Citam ovo i gledam analizu slicnu svojoj, sto puta sam premestala zarez i pokusavala da preformulisem, itd. U sustini, cilj mi je da ta "konstrukcija" bude shvacena kao pitanje, i da ja dobijem odgovor, al da citaocu izgleda malo lepse upakovano. Al ne cini mi se sigurno da stavim upitnik, jer nisu sve recenice u slozenici upitne, mislim inace, ne samo ovde. A cesto se nalazim u slicnoj situaciji. U prevodu, cesto nesto trazim
, pa bolje da upakujem da izgleda ljubaznije
salim se.
Zanima me koliko koštaju mandarine.
Zanima me, koliko koštaju mandarine?
Mene konkretno vise zanima ovaj drugi slucaj, gde se umece zarez, i gde je pitanje samostalno. Nije konstatacija. Jedino sto me bunilo je, ako imam nekoliko recenica ispred ove upitne, da li se primenjuje isto pravilo.
Ја бих најпре рекао једино тачка у таквим случајевима, јер то није упитна реченица, већ обавештајна, иако садржи формулацију питања. (Али њоме се не пита, већ се информише саговорника.)
Ако је пак употребљена као упитна реченица (ако се саговорнику просто не говори како нам је требала та информација, него се заиста и пита зна ли колико коштају мандарине), онда треба упитник.
Mislim da je ovaj drugi slucaj blizi cilju, jer je cilj postaviti pitanje, a ne informisati sagovornika.
па је на састављачу да се одлучи за варијанту са упитником или ону без њега, а већ према томе шта жели да искаже.
ali kako smo krenuli, u slucaju da mi neko zameri da sam stavila pogresan znak, imacu dovoljno argumenata da mu objasnim da sam ustvari u pravu, koji god znak stavila
...
