Mogu da se složim ili ne sa bilo kojom stranom u ovoj polemici.
Međutim, ono što je meni uvek smetalo u srpskom pravopisu je to što se strana imena ne pišu u originalu, već se transkribuju na srpski. Verujem da svi znate da je u hrvatskom pravopisu upravo suprotno.
Ovo naravno nije stvar mog "izdajničkog" mentaliteta, već čista praktičnost.
Uvek mi je smetalo što kada čitam neki tekst u srpskim novinama ne mogu da saznam kako se u originalu piše nečije ime ili ime neke firme. Ovo posebno važi za imena francuskog porekla. Zašto? Pa zato što kada me nešto ili neko interesuje, ja posle želim da potražim više informacija na Internetu, ali pošto su imena transkribovana to je gotovo nemoguće.
Kada sam učio matematiku, čuli smo svi za Lopitalovo pravilo ili Dekartov proizvod.
Međutim, Lopital je L'Hospital, a Dekart je Des Cartez.
Irski političar Džeri Adams je Gery Adams, a ne Jerry Adams.
Mnogo je primera.
Izvinjavam se diskutantima zbog skretanja sa teme.
L'Hopital ili L'Hospital, Dekart je Descartes
Sto se tice izbegavanja akcenta na poslednjem slogu, to deluje mi posebno smesno upravo zbog (dugotrajnih) tendencija akcentovanja poslednjeg sloga cak i zajednickih imenica. Sto se tice imena, svakako bih voleo da moje ime bude izgovoreno makar sa odgovarajucim akcentovanim slogom. Ne znam zasto bi to bio problem - pitate coveka kako se zove i kraj. I onda se ustali navika. Onda neka nam i svi Dzonovi postanu i Jovani, usput. Sto da koristimo njihovu verziju, kad imamo nasu? Potrebno je sve prilagoditi, zar ne?
A kada je rec o pisanju imena u originalu, problem se javlja kada su druga pisma u pitanju. Kako biste napisali ime nekog iz Indije ili Pakistana? Slazem se da u tekstovima naucnog karaktera treba da stoji i originalna verzija necijeg imena, ali u novinama to ne bih zeleo. Skoro me je naljutila knjiga jednog ceskog autora koju sam citao na hrvatskom, jer ne znajuci ceska pravila, nisam mogao biti siguran u izgovor imena likova knjige.
