Стевановић, под акузативом мере/количине.
О овоме смо већ негде разговарали (потражи). Ствар је у томе што се именице са значењем броја (дакле, прилошким значењем) морају употребити у падежу који има ту значењску вредност. (Узгред, и
сто је некад било именица, али се окаменило у облику акузатива.) Тај падеж је код нас акузатив и зато именица
хиљада, када има прилошку вредност у реченици (одговара на
колико?), стоји у њему. Уп. са тим
Ово кошта једну драхму/лиру (сад су то све еври
).
Занимљиво је још приметити да у паукалним синтагмама са
хиљада немамо више тај акузатив, него паукал (
две хиљаде, као
двеста — према:
хиљаду, као
сто).
Још се сад сетих, сличну ствар имамо и са акузативом (додуше, неправилним)
сома (жарг.):
Кошта сома марака (марака), Кошта два сома (марака), Кошта пет сома (марака) — свуда је окамењени акузатив.
