоузлазним акцентом на првом слогу, изговара као да после једног узлазног у стоји још једно: у-ужице. Ипак, опет се и такви дугоузлазни акценти јасно разликују од дугосилазних.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
 |
« Одговор #5 у: 20.44 ч. 29.04.2007. » |
|
Ето. Што се дугих акцената тиче, имаш право да се дају разликовати у случају да говорник изговара спорне речи засебно. Оно што ја тврдим јесте да се у течном говору уопште не стиже стално дизасти и спуштати глас како акценти то теоретски захтевају.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
 |
« Одговор #6 у: 03.11 ч. 30.04.2007. » |
|
Kratki akcenti se takođe bez problema razlikuju po slogu POSLE akcentovanog. Kod silaznog je on osetno slabiji i niže intoniran, dok je kod uzlaznog on skoro na istom nivou artikulisanosti kao i akcentovani slog - up. "gore" kao prezent 3. l. mn. od "goreti" i "gore" kao predlog.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #7 у: 14.06 ч. 30.04.2007. » |
|
Kratki akcenti se takođe bez problema razlikuju po slogu POSLE akcentovanog. Kod silaznog je on osetno slabiji i niže intoniran, dok je kod uzlaznog on skoro na istom nivou artikulisanosti kao i akcentovani slog - up. "gore" kao prezent 3. l. mn. od "goreti" i "gore" kao predlog.
Нисам то знао. Хвала ти, Нескафице! 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
lostinspace
посетилац

Ван мреже
Организација:
Име и презиме: S.V.
Поруке: 10
|
 |
« Одговор #8 у: 01.47 ч. 01.09.2007. » |
|
Kratki akcenti se takođe bez problema razlikuju po slogu POSLE akcentovanog. Kod silaznog je on osetno slabiji i niže intoniran, dok je kod uzlaznog on skoro na istom nivou artikulisanosti kao i akcentovani slog - up. "gore" kao prezent 3. l. mn. od "goreti" i "gore" kao predlog.
U primeru ONI GÒRE se oseca da je u pitanju kratkouzlazni, jer postoji i postakcenatska duzina koja dodatno pomaze razaznavanju. Kao u TÈROR (+ duzina na O) na primer. Inace, slazem se da se kratki akcenti mogu prepoznati po slogu posle. Reci koje imaju silazni akcenat imaju na akcentovanom slogu jak pad tona, dok uzlaznima ton opada mnogo blaze tek posle akcentovanog sloga (npr. vòda). Kratkouzlazni na dvosloznim recima (kada ne postoji postakcenatska duzina) su izuzetno jaki u istocnohercegovackim govorima i govorima Bosne generalno gledano, u Vojvodini. Prema jugu pocinju da se gube, npr. Kolubarci ne prave razliku (naravno, govorim o prosecnim ljudima i nestandardizovanim govorima). Vodènica i pësma (ovo treba da predstavlja kratkosilazni) se veoma razlikuju u izgovoru, nema dileme.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
lostinspace
посетилац

Ван мреже
Организација:
Име и презиме: S.V.
Поруке: 10
|
 |
« Одговор #9 у: 01.51 ч. 01.09.2007. » |
|
I moram samo da zapazim da je opsta predrasuda da se akcenti ne mogu razlikovati ili nauciti obelezavati. To je moguce uz par pravih instrukcija i dobro uho. Ljudi koji nemaju sluha (medju njima ima i profesora jezika) potpomazu sirenje ovog misljenja. Dakle, malcice prakse i that´s it!  Srdacan pozdrav svima!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alessandra
посетилац

Ван мреже
Организација:
Име и презиме: alessandra genovesi
Поруке: 16
|
 |
« Одговор #10 у: 11.10 ч. 04.10.2007. » |
|
Neki ljudi nemaju sluha, a neki su, na primer, stranci. Moja kci se zove Lara; treba da joj kazem "Lara !" ili "Laro !" ? Meni lepse zvuci "Lara !", a vase akcente ne mogu uopste da razlikujem 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
 |
« Одговор #11 у: 16.11 ч. 04.10.2007. » |
|
Po pravilu, trebalo bi "Laro", isto kao "Saro", "Maro", "Daro", jer sva ta imena imaju dugouzlazni akcent.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
 |
« Одговор #12 у: 22.04 ч. 04.10.2007. » |
|
S druge strane, to pravilo se često ne poštuje, tako da je slobodno možeš zvati "Lara"; imam više drugarica koje bi po pravilu trebalo da imaju to "o" u vokativu, ali se čak nerviraju kad ih neko tako zove. I dobro došla na forum. Ako si Italijanka pogotovo. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
   
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
 |
« Одговор #13 у: 22.11 ч. 04.10.2007. » |
|
Postoji i ime Lara s kratkim slogom (držim da je italijansko pre takvo), a tu bi vokativ bio Lara!.
Alesandra, iako kažeš da se ne razumeš u akcente, verujem da možeš proceniti da li je prvi slog dugačak (kao u imenima koja je Neskafica pomenuo) ili kratak (kao u Ana, Sanja, mama). Od toga zavisi odgovor na tvoje pitanje.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
 |
« Одговор #14 у: 23.16 ч. 04.10.2007. » |
|
...ali se čak nerviraju kad ih neko tako zove.
Možda ih "Laro" suviše podseća na opštenarodne varijante "Daro", "Maro", a Lara je jedno tako fino i Hoch ime... 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|