[...] odnosno aj nek prvo ubace čšđžć pa posle nek se igraju sa ćirilicom. [...]
Е, ту грешиш. Силом различитости, ћирилица жестоко стресира техничке системе и тако се њихове слабе тачке у погледу подршке не-аски, односно не-латин1 писама, врло лако и брзо уочавају. А када се уоче, ћирилица онда захтева технички доследна и потпуна решења, која затим једнако добро подржавају и čšđžć и üöäß и łřşń и йщэюя и...
Наша латиница, напротив, олакшава да технички проблеми прођу незапажено, а кад се запазе, да се решавају тако да држе воду док мајстори не оду.
На пример, скоро смо имали случај одлуке да ће извесно рачунарско окружење подржавати само уникод (запис УТФ-8) у извесним закукуљеним случајевима, као једини начин да се доследно испоштују неке препоруке. И ко се први побунио — неки Немци, Французи. Јавили да су покушавали да пређу на уникод, али да им је тада „свашта“ трокирало, итд. Није их срећом било много, те им је, у суштини, речено да се саберу и модернизују :)
Случај код нас од колико пре неки дан, видети ову тему:
http://www.linuxo.net/forum/index.php/topic,8648.0.html. Посебно закључак покретача „Променио сам наслов теме да би одговарао стварности“: изворно је било „не могу да куцам ћирилицу“, па промењено у „не могу да куцам не-аски“. Прво, био је потребан корисник ћирилице да би се проблем, који једнако погађа и латиницу, уопште уочио, а затим ће и приоритетно бити исправљен, успут решавајући још неколико последичних проблема који се опет тичу и латинице. И све овако.
Закључно: технички посматрано, наступ „прво ћирилица“ аутоматски разрешава све проблеме
наше латинице, и то брже и темељније него кад се поступа обратно.
[...] Ja ne mogu da je zamislim na bilo čemu što ima veze sa digitalnim tehnologijama zbog ovakvih stvari: „притисните alt+s да бисте послали ову поруку или alt+p за преглед“
А опет, ја овај конкретан пример сматрам баш потенцијалном предношћу ћирилице, пошто се разреше неке техничке недоумице у вези са употребом алт-пречица.
Као пример већ разрешених таквих недоумица, погледајмо употребу ктрл-пречица, на две реченице:
1. „притисните ктрл+Z да бисте опозвали радњу“
2. „pritisnite Ctrl+Z da biste opozvali radnju“
где је врло битан моменат то што у обе реченице стоји латинично Z.
Претпоставимо да корисник који гледа прву реченицу српски пише ћирилицом и такође комуницира на енглеском (зовимо га Ћира), док корисник који гледа другу реченицу српски пише латиницом и исто комуницира на енглеском (Лаза).
Даље, претпоставимо да Ћирина тастатура на тастерима има угравирану српску ћирилицу, док Лазина има српску латиницу. И то по уобичајеним светским стандардима: поред ћирилице, Ћирина тастатура има угравиран и амерички распоред, обично црвеном бојом (нпр. „Ф“ па испод црвено „F“) као што то Руси чине, док Лазина има тачно само српску латиницу, као што то Немци чине.
Ћира куца на енглеском америчким распоредом, притисне ктрл+Z и опозвао је радњу; куца на српском ћириличким распоредом, притисне ктрл+Z и исто се деси. У оба случаја, Ћира није размишљао о комбинацији као симболима, већ њу памти „мишићна“ меморија, тј. оперативно ктрл+Z је „два тастера доле лево, палцем и кажипрстом“. Ћирина тастатура физички подржава овај систем, уз прост наук „командна комбинација → црвено слово“ (те зато реченица 1. каже „ктрл+Z“)
Лаза куца на енглеском америчким распоредом, притисне ктрл+Z и опозвао је радњу; куца на српском латиничким распоредом, притисне — шта? Е па, како сад стоје ствари под свим оперативним системима, и нико ту нема намеру ишта да мења, мораће да притисне ктрл и тастер у горе у средини, тј. тамо где је Z на српском латиничком распореду. Док кад куца америчким распоредом, Z је на тастеру доле лево.
Лаза, дакле, мора да бира: да се не ослања на мишићну меморију (притиска мишем дугме за опозив) и тако успорава рад, или да куца и енглески српским латиничким распоредом (па да увек може да притиска тастер горе у средини). Лазина тастатура такође подржава ово друго решење, јер не даје назнака где је америчко Z, већ само српско. Тако чине и Немци, што сам ја видео обавезно куцају на енглеском својим, немачким распоредом. Међутим, куцати енглески српским латиничким распоредом значи да програми који знају да прате језик на основу распореда, као што су Ворд или Аутлук, и сходно томе примењују језичке алатке (правописар, хифенатор, речник), бивају спречени да ваљано подрже корисника. Енглески одељци текста које Немци пишу су зато често пуни грешака (наравно они нелектурисани, нпр. на слајдовима у излагањима), које би ове алатке лако ухватиле и исправиле.
Закључно: Ћира је без напора технички подржанији него Лаза, било кад пише на српском било на енглеском. Ћири су командне комбинације физички постојане, а тастатура му и сама приказује командни распоред. Лаза се, пак, мора жртвовати или својеручне ефикасности (физичке меморије), или техничке подржаности (језичке алатке).
Зато се ми и залажемо да у школама обавезно буде присутан оперативни систем на српском језику и ћирилици и да се користе разне мултимедијалне и друге публикације које су све на српском језику и српском писму.
A latinica nije sprsko pismo???
То је Букумировићево лично мишљење, пусти њега. Што се тиче оних у овом случају оперативно битних, који раде и радиће на дотичним пројектима локализације, латиница је итекако српско писмо, само оно технички неефикасније :)
Тренутно у преводима слободног софтвера латиница стоји раме уз раме за ћирилицом, и
нико не може то да спречи нити отежа убудуће, све и да му падне на памет.