Tokom februara, nakon tačno pola veka, dobićemo novi Pravopisni rečnik i prvi takav srpskog jezika (do sada smo imali srpsko-hrvatski). Ovaj veliki leksikografski projekat rezultat je dugogodišnjeg rada dr Milana Šipke, a iza njega je stala novosadska Izdavačka kuća „Prometej“.
Šipkin Pravopisni rečnik imaće oko 100.000 reči, od kojih će svaka biti navedena sa pravilnim i nepravilnim gramatičkim oblicima i akcentom. U prilogu će biti dat i pravopisno-gramatički savetnik. Supervizor novog Pravopisnog rečnika je akademik Ivan Klajn, a Milanu Šipki je u radu na ovom kapitalnom delu pomagalo više mladih naučnika i stručno-tehničkih saradnika.
- Pokušavam da budem koristan ljudima, da im otkrijem nešto zanimljivo, da ih zainteresujem za jezik, da im omogućim da lakše savladaju pravilnost i veštinu govora. Iz te želje izrodio se i Pravopisni rečnik srpskog jezika - kaže u intervjuu za „Blic“ dr Milan Šipka i dodaje: - Mnogo grešaka u govoru prave čak i vispreniji ljudi. Nije kontraverzan, već kontroverzan, nije ispravno čitaoc, nego čitalac… Ima mnogo takvih primera i često nije ljudima problem samo kako napisati, nego i kako izgovoriti.
Kako ste se izborili s konfuznim pravopisom srpskog jezika punim dubletnih rešenja?
- U fazi koncipiranja je bilo najkomplikovanije kako rečnik da bude dobar most između pravopisne, gramatičke i akcenatske norme i prakse, kako da onome koji je zainteresovan da savlada normu omogući da se što lakše i što brže informiše o tome šta je pravilno a šta nepravilno u govoru i pisanju. U drugoj fazi nam je najviše problema zadalo strahovito haotično stanje našeg jezičkog standarda. Otvorite pet priručnika i nađete tumačenja istih stvari na pet različitih načina ili vam kažu „može i ovako i onako“. Ne može se napisati u jednom normativnom priručniku: „j se u tom položaju nekad piše, a nekad ne piše“, pa ti razmišljaj kad. Gotovo kod svake odrednice naiđete na dileme. Mi smo se u tim slučajevima držali tradicije i onoga što smo smatrali da je najčešće u praksi.
Imate li objašnjenje za takvo stanje stvari?
- Normativna lingvistika nije razvijena, nemamo stručnjaka za nju. Kod nas se svako bavi normom, ponajviše oni koji su najdalji od nje - dijalektolozi. S druge strane, nemamo kriterijume normiranja jezika. Postavljamo pravila bez evaluacije, bez proučavanja norme, bez uspostavljanja kriterijuma. Svako normira na svoj način, onako kako misli da treba. Ne mogu norme biti privatne, a pravopisi autorski. Vuk je zapisao narodnu izreku: „Da nije vjetra, pauci bi nebo premrežili.“ Bojim se da kod nas u lingvistici vlada čamotinja, nema vjetra, a i kada se pojavi, u naivnom obliku svi se potrude da ga uguše.
Kako biste vi pomirili lingviste i rešili problem haotičnog pravopisa?
- Norma mora biti, kao što Njegoš kaže, „iz glave cijeloga naroda“. Mnogi lingvisti misle da su jeziku zakonodavac, a trebalo bi zakone iz jezika da izvlače. Morala bi se formirati jedna široka pravopisna komisija sastavljena od stručnjaka koji su se bavili pravopisnom normom. Materijal koji komisija usvoji treba da prođe kroz stručnu i javnu diskusiju jer nije sva pamet u komisiji i ima ljudi koji nisu jezički stručnjaci, ali će dati sjajne primedbe. Na kraju bi pravopisna komisija sabrala i razmotrila sve predloge, popravila pravopis i usvojila ga. Tako je bilo u vreme srpsko-hrvatskog jezika kad je postojao zajednički pravopis.
Ceo taj proces bi u Srbiji trajao verovatno pola veka.
- Verovatno. (smeh) Ali je u vreme Jugoslavije takav sistem odlično funkcionisao. Pravopis iz šezdesete je do sada najbolji pravopis, iako ima dosta zastarelih rešenja i nužne srpsko-hrvatske kompromise. Još uvek je i Stevanović neprevaziđen u gramatici. Moramo nešto menjati jer su jezik i kultura osnova identiteta jednog naroda.
Kako smo onda iz tog dobrog pravopisa iz šezdesete godine dobili jako loš?
- Odlaskom zajedničkog jezika mi smo se ponovo vratili autorskim pravopisima, odnosno pravopisima autoriteta kakve su pisali Belić, Boranić, Broz… Praksa pravopisnih komisija širokih okupljanja najboljih stručnjaka se izgubila, a svaki lingvista je mislio kad napiše pravopis postaće Belić.
Dakle, do nezavidne situacije u pogledu jezičke kulture dovele su nas krupne ambicije lingvista?
- Problem je što nije samo jedan sa takvim ambicijama, pa nastaje prljavi pravopisni rat na štetu pismenosti. Postoje i materijalni interesi, Pravopis je knjiga koja se po tradiciji najbolje prodaje.
Iznenađujuće je da su obični ljudi jako zainteresovani za jezik. Na „Fejsbuku“ čak postoje grupe koje diskutuju o pravopisnim pravilima.
- Ljudi su veoma zainteresovani za jezik i mislim da smo mi lingvisti podbacili, ne izlazimo dovoljno u susret tom velikom interesovanju. Treba da prestanemo da prebacujemo krivicu s jednih da druge i da krenemo da se organizujemo, a prvenstveno da sagledamo gde smo.
Pratićemo razvoj jezika
Šta ćete raditi ako se za par meseci zaista pojavi dugo najavljivani Pravopis Matice srpske? Neminovno je da će se neka rešenja Pravopisa i vašeg Pravopisnog rečnika kositi.
- Do tada će već izaći novo, dopunjeno izdanje Pravopisnog rečnika. Ja se ne bavim normiranjem i Pravopisni rečnik se oslanja na važeći Pravopis iz 1993. godine. Gde god dajemo drukčije pravopisno rešenje, u napomeni je rešenje Matičinog Pravopisa, a čim Matica srpska nešto bude ispravila u Pravopisu, i mi ćemo to popraviti. Iz izdanja u izdanje pratićemo razvoj jezika.
Извор: Блиц
http://www.blic.rs/Intervju/174176/Recnik-se-stvara- -iz-glave-naroda-
Не могу се начекати.
