Крв, црвено

Међу речима чију је историју тешко пратити свакако су и речи "крв" и "црвено".
Ево шта о даљој етимологији речи крв (Рус. кровь), каже Васмер.

Праслав. *kry, род. п. krъve; родственно лит. kraũjas "кровь", др. -прусск. krawian ср. р. "кровь", др. -инд. kravíṣ ср. р. "сырое мясо", авест. ẋrū-, вин. ед. ẋrūm "кусок кровавого сырого мяса", греч. κρέας ср. р. "мясо", лат. сruоr "загустевающая, текущая из раны кровь", ирл. crú, кимр. сrаu "кровь", др. -исл. hrár "сырой, несваренный", д. -в. -н. (h)rȏ — то же, др. -инд. krūras "кровавый", авест. ẋrūra- "кровавый, жестокий".

Сматра се да придев "црвен" долази од именице "црв", полазећи од претпоставке да је и у романским језицима црвена боја (ст-фра. vermeillon), на неки начин повезана са "црвом" (вул. -лат. vermiculus "црвић") од којег је та боја добијана. Уосталом, црвићи који се користе у риболову (то би риболовци могли да потврде) углавном су црвене боје (енг. blood-worm, нем. Blut-Wurm). Дакле, чини се да би ту логика могла да буде и обрнута, то јесте, да је латински vermis, можда, такво име добио баш због црвене боје (лат. rubeo -re "црвенети, бити црвен", rufus "црвен"). Грчки αιματο-πώτης ( haimato-potes "пијавица"; очигледно сложеница од крв + пити; гр. αίμα "крв") би евентуално могло раније звучати као hraimato или hairmato, слично грчком општем имену за боју - χρώμα/chroma.

Ако би горња претпоставка била тачна (да се "р" изгубило из речи "haima"), тада бисмо имали донекле јаснију слику, пошто грчко χρώμα (боја) јасно кореспондира са латинским rubeo и rufus (црвен), али и са српском речи "румен" (ст. -слов. роумѣнъ). У овом случају, јасно је да је ту глас [б] замењен (услед назалног изговора) гласом [м] (руМбен = румен).

Мислим да је главно питање овде да се види да ли су поменуте српске речи (црвен, румен и крвав) произашле из исте основе. Код Словена су речи крвав и црвен често синонимнe (пољ. krwawy крвав/црвен). Додатну забуну овде уносе речи кров, кривити, с/кривати, које су сродне ст. -енг. hrof, односно енг. roof.

Ако још уз све то погледамо сложене речи као што су крво-ток и црво-точина, тада добијамо једну другачију слику у којој, чини се, нема ничега другог осим "кружења"; то јесте, могло би се претпоставити да се ту заправо ради о круго-течењу (уп. коло-течина) или крухо-т(л)оку => круо-ток, где је глас [в] чисто протетске природе. У таквом случају, видимо да би се поменути крух или круо могли изједначити с латинским cruor -ris (крв; уп. срп. крвари). Но, поменуто [в] исто тако не мора да буде ту убачено, јер ако боље осмотримо српску реч крвављење или про-крвљење, тада би се она могла изједначити с латинским revolutus, које је једнако српском кривљењу или криволинијском кретању (круг + обло => кривуља/округло; лат circulus).

Ово су само нека од мојих нагађања. Можда неко има неку другу идеју.

Поздрав,
Душан Вукотић

	Аутор	Тема: Крв, црвено (Прочитано 5098 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.