Ako su ičiji komentari na mestu, bez osećanja i sa mnogo naučne istine, onda su to tvoji, Džo. Nisam tebe hteo nazvati kroatofobom i kvazinacionalistom — već se generalno pitam dokle više s „nacional-lektorisanjem“, i kroatofobičnim i kvazinacionalističkim podsmešljivim upadicama na račun moga idiolekta; i sâm znaš kome su upućene, tebi nisu.
Tebi sam uputio odgovor jedino na: „не знам колико има смисла причати једним вештачким језиком само разоноде ради (или је други мотив у питању)“, i na opasku o grljenju pređašnje tradicije, što mi jeste bilo zasmetalo.
Jezik kojim pišem jeste veštački utoliko ukoliko je svaki književnojezički varijetet namenjen pisanju, sa svojim pravopisom i drugim pravilima, u biti veštački; ali niti govorim tako razonode radi, već zato što sâm zaista nalazim smisla upravo u onim oblicima kojima se koristim, a ne u onima drugima, a pravopis i rečnici mi uredno daju mogućnost izbora (npr. ako je zemlja
JugoslAvija, meni je logičnije da pridev bude
jugoslAvenski nego
jugoslOvenski, iako doduše, nijedan od njih nije zapravo izveden iz te imenice — ovaj naziv, sa tim pridevom, i jeste prvo nastao u Hrvatskoj, a istočni oblik
jugoslovenski je kasnija „reetimologizacija“, što bi rekao Vladimir Anić, kakva je po mom mišljenju, kao i svaka reetimologizacija rečî, sasvim izlišna), niti ja nešto naročito grlim Novosadski dogovor, iako lično smatram sve „eksjugoslavenske“ varijante jednim jezikom.
Uostalom, ne sumnjam da se dobro razumemo i da ni ti, kao ni ja, nisi mislio ništa loše, naprotiv. Evo ruke pomirenja.
