Marketing oznacava specificnu delatnost koja se jednostavno ne moze izraziti drugom recju, ni u spanskom a bogami ni u srpskom.
Досадан сам већ ко̑ папагај, али просто не може да „не може“; може само „изабрали смо да не“. „Не може“ би значило да бисмо реч за активност које смо сами прваци, када би шпански или српски данас био што је енглески, морали усвајати из неког другог језика —
нема шансе. Ко води, тај уводи.
Дежурна вежба творбе следи.
Marketing. Старо, шире значење: скуп свих активности за увођење и кретање производа на тржишту; модерно, уже значење: обавештавање купаца о постојању и својствима производа (да не помињемо сад мрачније чиниоце). Овде је главно запазити да, док шире значење следи из енглеских правила творбе, уже значење је напросто
усвојено, а никако логично или очигледно. То значи да за други језик можемо поступити на исти начин, исковати реч чије се творбено значење може у пракси сузити.
Пођемо од постојеће речи најближе датом страном појму, и погледамо које друге речи имају сличан облик, и аналогне творбене облике: тржиште — корист, заштита. Учинити нешто корисним, пружити нечему заштиту, уводити нешто на тржиште: користити, заштитити,
тржиштити. Особа која користи, која пружа заштиту, која уводи на тржиште: корисник, заштитник,
тржишник. Што служи корисницима, односи се као заштитник, у делатности је тржишника̑: кориснички, заштитнички,
тржишнички. Скуп делатности заштитника̑ и тржишника̑: заштитништво,
тржишништво. Увести на тржиште:
утржиштити.
Пошто је скован за циљни језик, прилагођен обрасцима употребе његове граматике, овакав скуп појмова често је функционално надмоћнији од страног:
тржишништво -> маркетинг
тржишнички -> маркетиншки (али све чешће опет ‘маркетинг’)
тржиште -> ? (маркет? или: никаква веза са постојећом речи)
тржишник -> ? (маркетер? маркетар? маркетинђанин?)
тржиштити -> ? (маркетовати? маркетирати? маркетинговати?)
утржиштити -> ? (измаркетовати? ...да не лупетам даље)
