WINKS
гост
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 8
|
 |
« у: 12.53 ч. 22.10.2009. » |
|
hm, u velikoj sam dilemi. . . . da li je ispravno: STOJALI NA. . . ili STAJALI NA. . . .  |
|
|
|
|
Сачувана
|
Чега се бојах,дође до мене
чега се плаших, задеси ме. . .
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 21.13 ч. 01.12.2009. » |
|
Зависи шта желиш рећи: стајати је свршен, стојати несвршен глагол.
Стајали смо на станици кад је воз наишао.
Стојали смо на киши и чекали.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #2 у: 21.46 ч. 01.12.2009. » |
|
Ma jes ti siguran? Meni to stojati nekako totalno zvuci pogresno... Da budem iskrena ne vidim nikakvu razliku izmedju ta dva primera....  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
marijica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: marija rajic
Струка: profesor srpskog jezika i knjizevnosti
Поруке: 12
|
|
« Одговор #3 у: 21.52 ч. 01.12.2009. » |
|
Proverila sam u recniku. Pravilna su oba glagola - oba su i nesvrsena i istog znacenja. Dakle i stojati je pravilno. Ne postoji razlika izmedju znacenja pomenuta dva primera :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #4 у: 21.56 ч. 01.12.2009. » |
|
Stvarno, kad nesto razmislim... Kako se ta dva glagola menjaju u prezentu? Od stojati bi bilo stojim, stojis, stoji itd., ali stajati? Stajim? haha neee..  Bice da imaju isti prezent? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #5 у: 22.10 ч. 01.12.2009. » |
|
Proverila sam u recniku. Pravilna su oba glagola - oba su i nesvrsena i istog znacenja. Dakle i stojati je pravilno. Ne postoji razlika izmedju znacenja pomenuta dva primera  И ја проверих у речнику, и морам да се извиним: погрешно бејах преписао, оба су несвршена, као што рече Маријица. Што онда значи и да нема разлике у онима двама мојим примерима, и да су оба глагола правилна. (Нисам је ни ја нашао док сам писао, да будем искрен, само сам се водио тиме да је један несвршен а други свршен па на основу тога дао примере, а што сам, у ствари, ја погрешно протумачио! ) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
marijica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: marija rajic
Струка: profesor srpskog jezika i knjizevnosti
Поруке: 12
|
|
« Одговор #6 у: 22.16 ч. 01.12.2009. » |
|
hm. Ovo jos vise buni, prema recniku prezent od stajati bi bio stajem. To onda bas ''deluje'' nesvrseno?!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #7 у: 22.21 ч. 01.12.2009. » |
|
hm. Ovo jos vise buni, prema recniku prezent od stajati bi bio stajem. To onda bas ''deluje'' nesvrseno?!
Pa da! To ti je ono, npr... Polako parkiram i stajem uz ivicnjak... Kao pristajem, pa stajem... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
marijica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: marija rajic
Струка: profesor srpskog jezika i knjizevnosti
Поруке: 12
|
|
« Одговор #8 у: 22.24 ч. 01.12.2009. » |
|
Ha, sad sam ja pogresila, htela sam reci da deluje svrseno, ali me je ovaj primer razuverio :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #9 у: 09.01 ч. 02.12.2009. » |
|
Da probam da podvučem crtu: reč je zapravo o dva glagola, oba nesvršena, različitog (ali srodnog) značenja, i različitih naglasaka: 1) stàjati, prezent stòjīm, pridev prošli stàjaō — biti nepomičan, biti zaustavljen 2) stȁjati, prezent stȁjēm, pridev prošli stàjaō — zaustavljati se, kočiti (tj. nesvršeni par od stȁti) E sad, za onaj pod 1), navodno postoji i alternativni infinitiv (a time i pridev prošli) stòjati, stòjaō. Moram da priznam da taj oblik meni zvuči malo čudno (i pokrajinski), ali ako rečnik tako kaže... (naprimer, HJP ga ne navodi). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #10 у: 17.09 ч. 02.12.2009. » |
|
U književnom jeziku nema dužina na nastavku za radni glagolski pridev. (I "pridev prošli" je prilično neobičan termin; ako već hoćemo tako, onda bismo ga pre mogli nazvati "pridevom sadašnjim", a trpni pridev "pridevom prošlim"... ali nema razloga da ih nazivamo tako, glagolski pridevi ne razlikuju vreme, nego stanje — aktivno tj. radno, ili pasivno tj. trpno. Glagolski prilozi se razlikuju u prošli i sadašnji.)
Ta dužina se javlja u nekima dijalektima (i u mom dijalektu, recimo), na primer sažimanjem grupe -ao u jedno dugo -ō (stàjao > stàjō) ili usled dijalekatskog duljenja svakoga -o nastalog od -l.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #11 у: 17.13 ч. 02.12.2009. » |
|
U književnom jeziku nema dužina na nastavku za radni glagolski pridev. (I "pridev prošli" je prilično neobičan termin; ako već hoćemo tako, onda bismo ga pre mogli nazvati "pridevom sadašnjim", a trpni pridev "pridevom prošlim"... ali nema razloga da ih nazivamo tako, glagolski pridevi ne razlikuju vreme, nego stanje — aktivno tj. radno, ili pasivno tj. trpno. Glagolski prilozi se razlikuju u prošli i sadašnji.)
Bio sam napisao "prošlo vreme", shvatio da to nije vreme, pa izmenio u "pridev prošli"; dakle, u pitanju je lapsus  . I u mom dijalektu se vrši to sažimanje, a ja tu dužinu donekle zadržavam i kad govorim standardno sa -ao, pa nisam bio siguran treba li ili ne. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #12 у: 17.41 ч. 02.12.2009. » |
|
’Бем ти те дужине... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #13 у: 17.45 ч. 02.12.2009. » |
|
Kod mene je jedna vrlo zanimljiva situacija — i ja izgovaram tu dijalekatsku dužinu na svakom nastavku -o za radni glagolski pridev svakoga glagola (kupiō, vidiō, staō, čekaō, čuō i sl.), a moja sestra, s kojom sam dakle zajedno u istoj kući odrastao, — jok. Mislim da sam ja tu, u stvari, naknadno izmenio kućevni govor pod uticajem sredine, ili sam ga možda prosto profesionalno deformisao proučavajući lokalni dijalekat. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
mare011
Гост
|
|
« Одговор #14 у: 07.27 ч. 02.11.2013. » |
|
Ovo je stara tema, ali meni odgovori koje sam pročitao nisu razjasnili stvar. Dakle, očigledno su u pitanju dva različita glagola stojati i stajati. Pre nekih godinu dana sam primetio da je značenje glagola stajati u stvari zaustavljanje koje se desava više puta, dakle to je učestali nesvršen glagol, dok je stojati samo nesvršen i počeo sam njega da koristim u govoru jer se retko, ili nikad, učestalo zaustavljam, pa posle o tome razglabam.
Dakle od glagola stojati glagolska imenica bi bila stojanje, a ne stajanje, pa bih rekao, npr.:
Ubija me ovo stojanje.
Iako mi je logično, zvuči mi malo neprirodno, što ne znači da je netačno, naravno. Čini mi se da je to još jedna krnjiva analogija nastala u narodu, bez nekog drugog razloga do nepoznavanja književnog jezika i baš zbog toga ne bi trebalo da utvrđujemo jezička pavila na osnovu onoga što oko sebe čujemo, već na osnovu činjenica. Stvarno ne vidim zašto bi to o prešlo u a. Može li neko da potvrdi moje tvrdnje, ili ih negira i to obrazloži?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
