dudank
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 38
|
 |
« Одговор #4 у: 02.09 ч. 01.02.2007. » |
|
Глагол „брати“ се превојем развио на више начина: корен има превој е у презенту (берем, береш), ь у инфинитиву (бьрати), у литавској речи bãras присутан је превојни степен о, док је прави превој са о присутан у свим словенским језицима, баш као и код нас у речи „збор“. Итератив је настао продужавањем ь > и (бирати). Овде је, наравно, реч о превоју основног сугласника. Дакле, четири превојне основе б(ь)р, бер, бир и бор, и безброј речи које су из ове основе изведене, али зачудо Петар Скок нигде не помиње број - нема га под одредницом „брати“, а сама одредница „број“ не постоји. Уколико је број настао превојем од корена "бр" (а по свој прилици јесте), онда свакако спада у прву групу.
Тешко је изручити из рукава речи настале превојем, јер су комбинације прилично бројне и понекад тешко препознатљиве. Ево како то изгледа у једном простијем примеру превоја код Петра Ђорђића:
горети - жеравица (ger: žer - нормални степен превоја), горети - жар (gēr: žĕr: žar -појачани степен превоја), грнчар (gьr - редуковани степен превоја), горети - грејати (gr - нулти степен).
Но да покушамо напамет: срицати - срок; тећи - ток; рађати -род, кројити - крај, завити - завој, пити - напојити, пити - напајати, цвасти (некада цвисти) - цвет, висити - овесити, тих - тешити, зрети - обзир, мрети - уморити, слово - слава, мрак - мркнути, млети - маљ, бити - бој, итд. Списак би био огроман.
Можда као занимљивост треба издвојити Бадњак тј. Бадњи дан. Ако се искључе разне прилично неосноване теорије, остаје врло лепо и јасно објашњење Петра Ђорђића: Бадњак је настао превојем од глагола - бдети.
|
