Мени није јасно зашто на сав глас критикујеш постојеће и предлоге превода енглеске рачунарске терминологије, Стоундаре, јер ти рачунаре заправо и не користиш на српском језику.
Prvo, uopšte se ne bih složio da ih kritikujem na sav glas — kao što si vidio, samo sam usput pomenuo u drugoj temi da nisam čuo da se
preuzimanje koristi u govornoj praksi, pa me zanima da li sam samo ja ovo primijetio, a izgleda da nisam jedini, jer se i Časlav složio s tim. Nisam otvorio pedeset tema po ovom pitanju, a svakako ima prostora za raspravu jer kao što vidiš, računarska terminologija nije pretjerano standardizovana.
O računarima govorim svakodnevno, pa i na našem jeziku i to poslovno, a slušam i ostale ljude kako o njima govore. Ne koristim prevedene programe jer nemam razlog za to, osim što ponekad instaliram neki softver čisto da vidim kakav je prevod ovih dana. Kada to uradim, nađem na neka rješenja koja su sasvim u redu, dok se neka druga osjećaju nezgrapno, i tada počnem da razmišljam o tome šta bi se osjećalo prirodnije. Kao što vidiš, nije uvijek u pitanju korištenje sasvim novih prevoda za ustaljene strane riječi, već je zanimljivo i to što se neke naše riječi zamjenjuju drugim našim riječima, a nisam siguran zašto. Valjda nije zabranjeno postaviti to pitanje, pogotovo zato što me zanima šta ostali korisnici slušaju i koriste, jer je sasvim prirodno da sam lično navikao na određenu terminologiju, koja ne mora biti ista kod svih.
Ја користим и Гуглову пошту, и виндоуз Висту, и ИксПе, и линукс Убунту, и Офис 2007, и друге програме и сервисе који су доступни на нашем језику и уопште немам проблема са разумевањем превода, нити јје потребно мућкати главом шта се хтело рећи, пошто је све јасно као дан.
Uglavnom jeste jasno kao dan, ali takođe zahtijevam da je i prirodno kao dan, da prosječnom čovjeku terminologija ne djeluje kao da je sastavljena tek juče kao zamjena za onu koja se odavno ustalila. Na primjer, siguran sam da se makar deset godina govori o četu među prosječnim ljudima, a prije Skypea moglo se sasvim normalno reći i
pričati s nekim na Internetu, ali sam tek nedavno vidio da se odnekle pojavila riječ
ćaskanje. Evo da pitam, čisto informativno — koliko korisnika koristi izraz
ćaskanje? Šta koriste njihovi prijatelji? Nisam primijetio da na engleskom postoji terminologija za ostale i ona za stručnjake — obično se koristi ista specifična riječ (worm, blog, feed), mada se ponekad mora objasniti neupućenim ljudima.
Илустрације ради, ево једног навода из виндоузове помоћи о Заштитном зиду:
„Zbog čega mi je potreban zaštitni zid?
Zaštitni zid može pomoći u sprečavanju hakera ili zlonamernog softvera (kao što su crvi) da pristupe računaru putem mreže ili Interneta. On takođe može pomoći pri sprečavanju računara u slanju zlonamernog softvera na druge računare.
Čak i kada mislite da na računaru nemate ništa što bi ikoga zanimalo, crv može u potpunosti da onemogući vaš računar ili bi neko mogao da koristi vaš računar da bi širio crve ili viruse na druge računare bez vašeg znanja.“
Не знам шта је овде нејасно. Да ли је којим случајем јасније фајервол, малициозни софтвер, ворм и сл.? Коме је то јасније? Онај ко користи виндоуз на српском и не размишља о енглеским еквивалентима, већ одмах усвоји преведене изразе и њему је то кристално јасно.
To je prirodnije ljudima koji su odavno čuli za izraze
fajervol i
vorm jer dovoljno dugo koriste kompjutere, a oni ostali uvijek mogu da ih nauče, isto kao što bih ja morao naučiti šta znače riječi
gem i
set u tenisu (ne znam, jer me tenis ne zanima). I da čovjek nema pojma o engleskom, hoće li mu
zaštitni zid stvarno više značiti nego
fajervol? Sljedeće pitanje je šta taj zaštitni zid zapravo štiti i od čega, a onda moraš ući u detalje, isto kao što bi morao da je u pitanju
fajervol. Dakle, smetamo ljudima koji su navikli na
fajervol, a samim prevođenjem nismo pretjerano pomogli onima koji nisu.
А кад већ говоримо у овој теми о њима: „даунлоудовати“, „даунлоадовати“ и нарочито downloadovati су предугачке и рогобатне речи, а и звуче одвратно на нашем. „Преузети“ је званично прихваћен термин, док се „скинути“ и „свући“ користе у слободнијем говору и сви знају на шта се мисли — нема недоумице.
Slažem se da je
daunloudovati nezgrapno, ali me zanima zašto je
preuzeti ispalo bolje nego
skinuti. I jedna i druga su svakodnevne riječi. Ne razumijem zašto ti smeta kritikovanje postojećih kompjuterskih prevoda koji su u procesu standardizacije — ako postoje dobri razlozi za njih, pokazaće se.
