Tamara Letić
језикословац
члан
 Ван мреже
Пол: 
Организација: -
Име и презиме:
Поруке: 76
|
 |
« Одговор #13 у: 17.46 ч. 31.10.2007. » |
|
O REČCAMA: Rečce ili partukule su posebna vrsta reči prema funkciji koju vrše u rečenici. Morfološki gledano, rečce su prilozi ili veznici, ali za razliku od njih, rečce se upotrebljavaju za označavanje ličnog stava govornog lica prema onome što kazuje i odnose se na celu rečenicu. Pa tako imamo rečce za: 1) isticanje suprotnosti – međutim, pakPr. Zvali su ga, međutim, on nije hteo da dođe. – Zvuči ubedljivo, što, pak, ne mora biti istina. 2) za posebno isticanje – baš, bar, iE pa, kad hoćeš baš, da znaš, tkao je! - To bar jedan od vas mora da zna. - Jer, koliko znam, ti si pored toga i govornik, i pjesnik ... 3) za isticanje ličnog stava (modalne rečenice) – da, dakako, uistinu, zaista, nipošto, verovatno, valjda, zbilja, moždaOn je, dakako, u pravu. – Sud je, naravno, merodavan. – Uostalom, imaš pravo. – On će, valjda, doći. – Štaviše, njemu je u interesu da dođe. 4) za pokazivanje – evo, eto, enoEvo vam autobusa. – Evo nas, drugari. – Eto vidiš, da studiraš, to bi video. 5) za pitanje – zar, da liZar niste služili vojsku? – Kako, Miškoviću, zar nisi ratovao? 6) za potvrđivanje i odricanje – da, neVi rekoste nešto Grkinje? Da, to je naša srpska slabost. – Imate pravo. – Ne, ja kažem nešto drugo. O VEZNICIMA (pažnja je usmerena na veznik kako) Kako spada (morfološki) u neprave veznike. Pravi su: ili, ali, i, pa, te, da, dok, jer, ako, a nepravi su: kada, već, samo, dokle, pošto, kako, koji. „Nepravi veznici” znači da su oni, morfološki gledano, prilozi ili oblici zamenica (upitnih ili odnosnih). O PRILOZIMA (ADVERBIMA) Prilozi su reči koje stoje uz glagole, prideve, imenice i druge priloge, određujući ih po nekom od njihovih stalnih pratilačkih elemanata. I Prilozi koji stoje uz glagole određuju stalne pretilačke elemente glagola, a to su mesto, vreme i način vršenja radnje. Za mesto: ovde, onde, ovamo, onamo, gde, kuda, kamo, dole, gore, napred, pozadi, van, blizu, desno, daleko. Za vreme: juče, danas, sutra, ujutro, uveče, pre, posle, lane, kad(a), sad(a), nekada, nikada, tek, već. Za način: dobro, lepo, kako, ovako, tako, brzo, izvrsno, sporo, nekako, nikako, ljudski, engleski. Za uzrok: zato, stoga. Za količinu: malo, mnogo, dosta, nekoliko, jači. II Prilozi ( sasvim, vrlo, neobično) koji stoje uz a) prideve i priloge i određuju stepen osobine koja se pridevima i prilozima označava. Pr. prilog uz pridev: On je vrlo vredan; Marko je neobično jak. Pr. Prilog uz prilog: To je sasvim tačno rečeno; Vrlo rado ću poći s tobom. b) imenice i označavaju količinu onoga što imenica znači. Pr. Poneli su nešto novca sa sobom; Popili su malo mleka i pojeli mnogo hleba. Prilozi su nepromenljive reči, ali se mogu komparirati (porediti): Amerika je daleko, ali je Austalija dalje. primeri: Kako se zoves? - Kad ces doci?  Sta su "Kako" i "Kad" ? Iz gorenavedenog može se zaključiti da se reči kako i kad odnose na reč u rečenici (glagol), pa se, prema tome, radi o PRILOZIMA. Da su rečce, odnosile bi se na celu rečenicu i nosile bi stav govornog lica, dok ovde to nije slučaj. Govorno lice samo pita za ime ili vreme, ne iznosi i svoj stav o tome  |
