Тежња (ка) и склоност (ка)

[emm]

Обично наилазим на преводе попут: склоност ка прекомерној уботреби алкохола.  Занима ме да ли је то правилно.  Јер, кажемо: склон сам претеривању, а не склон сам ка претеривању.

Слично је и код речи тежња.  Нпр.  тежим доброј оцени.  Али опет, неке ствари је немогуће изразити без предлога ка.  Као у првом примеру.

Шта ви мислите?

[Miki]

Зар није очигледно да кад употребљавамо глаголску конструкцију, бити склон (нечему), не можемо употребити и предлог уз њу, док ако настављамо казивање именицом или именским речима, онда морамо употребити неки предлог (у конкретном случају), ка, према или за; тако и овде: „склон (сам/је) претеривању“ (дат.), али „(имам/имаш/...) склоност ка претеривању“ (дат.) или „(имам/имаш/...) склоност за поезију“ (акуз.).

Тако је и са тежњом: „тежим савршености“ (дат.), али „имам тежњу за савршеношћу/сти“ (инс.) или „имам тежњу ка савршености“ (дат.).

[alcesta]

Jesi li siguran da je "savršenošću" i dativ, a ne samo instrumental? Meni škripi užasno.

[Miki]

Грешка је, треба само „савршености“. То је зато што не прочитам још једном шта сам написао. Исправићу и горе.

[Ђорђе Божовић]

Ne bih se skroz složio s ovim. Mislim da je svejedno hoćemo li staviti predlog ili ne u slučajima poput „težim ka ljubavi“ i „težim ljubavi“, „sklon sam poeziji“ i „sklon sam ka poeziji“. Ali slažem se kako ćemo uz imeničku konstrukciju svakako upotrebiti predlog: „težnja ka ljubavi“ i „sklonost ka ljubavi“.

Zbog čega je to tako? Padeži sami po sebi markiraju reč u rečenici, te zato predlozi uz njih nisu uvek neophodni, ali nije ih i nemoguće upotrebiti. Zato možemo težiti ljubavi (oblik dativa sam po sebi označava upravljenost), ali i težiti ka ljubavi (dativ s predlogom jednak je ovde dativu bez predloga). Međutim, u imeničkim konstrukcijama kakve su *težnja ljubavi i *sklonost ljubavi predlog je neophodan kako bi označio da se radi o dativu i upravljenosti, jer sâm padežni oblik u ovom slučaju ne navodi na to. (Isti je oblik i za genitiv.) A dok nam neko bolje ne rasvetli ovo, ipak ću reći kako ni ovde ne smatram nemogućim izostanak predloga, recimo „njegova sklonost poeziji“ podjednako je dobro koliko i „njegova sklonost ka poeziji“.

[Miki]

Слажем се.

[alcesta]

Ne znam, nikad ne bih rekla "sklon ka nečemu". S glagolom težiti je već drugačije.

[Ђорђе Божовић]

Mislim da se predlog može staviti a i ne mora, prosto jer nije neophodan a nije ni nemoguć (gramatički), pa sad kako kome stilski bolje zvuči...

[Miki]

A dok nam neko bolje ne rasvetli ovo, ipak ću reći kako ni ovde ne smatram nemogućim izostanak predloga, recimo „njegova sklonost poeziji“ podjednako je dobro koliko i „njegova sklonost ka poeziji“.

Аха, дописа ову последњу реченицу. Онда, може ли се тврдити да је у именским конструкцијама предлог сувишан онде где сам падежни облик јасно указује на падеж, докле се у случајевима где немамо јасну дистинкцију кроз падежни облик морамо послужити предлогом?

[Ђорђе Божовић]

Onde gde nemamo jasno značenje jer su neki padežni oblici isti (*težnja ljubavi), moramo staviti predlog. A onde gde je značenje jasno i sa predlogom i bez njega (sa samim padežnim oblikom), tu kako nam je po volji i kako nam se čini lešim stilom. Gramatički je, dakle, i jedno i drugo pravilno, a suvišno može biti jedino stilski.

[emm]

Хвала на одговорима.  Не могу се сад сетити, баш сам наишла на један рогобатан превод, па ме је то навело да се запитам кад може (и да ли може) да иде уз предлог ка. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Тежња (ка) и склоност (ка)