Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #30 у: 16.15 ч. 30.01.2009. » |
|
već me više brine to što su se standardi razdvojili, pa više nije jasno smije li se prema važećem srpskom standardu preslovljavati, a ako smije, prema kojim pravilima treba transkribovati. E, to je ono zbog čega sam ja postavila pitanje. Jer, ne znam kakav je uopšte odnos naših lingivsta prema hrvatskom? Da li ga tretiraju isto kao bilo koji drugi strani jezik, ili ipak smatraju da je to i dalje jedan te isti jezik? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #31 у: 16.19 ч. 30.01.2009. » |
|
Imam neki zbornik s naučnog skupa iz devedesetih koji je štampan ćirilicom (novosadsko izdanje), pa su i prilozi hrvatskih lingvista u njemu isto tako štampani. Sad mi nije pri ruci ali proveriću da li je u tim tekstovima bilo mešanja pisama.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #32 у: 16.23 ч. 30.01.2009. » |
|
То нису моје речи, само сам их пренео другим писмом, С горе наведеним ставом се и могу сложити (барем донекле), али моје неслагање се односило на ово: да текст на хрватском мирне душе можемо пренети ћирлицом и транскрибовано, и то назвати цитатом, zašto citat nije citat ako se preslovljava Можда нисам био довољно јасан. Не мислим да цитат није цитат ако се пресловљава, али мислим да цитат није цитат ако се део цитата транскрибује. Односно, мислим да се етимолошки писана имена не би смела транскрибовати у неком цитату. Дакле, таква имена би, по мом мишљењу, требало да остану нетранскрибована (наравно, и непресловљена, што је и логично), односно, требало би да остану у изворној латиници. Ерго, да бисме избегли мешање латинице и ћирилице у цитату (имена у латиници, остатак текста пресловљен у ћирилицу), мислим да је најмудрије да цео цитат остане у изворном писму, у овом случају у латиници. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #33 у: 16.35 ч. 30.01.2009. » |
|
A kad u citatu nema imena?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #34 у: 16.37 ч. 30.01.2009. » |
|
Ali transkripcija prema P 60 nije bila nikakva prepreka. Pisci hrvatskosrpskog morali su navoditi transkribovani oblik u zagradi — prebaciš u ćirilicu ono što možeš, uzmeš transkripciju iz zagrade, staviš izvorno pisanje u zagradu, i to je sve. Ionako se u citate često ubacuju komentari u uglastim zagradama, stavljaju tri tačke da bi se izostavio dio teksta, itd., tako da ne vidim zašto bi problem bio to što će transkripcija i izvorno pisanje zamijeniti mjesta u tekstu. Ako bi pisac zaboravio na transkripciju, uvijek se mogla naknadno saznati, jer je stvar Pravopisa, ne autorske slobode.
Naravno, ovdje govorim o P 60.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #35 у: 16.40 ч. 30.01.2009. » |
|
Ali transkripcija prema P 60 nije bila nikakva prepreka. Pisci hrvatskosrpskog morali su navoditi transkribovani oblik u zagradi — prebaciš u ćirilicu ono što možeš, uzmeš transkripciju iz zagrade, staviš izvorno pisanje u zagradu, i to je sve. Ionako se u citate često ubacuju komentari u uglastim zagradama, stavljaju tri tačke da bi se izostavio dio teksta, itd., tako da ne vidim zašto bi problem bio to što će transkripcija i izvorno pisanje zamijeniti mjesta u tekstu. Ako bi pisac zaboravio na transkripciju, uvijek se mogla naknadno saznati, jer je stvar Pravopisa, ne autorske slobode.
Naravno, ovdje govorim o P 60.
U tome je štos. Jer, 1960. ovakvo pitanje bi bilo suludo i glupo. Ali danas, zbog pre svega političkih prilika, to pitanje više i nije tako glupo. Kako tretiramo hrvatski? Kao strani jezik ili samo kao verziju jezika kojim svi mi na bivšim prostorima SFRJ govorimo (osim Makedonaca i Slovenaca, of kors)? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #36 у: 17.01 ч. 30.01.2009. » |
|
A kad u citatu nema imena? Мислим да би у том случају избор требало препустити аутору текста, поготово што је Правопис потпуно неодређен по том питању. Ја бих, рецимо, због доследности, све цитате писане на "хрватској латиници" преносио у оригиналном писму, а тако бих исто радио и са библиографским подацима. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #37 у: 17.05 ч. 30.01.2009. » |
|
Pisci hrvatskosrpskog morali su navoditi transkribovani oblik u zagradi То да су "морали" није ми познато. Ту вероватно мислиш на стручне текстове, док је у тзв. белетристици и медијима, колико се ја сећам, владао сасвим други манир: Хрвати готово ништа нису транскрибовали, већ су сва имена уредно била навођена у изворном облику, без транскрипције. Чини ми се да је тако било у међу Србима, сам у обрнутом смеру. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #38 у: 17.19 ч. 30.01.2009. » |
|
A kad u citatu nema imena? Мислим да би у том случају избор требало препустити аутору текста, поготово што је Правопис потпуно неодређен по том питању. Ја бих, рецимо, због доследности, све цитате писане на "хрватској латиници" преносио у оригиналном писму, а тако бих исто радио и са библиографским подацима. Ja bih rekao da je određen i to po novosadskom principu, budući da riječi označene skraćenicom hs. nisu pisane latinicom, da su uopšte uključene, te da se hrvatski tu zove hrvatska standardizacija (a na početku je ta skraćenica značila hrvatskosrpski). Naravno, u novom Pravopisu neće biti riječi s oznakom hs., što se sada zove hrvatski, a na osnovu prakse u Klajn-Šipki, ne bih rekao da će preslovljavanje biti dozvoljeno ili rješavano. То да су "морали" није ми познато. Ту вероватно мислиш на стручне текстове, док је у тзв. белетристици и медијима, колико се ја сећам, владао сасвим други манир: Хрвати готово ништа нису транскрибовали, већ су сва имена уредно била навођена у изворном облику, без транскрипције. Чини ми се да је тако било у међу Србима, сам у обрнутом смеру.
Govorim o tome šta je bilo pravilno 1960, a koliko se to poštovalo u praksi je druga stvar. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #39 у: 18.03 ч. 30.01.2009. » |
|
A kad bi se taj navodni citat tretriao kao prevod? Onda bismo mogli mirne duse da pisemo transkripciju i cirilicu...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #40 у: 18.22 ч. 30.01.2009. » |
|
A kad bi se taj navodni citat tretriao kao prevod? Onda bismo mogli mirne duse da pisemo transkripciju i cirilicu. Тачно. Као превод са енглеског, рецимо. Само још да се лингвисти договоре да ли су у питању два језика, или један језик, са два назива (или три или четири ако узмемо у обзир бошњачки и црногорски). Моје скромно мишљење је да су у питању различити језици, односно да је хрватски језик од пре одређеног времена "страни" језик (барем за мене) |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.27 ч. 30.01.2009. од Психо-Делија »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #41 у: 18.25 ч. 30.01.2009. » |
|
Govorim o tome šta je bilo pravilno 1960, a koliko se to poštovalo u praksi je druga stvar. Изгледа да се ни једни ни други нису придржавали тог Правописа, барем када је у питању наречена проблематика. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #42 у: 18.34 ч. 30.01.2009. » |
|
Моје скромно мишљење је да су у питању различити језици, односно да је хрватски језик од пре одређеног времена "страни" језик (барем за мене). Ne znam. Za mene ne može biti strani jezik jezik koji 99 % razumem. Ima delova Srbije u kojima se govori jezik koji jedva mogu da pohvatam, pa je opet jedan te isti jezik. Mislim, nemam ja ništa protiv da ga zovem jezikom, hrvatskim ako će se oni bolje osećati zbog toga, ali, pogledajmo malo i praktičnu stranu... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #43 у: 21.27 ч. 30.01.2009. » |
|
Dobro, znači možemo zaključiti da se hrvatski tekstovi za sada mogu ostavljati u originalu, s obzirom da to čini ne samo Klajn-Šipka kada govori o Klaićevom rječniku i sl., već i Srpski jezički priručnik u brojnim citatima i naslovima koje nalazimo u uvodnim tekstovima (baš o problematici jezičkih standarda), dok nije jasno mogu li se preslovljavati u ćirilicu i šta činiti s transkripcijama u tom slučaju, budući da Klajn ne obrađuje hrvatski u citiranom pismu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #44 у: 22.03 ч. 30.01.2009. » |
|
времена "страни" језик Обрати пажњу на знаке навода. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
