Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.28 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: nedoumice  (Прочитано 15443 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« у: 10.37 ч. 10.08.2008. »

Veoma sam se obradovala kad sam otkrila ovaj forum jer vidim da ima mnogo ljudi koji znaju o cemu govore, pa se nadam da ce neko resiti moje nedoumice (koje se uglavnom odnose na brojeve).


1) "Temperatura ce se kretati do trideset jedan stepen. " Ovo je recenica koju cesto cujem na TV-u, ali isto tako cujem i :"Temperatura do trideset jednog stepena. " Cena telefona vec od JEDAN DINAR.  kako se menja broj jedan u ovim slucajevima?Huh (Samo da pomenem da nikad nisam cula npr: Doci cu do jednog sata)
-Kako se menja "POSTO" i "ODSTO".  Sa jedan posto popusta ili sa jednim posto popusta? Od jedan posto ili od jednog posto?? Dva posto ispitanika smatra ili smatraju???

2) Bilo ih je tri prijateljice.    TACNO?

3) Danas su dve godine od kako je preminuo. . . .         TACNO?

4)Oko jedna trecina stanovnistva ima taj problem ILI Oko jedne trecine stanovnistva ima taj problem??

5)U Beogradu su trenutno dva stepena.  ILI U Beogradu je trenutno dva stepena.
   Bio je jedan sat posle ponoci.  ILI Bilo je jedan sat posle ponoci.
   Sad su tri sata- ovo mi nikako ne zvuci, ali sta je sa onim pravilom da uz broj 3 ide glagol u dvojini??

6) Pauza od sat ili od sata.  Pakovanje od kilogram ili od kilograma.  Razmutiti sa litar vode ili sa litrom vode.

7) Ove dve hiljade ljudi ili ovih dve hiljade ljudi?? Od 5,1 kilogram ili od 5,1 kilograma?

Cool I jos ovo pitanjce, koje nema veze sa prethodnim.  Pozvala sam greskom Ivanu umesto Jelenu.  Da li je u ovom kontekstu ispravno reci ovako umesto+ akuzativ??


HVALA VAM UNAPRED!!!!!!

Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #1 у: 11.34 ч. 14.08.2008. »

Синтагме с бројевима и, уопште, оне које означавају количину доста су компликоване у нашем језику, и по својој структури, и по повезивању с другим реченичним члановима (по конгруенцији).  Када дођу у контакт с предлогом, партитивне (много жена, пет столица) и паукалне (два коња) синтагме у савременом говорном језику скоро увек остају непроменљиве по падежима (од пет столица, од два човека, сасвим ретко од двају људи).  Мени се чини да је то што се синтагме с бројевима пет и навише и с количинским прилозима не могу никако деклинирати — утицало да и бројеви 2–4 изгубе своју промену.  У том смислу, јасно је зашто се аналошки појављује и индеклинабилност синтагми са један (а то су класичне именичке синтагме) када се оне налазе у акузативу са темпоралним или квантитативним значењем (да је то акузатив видимо из примера са женским родом „Ово кошта једну марку”).  Зато нам је природније окамењено „…кретаће се до тридесет један степен”, „већ од један динар”, па тако и чисте именице које означавају количину у том шчврснутом акузативу почињу да се понашају као прилози: „паковање од килограм”, „са литар воде”, „пауза од сат”.
Посто и одсто,  нису именицевећ прилози и зато се никако не могу мењати.  Од два понуђена примера ја бих изабрао „са један посто попуста”, из истог разлога из ког је било „од један динар”.
Пример „Око једне трећине становништва има проблем” не може никако доћи у обзир јер је ту „једна трећина становништва” граматички субјекат и зато мора стајати у номинативу.  Наиме, ту око и нема функцију предлога већ прилога (тако каже Једнотомник: „уз бројеве”) и може и мора стајати „Око једна трећина становништва…”

Паукалне синтагме (са бројевима два/две, оба/обе, три, четири и заменицом неколика/неколике) захтевају уза се глагол или у множини или у двојини: Три човека су стигла/стигли, Две жене су виделе, Два писма су послата.  Зато у наведеним реченицама треба да буде: „Данас су две године”, „У Београду су два степена”, „Сад су три сата”; па тако и „Био је један сат” (именичка синтагма), када схватимо да су ти бројеви субјекти копулативних реченица.  У овом последњем случају могло би бити и да је један сат онај временски акузатив (а не номинатив), па би онда конгруенција била као с прилогом или бројем од пет навише: Било је један сат као Било је неколико сељака (уп.  Било је годину дана).
Да ствар буде још компликованија, у српској синтакси позната је и она безлична егзистенцијална конструкција са логичким субјектом у генитиву.  Ево примерâ: Још увек има људи / Још увек је било људи / Још увек ће бити људи.  Тако исто можемо рећи: Има један сат откако… / Било је један сат откако… / Биће један сат откако… (логички субјекат је непроменљив — није у генитиву — јер се опет понаша као прилог).  Дакле, Данас су две године мора остати како јесте, међутим, у прошлом времену поред Јуче су биле две године (субјекатско-предикатски модел) с нормом је у складу и Јуче је било две године, јер ова друга реченица у презенту гласи Данас има две године (безлични модел).
Даље, правилно је и „Два одсто испитаника сматра” и „… сматрају” јер, рекох горе, бројеви 2–4 конгруирају или по облику (паукал) или по значењу (множина).  Не знам зашто Клајн то превиђа у Речнику језичких недоумица (он дозвољава само двојину, чак и у презенту, где је јасно да је посреди множина: Два човека долазе), кад и код Поповића и код Стевановића стоји и једно и друго (Стевановић је оба поткрепио мноштвом примера из значајних писаца). 

Што се тиче реченице „Било их је три пријатељице”, где опет имамо безличну егзистенцијалну конструкцију, ја бих то сматрао правилним уколико је смислена синтагма њих три пријатељице.  О томе нисам могао наћи пуно ни за ни против, али изгледа да не пије воду спој паукалне синтагме (три пријатељице) и некакве бројне (њих три).  Ваљало би питати неког синтактичара.

Најзад, у реченици „Позвала сам грешком Ивану уместо Јелену” уместо не мора бити предлог и захтевати генитив; може да буде, као и око, прилог.  Мени „Ивану уместо Јелену” ипак највише личи на напоредни однос између два реченична члана, и зато бих рекао да је ту уместо везник за замењивање (супституцију).  То функционише и у другим службама у реченици: Дошао сам с Павлом уместо с Марком (да ли би уопште могло Дошао сам с Павлом уместо Марка?!), Причамо о храни уместо о језику, Ишао је ка граду уместо ка периферији, Донећу поклон Милици уместо Марији… Али када је реч о номинативу, ту већ теже координирају субјекти Писао јој је Пера уместо Жика : Писао јој је Пера уместо Жике, иако је могуће и с номинативом Уместо тужан, вратио сам се раздраган.

Надам се да сам помогао.  :)
Сачувана
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« Одговор #2 у: 23.56 ч. 16.08.2008. »

Dragi Joe, hvala, hvala, hvala! Ne možeš da zamisliš koliko su mi pomogli tvoji odgovori! Konačno neko ko je razumeo šta u stvari hoću da pitam i neko ko vrlo dobro zna o čemu govori! HVALA!

Nadam se da mogu da ti još malo dosađujem! Imam još nekoliko nedoumica, pa te molim da me oslobodiš i njih!


1.    Nisi mi odgovorio da li je tih dve hiljade ljudi ili te dve hiljade ljudi? Isto tako: te dve hiljade i cetiristo ili tih dve hiljade i cetiristo? Da li slažemo uz dve ili četiristo?
2.    I ovo sa brojevima: Bile su ih dve drugarice.  Pravilno?
3.    Ako se kaže: Avion je sleteo u Pariz.  (akuzativ), po toj logici, trebalo bi da je pravilno reći :  Avion je pao u Pariz, srušio se u grad, Meteorit je pao u  Meksiko.  Jednom mi je neko rekao da tu može samo lokativ, a da li onda može i : Avion je sleteo u ParizU???
4.    Zapisati, napisati,  nacrtati na papir ili na papiru?
5.    Imam bluzu kao tvoju.  ILI Imam bluzu kao tvoja? Ima kosu kao svilu ili kao svila?
6.    Bilo je bas vrućina tog dana ili bila je bas vrućina tog dana.  Meni je bilo vrućina ili meni je bila vrućina.  Bila mi je frka to da uradim ili bilo mi je frka to da uradim.  Bila mi je muka ili bilo mi je muka?? Takođe, čujem i : Bio me je strah; što ne bih rekla da je tačno.
7.    Ako je zatvoreno u kući, posađeno u saksiji, da li je upakovano u celofan ili celofanu, spakovano u kutiju ili kutiji? Ne znam koliko ti je ovde jasno šta hoću da pitam, ali mislim na to zašto uz neke gl.  prideve trpne može lokativ, a uz neke samo akuzativ(npr može samo: obučen u belo).  I da li je raspoređen na mesto vozača ili na mestu vozača?
8.    Slaganje u licu i broju…Naša velika zvezda Zdravko Čolić održao je koncert.  ILI Naša velika zvezda Zdravko Čolić održala je koncert.  Takođe, zanima me i  u slučaju kada izostavimo ime i prezime, da li je : Naša velika zvezda je održao ILI održala koncert? Isto u sledećim rečenicama:
-Poznati par, Viktorija i Dejvid Bekam, došli su među poslednjima na modnu reviju.   (ili: došao je)
-Hajde pitaj ono tamo društvo šta će da popiju.  (ili : da popije)
-Muzika u ovoj kafani ide od stola do stola da bi zabavljali goste.   (ili: da bi zabavljala ).

HVALA!!!! Nadam se da nisam bila mnogo dosadna, već samo malo :)
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #3 у: 11.44 ч. 17.08.2008. »

Можда ће ти помоћи расправе које смо давно водили у: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=261.0 и http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=350.0.
Сачувана
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« Одговор #4 у: 19.16 ч. 17.08.2008. »

Dodala bih još ovo, kao pitanja broj 9 i 10!
9) Da li je prosut litar vode ili je prosuto litar vode? da li je potrebno kilogram brašna ili je potreban kilogram brašna?
10) Sve te klikere skupljao/sakupljeo je u jednoj kesi ili u jednu kesu?

Joe, čekam tvoje odgovore. . .

HVALA JOŠ JEDNOM!
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #5 у: 22.57 ч. 19.08.2008. »

Нема на чему! Бројеви и конгруенција су и мени увек били занимљиви.

Ја о конструкцији типа те/тих две хиљадe људи нигде нисам имао прилике да читам, па ћу рећи како ја то разумем на основу оне литературе у којој сам о томе читао. У две хиљаде људи налазе се две синтагме: хиљада људи (партитивна) и две хиљаде (паукална). Пошто је партитивна уметнута у паукалну, главна реч у две хиљаде људи јесте хиљаде (јер је то уједно главна реч паукалне синтагме, која је надређенија), па се атрибути који долазе имају слагати с њом (главном речју). Зато онда и атрибут треба да буде у двојини: те две хиљаде (људи) (мушки род би био: та два века). Четиристо не би мењало ствар као што ни, нпр., у те двадесет четири жене реч двадесет не мења ништа, већ остаје исто као четири жене. Истина је да би логичније било да уз 2400 људи стоји тих (дакле, генитив множине, који се користи уз бројеве што се не завршавају на 2, 3 и 4), али тај генитив плурала би се косио са оном двојином у две хиљаде када стане поред ње. Пробајмо у мушком роду: Добили су читавих два милиона и петсто евра. Не иде. Кад граматике заћуте, идемо или на аналогију или на слух.

Реченице које означавају психолошка и физиолошка стања и које имају логичке субјекте у дативу или акузативу — безличне су: Било ме је страх, Биће га срамота (акузативи); Било ми је мука, Било ми је фрка (’узнемирио сам се’). Безличне су и када немају логичког субјекта: Било је врућина/зима. Пошто, дакле, безличне реченице немају свој граматички субјекат, њихов предикат нема са чиме да конгруира (тј. увек је у једнини средњег рода). Можда се *Био ме је страх чује зато што у већини глаголских времена предикат нема ознаке рода (средњег), па се можда неком учинило да је субјекат страх: Страх га је, Срамота нас је. Да није исто Било је зима (’било је хладно’) и Била је зима (= годишње доба), не морам говорити.
За ове именице: зима, страх, фрка, срамота, стид М. Стевановић каже да имају прилошку функцију. Ја бих рекао: можда је то некаква прилошка допуна јер без њих реченице немају смисла. Иако ово последње не делује толико очигледно, конверзија речи жао може нас уверити. Наиме, жао је некад било именица (уп. данашње жал (за младост)), тј. реченица Било нам је жао била је истог типа као Било нам је мука, па је због те своје прилошке вредности реч жао и сама постала прилог (јер се вероватно само у тој конструкцији користила).

Биле су их две другарице јесте перфекат према Две су их другарице (субјекатско-предикатска конструкција), а Било их је две другарице према Има их две другарице (безлична). Већ сам рекао да не знам зашто би то било неправилно, осим што је мало рогобатно. На пример, реченица У том тренутку било нас је петоро лингвиста звучи савршено нормално, а саграђена је исто као Било нас је две другарице. Понављам, неко ко се бави синтаксом могао би то боље да објасни.

Мислим да реченица Имам блузу као твоју није добра. Прегледао сам сва значења речи као  у Речнику САНУ и нигде не пише да оно повезује две именице. Може стајати уз придев: бео као снег, црвен као ружа и ту је именица непроменљива: Узео сам то жене беле као снег, Дао сам то човеку уморном као пас. Синтагма блуза као твоја наиме је елипса од блуза [што је] као твоја [блуза], а коса као свила јесте од коса [што је] као свила, те је стога опет именица непроменљива јер представља именски предикатив (увек у номинативу): Има косу као свила и Имам блузу као твоја. Ако ти баш смета тај номинатив, увек можеш да употребиш попут + генитив.

Што се тиче оних силних двоумица око акузатива и локатива, ту су свуда могућа оба решења, само са различитим значењима. Акузатив у тим случајевима тешње је повезан с глаголом (и ја бих свуда пре користио тај падеж) јер врши службу допуне за место (акценат је на глаголском процесу), док би и локатив могао да стоји у свим тим случајевима као одредба за место (акценат је на месту вршења радње). Да је њихово значење различито, види се по томе што могу оба да буду у истој реченици: У Француској [L] авиони слећу у Париз [A] или У Паризу авион слетео на писту. Мени се чини да локатив није довољно прецизан. Израз слетети у Паризу шири је по значењу од слетети у Париз.
Записати на папир(у) може и с једним и с другим, иако је акузатив природнији. Сећам се да сам о томе читао негде у Језику данас, поводом тога што у тестовима за пријемни за средњу школу час пише задатак Напиши на линију час Напиши на линији, а то ипак саставља проф. М. Дешић, па је скоро сасвим сигурно да обоје има логике.
Свакако је само обучен у бело, распоређен на место возача (не занима нас где је распоређен, него на шта; то су рекције глагола, значење није прилошко), а затворен у кућу, посађен у саксију, упакован у целофан, спакован у кутију неупоредиво је јасније од локатива на тим местима. Локатив би ту означио стање, а не радњу: Децу су затворили у кући (= у кући су били када су их затворили), Садили су цвеће у саксији значи ’садили су оно цвеће што је већ у саксији’, скупљати кликере у једној кеси — ’скупљати кликере који су у једној кеси’, а та значења сигурно ти не требају.

Литар воде и килограм брашна јесу акузативи количине, понашају се као прилози, па се тако слажу с предикатом (Просуто је много воде : Просуто је литар воде, Потребно је килограм брашна).

У примерима са Чолићем и Бекамом треба обратити пажњу на то шта је субјекат, а шта апозиција. Предикат мора да конгруира са субјектом. Дакле, ако је субјекат Здравко Чолић (а јесте), онда реченица гласи Наша велика звезда Здравко Чолић одржао је концерт (без зарезâ по Правопису) или Здравко Чолић, наша велика звезда, одржао је концерт (са зарезима). Тако исто: Познати пар Викторија и Дејвид Бекам дошли су… или Викторија и Дејвид Бекам, познати пар, дошли су… Нема разлога да овде звезда и пар буду субјекти. Ако баш морају да буду, слагање је по облику: Наша велика звезда је одржала концерт (али само ако нема апозиције).

О конгруенцији у реченици Хајде питај оно тамо друштво шта ће да попију не вреди расправљати јер уместо да попију мора доћи инфинитив попити (пошто је то футур), а он не конгруира ни са чим. Једино бисмо се онда питали је ли оно ће једнина или множина (друштво или они). Разлика између прве и друге реченице јесте што у првој друштво није граматички повезано са глаголом друге реченице „попити” (друштво је објекат и нема конгруенцију) и зато ту може, и природно је, да се стави множина (јер друштво означава множину), док је у другој музика субјекат: први глагол (иде) слаже се с њим, па тако и други (забављала) јер обе реченице имају исти субјекат. У првом примеру субјекти су различити.

Знам да ове кучине нисам сасвим размрсио, али мислим да објашњења пију воду. Smiley
Сачувана
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« Одговор #6 у: 21.56 ч. 20.08.2008. »

Dragi Joe, hvala ti mnooogo! Ne mozes da zamislis koliko sam ljudi do sada pitala da mi pomognu oko ovih recenica, ali niko u stvari ne shvati sta ja hocu da pitam.  Svaka ti cast na znanju i hvala na strpljenju i vremenu koje odvajas! Imam jos nekoliko slicnih pitanja, mozda neke stvari i ponovim, cisto da utvrdim gradivo :) Kazi mi, mogu li da ih posaljem? Bojim se da ti ne dosadim! Pozdrav
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #7 у: 19.00 ч. 21.08.2008. »

Стварно, нема на чему. Smiley

Питај све што те интересује, сигурно ће се наћи још неко коме је ово занимљиво. Било би лепо кад би се још људи укључило...
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #8 у: 13.23 ч. 22.08.2008. »

...сигурно ће се наћи још неко коме је ово занимљиво. Било би лепо кад би се још људи укључило...

Можда ниси обратио пажњу на теме које сам навео пре неки дан (у одговору #3), нарочито на другу. Штета што онда ниси био овде.
Сачувана
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« Одговор #9 у: 20.19 ч. 23.08.2008. »

Evo i mene! Pa da počnem…


1.    Prvo u vezi sa onim: prosuto je litar vode, potrebno je kilogram brašna…Zanima me da li je pravilno reći i : prosut je litar vode, jer je TAJ litar? Kako bismo rekli i u primeru : potrebna je tona peska.  Tu mi nešto ne zvuči: potrebno je tona peska.  Šta da radim sa ltar vode ili sa litrom vode? Slično tome: Bilo je pun sto ljudi ili bio je pun sto ljudi ?
2.    Od 5,1 l-Od pet zarez jednog litra. (mogu li da pročitam tako).  Od pet zarez jedne funte… Ženski rod ne može da ima onaj "okamenjeni oblik"? Ako može od kilogram, kako bi bilo od tona??
3.    Još uvek nisam shvatila one rečenice sa društvom i muzikom.  Hajde da malo izmenim primere.  Pitaj društvo kuda bi voleli da idu večeras/volelo da ide večeras.  Policija je došla da izvrše uviđaj/izvrši uviđaj. (kako bi izvršili/uviđaj).
4.    Posto i odsto smo pomenuli, a šta je sa procentom? Da li je : sa jednim procentom ili sa jedan procenat kamate? Od jedan ili od jednog procenta?
5.    Jedna od glumaca koji su dobili nagradu je Svetlana Bojković.  ILI Jedan glumaca koji su dobili nagradu je Svetlana Bojković.  Jedan od zvezda koje će nastupiti je Sting.  ILI Jedna od zvezda koje će nastupiti je Sting.
6.    Oko onog zapiši, napiši. . .  Kako stoje stvari sa ucrtati, upisati, urezati? Ucrtati na mapu ili na mapi? Upsati na zahtev ili na zahtevu.  Urezati na drvo ili n drvetu? Malo je problematično sa "u"… Ne znam koliko je prihvatljivo: upisati se u knjizi utisaka ili ucrtati u svesci?
7.    Sedeo je dva sata u kupatilu, a onda se u njega i zatvorio.   Ili mora u njemu.  Pošto je već bio tu?
8.    Tačka se obavezno stavlja na kraju rečenice.   Ovo vidim u gramatikama, mada bih rekla: na kraj.
9.    Nastaniti se na/u + akuzativ ili lokativ? Isto i za :  naseliti se.
10.    Da li može da se koristi akuzativ i u ovim slučajevima: skupili su se na trg, okupili su se za sto?
11.    Ugasiti cigaretu na kožu ruke, upaliti cigaretu na sveću.  Može li da stoji akuzativ ili mora lokativ?
12.    Ti si ta koja je je kriva zbog toga ili Ti si ta koja si kriva zbog toga.
Ja sam osoba koja sve razume ili Ja sam osoba koja sve razumem.
13.    Mi deca smo mislili da tako treba.  ILI Mi deca smo mislila da tako treba.
Kad smo već kod dece, čujem jednu voditeljku kako kaže: ". . . učimo našu decu da                      budu pošteni. " E to ne bih rekla. . .
14.    U našu školu uvode novi predmet.  Da li bi bilo pogrešno ovde upotrebiti lokativ?
15.    Pere odeću na ruke.  Nosi teret naruke? Može li i to?
16.    Naša dva poznata glumca Zoran Cvijanović i Dragan Bjelogrlić glumila su u tom filmu.  Prema tvom objašnjenju ovo nije pravilno.  Ja se ne bih složila, jer ne razumem zašto ne može da se složi predikat uz  dva glumca? Da li bi menjalo stvar ako bih imena odvojila zarezima?
17.    I na kraju još nekoliko primera za koje ja mislim da su nepravilni, ali ih mnogo često čujem, pa se pitam da li sam u pravu.
a)   predavanje sa akcentom na kriminal, o uovj priči akcenat je na osećanja glavnog junaka. . .
b)   Srbija je dobrodošla u Evropu
c)   Opisuje događaje u detaljima
d)   Nisi dostupan na mobilni(mobilnom), naći ćeš informacije na ovom broju(ovaj broj).  Ovde ni sama nisam sigurna kako treba.


Eto tako.  Mislim da sam uspela da se setim gotovo svake nedoumice od najranijeg detinjstva  Neke su i smešne. . .  Posle ovoga neću biti više ovoliko dosadna,ali ako mi još nešto padne na pamet, biću slobodna da ti se obratim. 

POZDRAV
Сачувана
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« Одговор #10 у: 21.45 ч. 23.08.2008. »

Tačno sam znala da sam nešto zaboravila.  Dodajem:
18.    a)Takođe čujem: zaposlio se u firmu, zaposlio ga je u banku. . .  Mogu da se kladiom da ovde dolazi u obzir samo lokativ!
b) Zabarikadirati se u zgradi ili zgradu?

   To bi bilo sve!!
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #11 у: 21.57 ч. 23.08.2008. »

Нешто ми се није допала конструкција из данашњих вести (Б92). Беше неко невреме у Хонгконгу, па су рекли: ...где су отказане на стотине летова. По мом језичком осећају боље би било где је отказано на стотине летова, или где су отказане стотине летова.
Не знам да ли сам у праву. Не морам ни ја све да знам. Smiley
Сачувана
andriana
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
student
Име и презиме:
ana milovanovic
Поруке: 56


« Одговор #12 у: 11.37 ч. 24.08.2008. »

I još nekoliko nedoumica sa padežima, i kraj je sigurno!

19.     a) Zašto kažemo: sesti u kafić, seli smo u dnevni boravak, legao je u sobu? I verovatno vođeni tim primerima ljudi često govore: sešćemo napolje???
b) Otvori knjigu na tu stranicu.   Knjiga je otvorena na prvu stranicu.   Knjiga je otvorena na prvoj stranici.     Da li su sva tri primera tačna?(tačni)? – i to je pitanje
c) Taloži se na dno/ na dnu.   Mogu li oba?
20.  Zanima me i glagol ''dobiti'' uz akuzativ.  Dobija kilograme na kritična mesta.  Na lice je dobio bore.  Dobio je ocenu u dnevnik.  Pravilno??
21. Pred sobom postavlja ciljeve.   Može?
« Задњи пут промењено: 17.39 ч. 24.08.2008. од andriana » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #13 у: 20.30 ч. 24.08.2008. »

I još nekoliko nedoumica sa padežima, i kraj je sigurno!

Недоумицама (мислим на ове о којима овде разговарамо) никад краја.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #14 у: 17.54 ч. 31.08.2008. »

Кренућу редом.

1. Ако је тона песка, онда је она просута. Друга конструкција била би: Просуто је тону песка, видиш, са женским родом теже иде. Већ сам рекао за литар воде: и једно и друго, природније „окамењено”. Оно после није слично. Ту може само слагање са субјектом у његовом правом роду: Био је сто пун људи, а и редослед мора овакав (не: пун сто људи) јер реч људи иде уз пун, а не сто.

2. Природније је од пет зарез један литар, од пет зарез једну фунту (рекао сам већ да се то не мења јер је акузатив количине). Али није немогуће ни са генитивом (од пет зарез једне фунте). Ја не знам за правило које то забрањује. Стигао је камион од тону (шљунка). Што да не?

3. О друштву и полицији ћу још размишљати. Smiley

4. Са један проценат камате, од један проценат камате… ако говоримо опет о акузативу количине. Или све са инструменталом, одн. генитивом (са једним процентом, од једног процента).

5. Како једна од глумаца, као да су сви глумци жене?! Један од глумаца … јесте Светлана Бојковић. Аналогно, Једна од звезда … јесте Стинг. Али кад је већ овако ружно, боље је преформулисати реченицу: СветланаБојковић припада глумцима који су добили награду, Стинг је био међу звездама које наступају.

6. Мислио сам да оним једним примером са авионима објаснио све. Локатив се користи уопште за место где се радња одвија, али је ту свуда бољи, прецизнији, јаснији… акузатив: уцртај на мапу, урежи у дрво, упиши у књигу утисака.

7. Опет је боље у њега. Нема везе где је седео пре него што се затворио; то није проблем граматике.

8. Исто дублетно: на крај и на крају.

9. Уз настанити (се) такође иде и једно и друго, само је чешћи локатив.

10. Може и треба.

11. Може и треба.

12. Иако је конструкција Ти си та која је крива апсолутно у супротности са духом српског језика (стилски), она је граматички исправна. Која је ту субјекат зависне реченице и показује да се односи на треће лице, не на друго. У француском би то, истина, било у истом лицу као у главној реченици (C’est toi qui es [не est] coupable), али то је друга ствар.

13. Ми деца смо мислили да тако треба, зато што је главна реч ми и предикат мора да се слаже са тиме (смо мислили). Деца је неки атрибутив уз ми.

14. Не би.

15. Прати на руке — нема везе са месним значењем, зато нема локатива. Носити на рукама — значење места.

16. Нека остане да је правилно Наша два позната глумца З. Ц. и Д. Б. глумили су у том филму док се не сетим зашто не може глумила су. Мале су вероватноће да се оно друго може објаснити као правилно, али покушаћу некад.

17. а) Када иде уз глаголе стања уз акценат иде локатив (акценат је на нечему), али ставити акценат на нешто.
b) Треба …у Европи, али: Србијо, добро дошла у Европу! и при том не пропагирам никакву политичку идеју. Smiley
c) …у детаље
d) Наћи ћеш информације на овом броју. [/i]

18. а) Ушао је у фирму, али Запослио се у фирми.
b) И једно и друго, боље акузатив. Исто као 6, 8 и др.

19. a) Шта фали реченици Сешћемо напоље?
b) Матичини речници у примерима уз таложити (се) имају само локатив. И ја бих то пре користио. И тачна и тачни. (Већ сам о томе причао горе.)
c) Могу.

20. Килограме јесте добио на критичним местима, боре је добио на лицу, али је оцену добио у дневник.

21. Пред себе поставља циљеве, али Пред собом има циљеве.

Заиста никад краја! Wink
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!