Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.49 ч. 17.05.2022. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 10 11 [12]
  Штампај  
Аутор Тема: Порекло речи Србин, Срби  (Прочитано 130477 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #165 у: 11.42 ч. 27.11.2009. »

Академик и професор на Филозофском факултету и директор Византолошког института у Београду, Божидар Ферјанчић (1929—1998), рекао је да "тезе о Србима као најстаријем народу на свету и српском језику као прајезику других, немају никаквог научног основа и на њих се, иако им се у медијима даје доста простора, не треба обазирати.

Vidite, taj isti Božidar Ferjančić, u svom članku Dolazak Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo (Zbornik radova Vizantološkog instituta 1996, br. 35, str. 117-154str. ), krajnje nekorektno je optužio uvaženog srpskog arheologa Đorđa Jankovića (str. 130):

Цитат
Још чуднија тумачења царевих вести изнео је Ђ. Јанковић, предлажући да се то првобитно боравиште Срба, односно крај око Сервије, пребаци на сасвим другу страну Балканског полуострва. Према његовој комбинацији, нечувеној у било каквом озбиљном научном раду, цар писац није мислио да је у питању град у области Солуна већ Салоне (Солина), а онда би Сервија била добро познато место Срб у околини Книна...

A evo šta je tačno Janković rekao, pa nek čitaoci sami procene da li je Ferjančić gore bio zlonameran ili ne (Ђ. Јанковић, Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора, Етнички простор Срба И, Београд 1993.):

Цитат

Установљена је археолошка веза у VII столећу између Дунава у околини Брзе Паланке и области Пљевља. То може значити да су Срби из данашње североисточне Србије прешли у области ондашње провинције Далмације. То даље указује да би податак о преласку Срба из околине Солуна на Дунав могао бити тачан. Међутим, нема других вести о Србима у околини Солуна, па се податак о Србима, Солуну и Сервији може другачије тумачити. Наиме, Солун (Θεσσαλουικη) сличан је називом античком Солину код Сплита (Σαλυνα, Салона). Сервија, која се налази око 135 км далеко од Солуна, суштински је истог назива као и Срб код Книна, удаљен око 150 км од Солина. Дакле, могло би се помислити да се предање односи на Срб и Солин, да су Срби најпре дошли у западну Далмацију, а не у Сервију и Солун. Ова домишљања показују да се проблем тачности податка о насељавању Срба не може решити без археолошких ископавања.

Dakle, Janković tu nedvosmixleno kaže "ova domišljanja", što Ferjančić maliciozno prevodi rečju "predlaganje"; tj. Đ. Janković tu, navodno predlaže(!!) da se to prvobitno boravište Srba, odnosno kraj oko Servije, prebaci na sasvim drugu stranu Balkanskog poluostrva. Zanimljivo je da u fusnoti istog Ferjančićevog članka stoji navedena baš ta poslednja Jankovićeva rečenica, u kojoj Janković kaže da se tu radi o "domišljanjima". Ali to Ferjančiću nije smetalo da stvari sasvim izokrene.

A više o sudbini Đorđa Jankovića, koga su sledbenici Božidara Ferjančića, čini se, najurili s Filozofskog fakulteta, možete naći i pročitati ovde
« Задњи пут промењено: 14.44 ч. 27.11.2009. од ArsLonga » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #166 у: 14.32 ч. 27.11.2009. »

Našla sam veceras dve vrlo stare  knjige, u elektronskom formatu, gde se ime Srba poistovećuje sa Tribalima, Skordiscima i Ilirima, pa zainteresovanim prenosim linkove.

Laoniki Halkokondil iz 15.veka ("krivac" ove rasprave o Olgi jer napisa  "«Τριβαλλοι, Σερβλοι, ο δε ευνοζ παλαιοτατον και μεγιοτον των ευνων... »što je prevođeno na latinski kao  “Tryballos, Serblos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo...” a na srpskom znači "Род Трибала, Срба, на целој земљи је најстарији и највећи, поуздано знам... )

У изворима није ништа необично да се млађи народ назива именом старијег са којим дели неке битне карактеристике или се налази на истој територији. То може бити необично једино онима који су за тако нешто први и једини пут чули код Олге која тако нешто налази код Халкокондила. Мађари се често називају Хунима и Турцима, Османлије Сараценима итд. Бркају се Словени и Готи, Хрвати и Срби, а Срби се документовано у неким византијским изворима доседно називају Трибалима, као што се вековима касније у аустријским називају Илирима. Мени је овде интересантно само то како код аутохтониста не постоји други разлог због којег се одбацује Порфирогенит, а пригрљава Халкокондил, осим виђења њиховог става из визуре задртог аутохтонизма. Тако је Халкокондил из 1460-их потпуно меродаван и не може се сумњати у истинитост његове тврдње како су Срби најстарији народ јер, ето, он то „поуздано зна“, али ће се зато потпуно одбацивати Порфирогенит који је живео пола миленијума раније и писао о Србима свог времена, јер се један део његових тврдњи не поклапа са аксиомом од којег полазе аутохтонисти.

И слажем се да је млаћење мртвог коња, али тешко је не доћи до тога када се у расправу око порекла имена Срба уводе „етимолози“ и „историчари“ у чији се став не сме сумњати јер једино сумњају они који су агенти бечко-берлинске школе и они који се њима поводе, а образовање и информисаност мере тиме да ли си прочитао тих 4-5 књига аутохтониста или не.  Undecided
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #167 у: 15.05 ч. 27.11.2009. »

Тако је Халкокондил из 1460-их потпуно меродаван и не може се сумњати у истинитост његове тврдње како су Срби најстарији народ јер, ето, он то „поуздано зна“, али ће се зато потпуно одбацивати Порфирогенит који је живео пола миленијума раније и писао о Србима свог времена, јер се један део његових тврдњи не поклапа са аксиомом од којег полазе аутохтонисти.

Ostavi se "autohtonista" i, ako možeš, pređi na ozbiljnu raspravu. Najpre pročitaj šta u vezi Halkokondila piše A. M. Petrović, čiji link sam ranije prosledio:
[...Svakako, sam pisac ističe da to sami Srbi za sebe kažu, ali ipak ne bi mogao da se nadoveže na tezu Laonika Halkokondila iz XV veka da su "Srbi... narod najstariji". Uz svo poštovanje prema autoru knjige sa upravo tim naslovom[7],valja istaći da je Halkokondil uzdizao Srbe zbog očekivanja kolaborativnosti u suprotstavljanju Turcima, i da bi naudio turskim imperijalnim nagonima, otvarajući prostor za buduće balkanske "heterije" i "omonije" ...]

A možda i Petrović greši što se tiče samog naslova Olgine knjige. Ubeđen sam da su taj naslov smislili izdavači (a ne Olga), da bi knjigu što bolje plasirali.
« Задњи пут промењено: 15.32 ч. 27.11.2009. од ArsLonga » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #168 у: 05.06 ч. 03.12.2009. »

Može li neko, molim vas, da mi napiše tačnu bibliografsku jedinicu za ovu knjigu Luković-Pjanovićeve (godina izdanja, mesto izdanja, izdavač itd.)? Nije bitno koje je izdanje, samo ako neko ima kraj sebe bilo koju kopiju te knjige.

Treba mi za jedno navođenje u nekom mome radu.
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #169 у: 15.37 ч. 03.12.2009. »

Nisam baš pratila temu. Je l' misliš na "Srbi-narod najstariji"?

Evo jedno od izdanja sa kataloga NBS, (odnosi se na prvi tom)

 АУТОР................... : Луковић-Пјановић, Олга
  НАСЛОВ.................. : Срби ___ народ најстарији. 1
  НАПОМЕНЕ О ИЗДАЊУ....... : [Допуњено изд.]
  ИМПРЕСУМ................ : Београд : "Мирослав", 1993
  ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 270 стр. : илустр. ; 24 цм

Ovde je pretraga, pa samo ukucaj prezime da dobiješ sva izdanja
http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=BASE&bno=70000&id=1523121512690388





Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #170 у: 18.24 ч. 03.12.2009. »

Super, hvala ti. Smiley
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #171 у: 11.51 ч. 06.12.2009. »

 Smiley Nema na čemu.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #172 у: 21.15 ч. 07.12.2009. »

Savremeni srpski, bogami, ima šest padeža (nema lokativa).

Ili nema dativa.
U svakom slučaju, ja ne pravim nikakvu razliku između trećeg i sedmog padeža, a mislim da je vrlo malo modernih govornika srpskog jezika koji je prave (mada nekakva razlika zvanično postoji u neki rečima), te bi možda već bilo vreme da kažemo da je to jedan padež, bez obzira da li ćemo ga zvati dativom ili lokativom, te da srpski jezik ima šest, a ne sedam, jasno različitih padeža.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #173 у: 21.22 ч. 07.12.2009. »

Savremeni srpski, bogami, ima šest padeža (nema lokativa). Dijalekti srpskog jezika još su više po tom pitanju (broju padeža) raznolikiji. Nadam se da to ne kvari zabavu. Cheesy

Заправо има седам, јер се не користе исти предлози као и у дативу

Ne zato!

(само према долази са обама падежима), већ су наставци за грађење датива и локатива исти. Smiley Са те стране посматрано, српски има седам падежа, са других страна може се говорити о шест. Чак су и акценти којима смо могли разликовати облик датива и локатива упркос истогласећем облику временом нестали. Јављају се још погдегде различити нагласци, али спорадично.

Primećujemo da se sa pomenutim padežima koriste različiti predlozi, primećujemo da je „prema“ izuzetak i da se upotrebljava ispred oba ta padeža. Mi to primećujemo, ali predlozi svakako ne mogu imati veze sa razlikovanjem tih padež, nikako ih ne smemo uzeti za razlog za razdvajanje padeža. Osim tog sporadičnog javljanja različitih naglasaka, razlike nema. Samo preostaje da procena koliko je to javljanje različitih naglasaka još uvek živo, te da se na osnovu toga odluči ima li još uvek smisla priča o sedam različitih padeža ili je vreme došlo da smanjimo broj za jedan.
« Задњи пут промењено: 21.25 ч. 07.12.2009. од Вученовић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #174 у: 22.50 ч. 07.12.2009. »

Ili nema dativa.

Ne, baš lokativa nema. Dativ je taj koji se očuvao, sa svojim oblikom (akcentom), a oblik (akcenat) lokativa se izgubio. Kada danas kažemo "nà kamēnu", to je oblik dativa iako smo ga upotrebili s predlogom "na". Lokativ je bio "na kamènu", a tako se danas više ne govori — dakle, lokativ je taj koji se izgubio.

Ima ovde, od ove poruke pa naniže čitava diskusija; i ovo smo već sažvakali: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=540.msg27968#msg27968 — da ne zatrpavamo sada i ovu temu. Smiley
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #175 у: 16.42 ч. 08.12.2009. »

Ili nema dativa.

Ne, baš lokativa nema. Dativ je taj koji se očuvao, sa svojim oblikom (akcentom), a oblik (akcenat) lokativa se izgubio. Kada danas kažemo "nà kamēnu", to je oblik dativa iako smo ga upotrebili s predlogom "na". Lokativ je bio "na kamènu", a tako se danas više ne govori — dakle, lokativ je taj koji se izgubio.

Okej, jasno.
Сачувана
Euskalduren laguna bat
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
Sam svoj
Име и презиме:
B B
Струка: ekonomista-informaticar zaludjen lingvistikom
Поруке: 3


« Одговор #176 у: 02.11 ч. 19.12.2010. »

Srbi i Hrvati su došli iz oblasti koje se danas nalaze u Poljskoj, Bela Srbija i Bela Hrvatska.  Ovo za Belu Srbiju tj.  Bojku je napisao jedan vizantijski istoričar prilikom našeg doseljavanja na Balkan.  Ako potražite naćete na internetu istorijske karte gde se vidi Bela Srbija i Hrvatska.  S toga mislim da poreklo reči Srbin tj Srbi treba tražiti kod Lužičkih Srba (Soraba).  Sorab je germanizovana verzija.  Oni sebe nazivaju Serbje (-je oznacava množinu) dok nas zovu Južni Serbje.  To pokazuje da oni nas smatraju na neki nacin delom svog naroda.  I vrlo je verovatno da smo pre 7.  veka bili isto pleme.  Dugovremena geografska razdvojenost uticala je na to da se danas naši jezici veoma razlikuju.  Gornjolužički srpski se razvijao pod jakim uticajem poljskog, a donjolužički pod uticajem češkog. 
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 10 11 [12]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!