Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
22.46 ч. 21.04.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Гласовна промена у речи „маркетиншки“  (Прочитано 8859 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
змајчики
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 5


« у: 14.05 ч. 23.03.2010. »

Скоро сам са друговима дошао у дилему око гласовних промена које се дешавају у речи маркетиншки (ако се уопште тако исправно каже).

Интересује ме који је правилан облик ове речи, и које гласовне промена настају у њој.

Хвала.
« Задњи пут промењено: 14.19 ч. 24.03.2010. од J o e » Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #1 у: 16.23 ч. 23.03.2010. »

Тај је облик правилан. Ту имамо палатализацију (г : ж) и једначење сугласника по звучности (ж : ш).
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #2 у: 16.39 ч. 23.03.2010. »

Ne znam jesi li zaboravio i jedno gubljenje suglasnika "s";

marketing+ьski > marketinžski > marketinžki > marketinški

ili se to ne računa?
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #3 у: 16.43 ч. 23.03.2010. »

Јасно, јасно, ја сам се био концентрисао на промене у основи.
Можда је боље не посматрати ове промене дијахронијски (са полугласницима), већ као савремене појаве. Ја нисам мислио на палатализацију као историјски гласовни закон, него на ону врсту савремене гласовне промене која важи у данашњем језику у одређеним категоријама. Зар није смешно спајати англицизам маркетинг и полугласник, као да су те две јединице икада могле бити у контакту?!
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #4 у: 17.18 ч. 23.03.2010. »

Pa slažem se da je malo smešno, al' ne znam kako drugačije to da iskažem... Nastavak -ski se i dan-danas ponaša kao da je -ьski, i proizvodi palatalizaciju i na pozajmljenim osnovama, mada se poluglas izgubio pre više vekova. Bar nas u školi nisu učili da je palatalizacija promena g u ž ispred s Smiley.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #5 у: 17.50 ч. 23.03.2010. »

Па која би ту гласовна промена онда била?!
Ја не знам што не бисмо говорили о палатализацији основе испред суфикса -ски (тако ради Клајн у Творби). Некада се палатализација вршила искључиво испред вокала реда е и и, а данас имамо и примере за ову фонетску појаву испред а (кричати), испред у (ручурда), па зашто не и испред -ски (јуначки, иришки, монашки)?
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #6 у: 09.12 ч. 24.03.2010. »

Па која би ту гласовна промена онда била?!
Ја не знам што не бисмо говорили о палатализацији основе испред суфикса -ски (тако ради Клајн у Творби). Некада се палатализација вршила искључиво испред вокала реда е и и, а данас имамо и примере за ову фонетску појаву испред а (кричати), испред у (ручурда), па зашто не и испред -ски (јуначки, иришки, монашки)?

Ako tako postaviš stvar, slažem se. Hteo sam samo, možda nespretno, da se ispred tog -ski sistemski zaista vrši palatalizacija osnove, iako to možda nije dosledno onom što smo poneli iz škole. E sad, taj -ski zaista jeste nekad glasio -ьский (je l' 'vako?), ali duh tog poluglasa očigledno jošte uvijek živi...

Nego, kad smo već kod teme, hteo bih da se dotaknem prideva izvedenim iz toponima na -k. Po ovom rezonu, trebalo bi da glase -čki (k+ski > čski > čki):

Zabok—zabočki, Kvebek—kvebečki, Krk—krčki

ali ako je ispred k u osnovi suglasnik imamo:

Njujork—njujorški, Žužemberk—žužemberški

Da li se ovde javlja neka sistemska glasovna promena, ili je prosto rezultujuća grupa -Cčki teška za izgovor, pa se poseglo za analogijom?
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #7 у: 14.10 ч. 24.03.2010. »

Никако није у питању системска промена, пошто се тај модел јавља само у једној јединој речи: њујоршки. Наш језик је био развио други начин разбијања те сугласничке групе: непостојаним а. У примерима девојачки, паланачки (а и од других основа: кремаљски, смирански — према Смирна, код Вука) видимо да је између два финална сугласника интерполирано а (пореклом од полугласника): девојк- + -ски > девојчски > девојчки > девојачки. Тако бисмо очекивали и њујорачки, међутим, тај модел данас није продуктиван, па се сналазимо како стигнемо. Пошто су именице које се завршавају на -Ск а од којих се праве придеви на -ски сразмерно ретке, претпостављам да се модел њујоршки неће скоро усистемити.

E sad, taj -ski zaista jeste nekad glasio -ьскиj (je l' 'vako?)

Отприлике. Уместо и ту је некад стајао меки полугласник, који се испред ј развио у редуковано јери/и, како где; а на крају је, по закону отворенога слога, стајао још један полугласник. Дакле, *-ьskьjь.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #8 у: 14.17 ч. 24.03.2010. »

Hvala.

Tako izgleda imamo i Majorka>majorški, bar zahvaljujući rasi psa "majorški ovčar" (perro de pastor mallorquin) (da nije njega, ne znam koliko bi nam često i zatrebao ovaj pridev).
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #9 у: 14.27 ч. 24.03.2010. »

Ето, то ми није пало на памет. Ја сам претражио Николићев „Обратни речник“ и Витасов „Корпус“, али, осим њујоршки, није било резултата.
Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #10 у: 16.11 ч. 25.03.2010. »

Čini mi se da danas u slučaju Z i S ta promena često ispada neprirodna: pariski, ruski, pruski, losanđeleski, galapagoski.

Mada, naravno, kras - kraški i vitez - viteški i... ne pada mi pamet još primera ove sekunde, ali sigurno ih ima.

Jesu li pesnici Širažani iz Širaza širaški ili širaski pesnici? (I širaško ili širasko grožđe i vino?) Nadam se da nisu "širažanski".

Višani s Visa kažu viški, ali mislim da bi dosta nas kontinentalaca danas spontano reklo viski.

A zapita se čovek odakle i ona prezimena na -cki.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #11 у: 16.30 ч. 25.03.2010. »

Pa u slučaju osnove na -z i -s sistemski imamo -ski, kao što si primetio.

Rekao bih da su Širažani iz Širaza širaski pesnici (kao što su Kavkažani sa Kavkaza kavkaski gorštaci). Kod etnika, nastavak je -janin pa dolazi do jotovanja. A ova palatalizacija iza -ski je malo "mutna" Wink )

Kraški i viteški su zaista izuzeci; o ovoj potonjoj se "ukratko" pričalo u ovoj temi Upozorenje: radi očuvanja mentalnog zdravlja ne udubljivati se previše Wink Tako i "viški". Džo bi možda imao nešto više da kaže o tome.

Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #12 у: 16.46 ч. 25.03.2010. »

Не бих имао ништа да додам.

Čini mi se da danas u slučaju Z i S ta promena često ispada neprirodna: pariski, ruski, pruski, losanđeleski, galapagoski.

Зашто је неприродно париски, лосанђелески...?!
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #13 у: 17.04 ч. 25.03.2010. »

Ja sam ga razumeo da je neprirodna promena S u Š, tj. "pariški", "losanđeleški".
Сачувана
змајчики
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 5


« Одговор #14 у: 19.03 ч. 25.03.2010. »

Хвала на одговорима.  Мислим да ме је палатализација испред -ски највише збуњивала.  А и нисам знао то да се сугласник с губи иза ж.

Ипак, мени је облик маркетингски (без икакве промене) некако најлакши за изговор.   Huh
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!