Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« у: 00.14 ч. 03.01.2009. » |
|
Читам ово: http://www.blic.rs/kultura.php?id=72635 и питам се, да ли је тачно написано? Мени много шкрипи, ја бих ипак рекла " ... којЕ морате прочитати..." али свакако не бих рекла "1001 књиге"... Каква су уопште правила у српском кад се број завршава на 1? Именица и глагол би се морали слагати у броју, али мени некако звучи чудно...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
 |
« Одговор #1 у: 08.40 ч. 03.01.2009. » |
|
Па ако се "књига" слаже у броју и падежу са завршном цифром (дакле, 1001 књигА коју морате прочитати), онда би требало такође и "којУ", а не "које", јер се "коју" слаже у роду и падежу са бројем 1. То ти је исто као да кажеш 1 књига коју морате прочитати. Да је број књига био, рецимо, 1002, онда би се казало 1002 књигЕ којЕ морате прочитати.Мислим, нисам листао никакве граматике, али ми се чини да је овако исправно. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #2 у: 09.12 ч. 03.01.2009. » |
|
Hm... Sigurno si u pravu, mada, malo nema smisla... Da zvuci, zvuci dobro, ali valjda zato sto smo se navikli.
Pera ima 21 godinu. NE godine. A 21 je mnozina, ne jednina....
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
 |
« Одговор #3 у: 09.34 ч. 03.01.2009. » |
|
Да, али се "година" слаже са 1 у 21. Зато Мика има 22 годинЕ, а Жика 26 годинА. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
 |
« Одговор #4 у: 09.42 ч. 03.01.2009. » |
|
A 21 je mnozina, ne jednina.... Да, али 21 је једнина у граматичком смислу. А ту једнину одређује завршна цифра. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #5 у: 09.43 ч. 03.01.2009. » |
|
A 21 je mnozina, ne jednina.... Да, али 21 је једнина у граматичком смислу. А ту једнину одређује завршна цифра.  Aaaaa... Pa tako reci. Sad mi je sve jasno.  Kao i gramaticki rod... Nema veze sa realnoscu 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
 |
« Одговор #6 у: 09.49 ч. 03.01.2009. » |
|
хехе, ја сам јутро поранио и до сада сам већ достигао радну температуру. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #7 у: 09.54 ч. 03.01.2009. » |
|
Ka'ka crna radna temperatura subotom?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
 |
« Одговор #8 у: 09.48 ч. 04.01.2009. » |
|
Кад се број завршава цифром један, осим кад се завршава са једанаест, онда иза броја иде номинатив једнине — нпр. 351 пас; када се завршава са 2, 3, или 4, а не завршава се са 12, 13 и 14, онда иза броја иде генитив једнине — нпр. 143 пса; ако се број завршава било којом од преосталих шест цифара или са 11, 12, 13, 14, онда иза броја иде генитив множине — нпр. 278 паса, или 411 паса.
Дакле, за твој случај, за именицу „књига“ имамо следеће облике: - номинатив једнине — књига - генитив једнине — књиге - генитив множине — књига (с дугим и) Тако да ћемо рећи 1001 књига (номинатив једнине), 1002 књиге, 1005 књига, итд.
Да, ово је баш слика како је компликован српски језик. Мислим да странци ово никад не би могли да похватају.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 09.51 ч. 04.01.2009. од Вученовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
duk
посетилац

Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 39
|
 |
« Одговор #9 у: 23.27 ч. 08.01.2009. » |
|
Nestajanje a iz pojedinih imenica kod brojeva koji se završavaju na 2,3,4, a nisu 12,13 i 14, može se objasniti pomoću zvučnosti jezika(zvuči malo glupavo, ali obratite pažnju). Brojevi 2,3 i 4 se završavaju samoglasnikom, tako da je samoglasnik u pojedinim imenicama koje se upotrebljavaju uz te brojeve suvišan :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Pokušaj ponovo.
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #10 у: 00.01 ч. 09.01.2009. » |
|
Stvarno zanimljivo tumačenje.  Ali stvar je, zapravo, jedino u gramatici, koja nije toliko zanimljiva. Naime, oblik koji ide uz brojeve dva, tri i četiri jeste paukal, ostatak stare slovenske dvojine. Neki jezici imaju samo jedninu ili singular (za označavanje jednog na broju pojma) i množinu ili plural (za označavanje većeg broja pojmova), ali neki imaju i druge gramatičke brojeve: malo ređu dvojinu ili dual (za označavanje manjeg broja pojmova, za razliku od množine koja označava više pojmova; najčešće dvojina u jezicima koji je imaju označava dva pojma, otuda i ime, i to često parove koji uvek idu zajedno: imenice „oči“, „uši“, „ruke“, recimo, u takvim jezicima izražavali bi se oblikom duala), ili još ređu deonu množinu, partitivni plural (za označavanje jednog dela većeg broja pojmova). U istoriji našeg jezika postojao je dual — praslovenski jezik, praotac svih slovenskih jezika, imao je tri gramatička broja: jedninu, dvojinu i množinu. Dvojina se, međutim, vremenom izgubila iz slovenskih jezika, osim slovenačkog i lužičkosrpskog, jedino u kojima se do danas upotrebljava. Ali, opstao je paukal, ostatak dvojine, poseban oblik (dakle, niti jednina niti množina) koji u slovenskim jezicima dolazi uz male brojeve (dva, tri i četiri — veće od jedan a manje od pet) ili uz prideve i zamenice koji označavaju manji broj nečega, a jednak je po obliku nekadašnjem nominativu dvojine (ili današnjem genitivu jednine, iako to nije u stvari genitiv jednine već ovaj poseban gramatički oblik). U tome je stvar, a ne u glasovnoj harmoniji (takva težnja ka harmonijom glasova zaista postoji u nekim jezicima i utiče na oblike i lekseme, ali ne i ovde u našem jeziku). 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
duk
посетилац

Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 39
|
 |
« Одговор #11 у: 16.40 ч. 09.01.2009. » |
|
Ok, ovo zaista nisam znao. I pored ovog objašnjenja, nije mi baš najjasnije kako ruke mogu da budu dvojina. Može da postoji osoba sa 4 ruke, a 4 nije isto što i 2, iako bi oblici bili isti (dve ruke i četiri ruke).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Pokušaj ponovo.
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
 |
« Одговор #12 у: 18.16 ч. 09.01.2009. » |
|
Па двојина или дуал се користила за све појмове који се јављају у пару. Где си видео да неко има три или четири руке или једну руку? Осим у случају дегенеризације и сл. што се овде не рачуна.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #13 у: 20.08 ч. 09.01.2009. » |
|
Može da postoji osoba sa 4 ruke, Hi, hi, hi, pa ne može.  U jezicima koji čuvaju dvojinu ona se često upotrebljava za utvrđene parove kao što su oči, uši ili ruke. Tako bih na takvom jeziku „moje ruke“ rekao koristeći se oblikom dvojine, a ne množine kao što to činim na srpskom. a 4 nije isto što i 2, iako bi oblici bili isti (dve ruke i četiri ruke).
Da, u srpskom je oblik isti — paukal se upotrebljava uz brojeve dva, tri i četiri, a ne samo uz broj dva; zato što se paukal u srpskom, ostatak dvojine, ne odnosi samo na parove pojmova kao što to je obično sa dvojinom u mnogim jezicima, već na malu količinu, više od jedan a manje od pet. (Svakako, šaka ima pet prstiju, otuda i potiče iz praslovenske epohe ova podela na količinu manju od pet, koja se izražava oblikom dvojine, i veću od pet, koja se izražava oblikom množine.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
duk
посетилац

Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 39
|
 |
« Одговор #14 у: 21.12 ч. 11.01.2009. » |
|
Jasno. Hvala :) Znači niste nadležni za one sa 4 ruke :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Pokušaj ponovo.
|
|
|
|