Прецизно правило у вези с употребом предлога
с и
к јесте да су
с и
к основни облици тих предлога, а да се
а додаје као непостојано. Дакле, углавном испред речи које би се тешко изговарале (
Није пошао ни к Колету 
скоро је немогуће за изговор, па ћемо ту убацити
а и добити
ни ка Колету) без
а, убацујемо
а. Стога бих рекла да је Џоов пример коректан. Међутим, није забрањено користити
ка и
са и у другим комбинацијама, уколико нам се баш то свиђа. Не може се рећи
с мном, ту мора
са мном.
Ако нам је стало до правила, употребимо увек
с и
к, осим када реч почиње гласом незгодним за изговор. Неки строжи лингвисти сматрају да треба употребити дуже облике и испред речи које почињу самогласником, мада не знам зашто.