U ovoj priči sve je gramatički korektno.
Hajde da malo analiziramo detalje.
Изграђено је нешто мало, свега четири километра пута, мање него што су обећавали пред изборе. Та четири километра пута повезала су само два села. Дошла су четири детета са цвећем за раднике. За време ручка почела је да пада јака киша. За кратко време је пало толико много кише да су се сви прилазни путеви раскаљали. Како је касније јављено пало је 8 милиметара воденог талога.
Bojama je obeleženo slaganje subjekta i predikata. Nijansama crvene obeležio sam ono što pričam sve vreme — ovde ste to sasvim korektno upotrebili. Nijansama plave obeležio sam primere za koje verovatno hoćete da kažete da su analogni rečenici od koje je i potekla rasprava, pa ipak ta analogija ne stoji. Analizirajmo primer po primer, redom:
1) Ovde je subjekat „nešto malo“, što je srednji rod jednine, i zbog toga se predikat slaže s njim. Dodatak „svega četiri kilometra puta“ je baš to: dodatak, i nema uticaja na ostatak rečenice. Vi ste ga jasno odvojili zarezima, takođe ste mogli da upotrebite i crte, i zagrade, a možemo ga i prosto izbaciti iz rečenice i sve će ostati na svom mestu.
2) Subjekat „toliko mnogo kiše“ takođe je srednjeg roda jednine, tako da ni ovde ne bi trebalo da bude dileme.
3) Mislim da počinjem da shvatam poreklo Vaše zablude. Brojevi 2, 3, 4 (i brojevi koji se tako završavaju) drugačije se ponašaju od ostalih. Budući da je ovde reč o broju 8, sasvim je ispravno upotrebljen srednji rod jednine, mada ne bi bilo pogrešno ni slagati glagol s onim na šta se broj odnosi, jer brojevi od 5 pa naviše to dopuštaju — „Kupljeno je pet televizora“ ili „Kupljeni su pet televizora“. Ipak, zbog ostatka nekadašnje
dvojine, ovo se ne primenjuje na, između ostalih, broj 4, o kom je bilo reči od početka. Sličan „fenomen“ možete i sami videti na mnogo jednostavnijem primeru: dva, tri, četiri
čoveka (genitiv jednine); ali pet, šest...
ljudi (genitiv množine).
