Нисмо га ми ниоткуда извукли, већ тако гласи латинска реч, а то што су је Енглези преузели па прилагодили, а онда неко
паметан то тако пренео у српски...
Латински наставак
-ат(
ум) (лат.
-atum) означава предмет (у енглском га понекад изводе са
-cy), а изводи се обично из глагола: магистрат (
magistratum >
magistrare), ултиматум (
ultimatus изведено од суперлатива придева
ulter, ultimum) итд., а не
**ултимат. Ово
-ат смо ми примили преко немачког, али јавља се и пуни облик
-атум, што је им. ср. р. у лат., док се им. м. р. на
-atus па правилу „скраћују“ на
-ат. Е сад, ово овде што причам је
утемељена претпоставка 
, а ако грешим нека ме неко ко се боље разуме у латински исправи.
П. С. Претече ме Џо. А ево горе примера када се
-ум не одбија,
ултиматум, али ту је прича мало другачија, претпостављам. Џо?