Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Prekidni i neprekidni glasovi?
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
15.00 ч. 08.10.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице
 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Prekidni i neprekidni glasovi?
Странице: [1]
« претходне следеће »
  Штампај  
Аутор Тема: Prekidni i neprekidni glasovi?  (Прочитано 8452 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
« у: 15.39 ч. 17.04.2010. »
Kroz neki dan ću prestati da šaljem po deset poruka na dan, ali za sad...  Grin

Iz naslova se da zaključiti pitanje: Koji su prekidni, a koji neprekidni glasovi? Tražio sam i tražio i tražio i nisam našao.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #1 у: 20.37 ч. 17.04.2010. »
Svi oni glasovi koji kao element izgovora imaju pregradu vazdušnoj struji, dakle kod čijeg izgovora artikulatori u jednom trenutku pregradom prolaza vazduhu naprave zastoj vazdušne struje, koji se zatim naglo otklanja, te vazdušna struja potom prolazi uz jedan mali prasak, jesu prekidni.

To su, dakle, oni glasovi koji imaju elemenat plozivnosti (praskavosti), tj. kod kojih govorni organi stvaraju potpunu pregradu prolasku vazdušne struje. A to su plozivi (praskavi suglasnici), znači u srpskohrvatskom p, b, t, d, k i g, kod čijeg izgovora postoji početna pauza (tišina), tj. artikulatori sasvim pregrađuju prolaz fonacione struje pre nego što se naglim otklanjanjem ona propusti dalje; zatim afrikate (sliveni suglasnici), čiji je prvi deo upravo ploziv, dakle c, č, dž, ć i đ (čiji su prvi deo, što sigurno znaš, plozivi t i d, a drugi deo je strujni: ts, tš, dž, tś, dź); te sonanti m, n, nj i r, koji su kombinacija slobodnog protoka vazdušne struje i pregrade protoka vazdušnoj struji, tj. kod kojih s jedne strane vazdušna struja slobodno prolazi, ali s druge strane poseduju plozivni element, jer se stvara potpuna prepreka fonacionoj struji. (Kod nazala, nosnih sonanata m, n i nj, vazdušna struja slobodno prolazi kroz nosnu duplju, ali se u usnoj duplji stvara početna potpuna pregrada pre no što se artikulatori zatim naglo otklone, tako što su usne potpuno stisnute kod izgovora sonanta m, odnosno tako što jezik pravi pregradu oslanjajući se vrhom na gornje zube kod sonanta n, tj. na prednje nepce kod sonanta nj, a bočnim delovima na kutnjake; a kod vibranta r slobodan protok postoji između vibrirajućih dodira jezika sa alveolama, ali za vreme samih dodira postoji potpuna pregrada). Ti glasovi, znači, imaju osobinu prekidnosti.

Svi su ostali glasovi u našem jeziku neprekidni, jer se prilikom njihovog izgovora ne stvara prekidni (plozivni) element. To su svi vokali, laterali l i lj, aproksimanti v i j, i strujni suglasnici (frikativi) f, s, z, š, ž i h. Prilikom njihovog izgovora, govorni organi ne prave nikakve nagle zastoje i otklone, pa vazdušna struja uvek, celim trajanjem izgovora, ima nekuda slobodan prolaz, dakle ne postoji zastoj i pregrada, te potom prasak uz naglo otklanjanje artikulatora. Kod vokala, nikakva prepreka vazdušnoj struji i ne postoji; kod laterala l i lj, slobodan prolaz fonacione struje je uvek moguć bočnim stranama jezika, jer se one ne oslanjaju sasvim na kutnjake, zatvarajući usni rezonator, kao kod nazala n i nj; te kod aproksimanata i kod frikativa postoji tek delimična prepreka vazdušnoj struji, tako što se artikulatori zapravo samo približuju jedni drugima (malo više kod frikativa, a malo manje kod aproksimanata), stvarajući jedno malo suženje rezonantnog prostora, ali ne dodiruju se sasvim, te tuda, kroz to suženje, postoji slobodan protok vazdušne struje. Stoga ti glasovi imaju osobinu neprekidnosti, i to se može i praktično proveriti tako što ove glasove možeš, onako, kao bajagi "pevati", "pevušiti" ili "strujiti", tj. izgovarati bez prekida; a plozive, afrikate, nazale i vibrant r ne možeš uopšte izgovoriti, odnosno izgovarati u slučaju vibranta r, a da prethodno ne otkloniš naglo artikulatore uz mali prasak (dakle uz prekid), odnosno da ih ne otklanjaš više puta uzastopce u slučaju vibranta r, jer oni u svojoj tvorbi imaju plozivni (praskavi) element, tj. osobinu prekidnosti budući da se govorni organi kod njih naglo zbijaju, praveći pregradu i zastoj vazdušnoj struji, i potom uz malu eksploziju naglo otklanjaju; što kod neprekidnih glasova — vokala, laterala, aproksimanata i frikativa — nije slučaj.
« Задњи пут промењено: 20.43 ч. 17.04.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
« Одговор #2 у: 21.03 ч. 17.04.2010. »
Jao, hvala, hvala, hvala, hvala!!!

Naravno, glasovi kod kojih nema preprekâ vazdušnoj struji su neprekidni – logično. Ali primenjivanje te definicije na razvrstavanju glasova je meni bio problem. Puno stvari koje si napisao sam znao, no puno i nisam (pogotovo u drugom delu). Nisam čuo da se spiranti nazivaju aproksimanti (iako na Vikipediji često viđam taj naziv), a i nisam nigde do sada pročitao to da se n i nj oslanjaju na kutnjake (što se vidi kad se izgovore).

Još jednom hvala na kucanju ovolikog teksta i dobrom objašnjenju.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #3 у: 22.47 ч. 17.04.2010. »
Nema na čemu. Smiley

Terminologija je u fonetici i fonologiji prilično neujednačena i inače, a obaška i kod nas sa dodatnim raznovrsnim i domaćim terminima pored internacionalnih, što naravno, stvara probleme.

Tako se spirantima kod nekih autora odista i zovu aproksimanti, ali kod drugih — spiranti su isto što frikativi, što je, recimo, upotreba na koju sam, evo, ja za razliku od tebe više navikao, i eto ti mogućeg nesporazuma. Smiley Mnogi raniji autori čak nisu ni razlikovali aproksimante i frikative (i jedne i druge su stavljali u istu klasu).

Elem, glasovi kod kojih nema potpunih pregrada vazdušnoj struji su neprekidni, ali opet oni mogu imati i nekakve prepreke prilikom artikulacije. Frikativi svakako imaju prepreku vazdušnoj struji, samo što je ona manje-više delimična, tj. ona se javlja u vidu stvaranja suženja rezonatora (ili tesnaca — još jedan u gomili termina Wink) na mestu približavanja artikulatora, koje suženje onda utiče na to da se put vazdušne struje unešto izmeni, dakle nekakva prepreka na njenom putu ipak postoji i kod frikativa, iako oni imaju osobinu neprekidnosti. A tu osobinu imaju zato što, usprkos postojanja nekakve prepreke, opet ipak postoji i slobodan, neprekidan protok vazduha, akustički omogućen time što se artikulatori naglo ne zbijaju i ne otklanjaju, kao kod onih glasova koji imaju plozivni elemenat.

I svi sonanti, bilo prekidni ili neprekidni, imaju neku prepreku vazdušnoj struji, ali imaju ujedno i slobodan protok u kombinaciji s postojanjem prepreke. Jedino vokali nemaju nikakve prepreke već samo slobodan protok.

Znači, nije kriterij za podelu po (ne)prekidnosti postojanje prepreke nego (ne)postojanje prave pregrade, odnosno plozivnog elementa u artikulaciji, koji stvara ovu akustičku osobinu, a koji se fiziološki ostvaruje naglim zbijanjem i otklanjanjem artikulatora (dakle potpunim zatvaranjem te eksplozivnim otvaranjem rezonatora), što je samo jedna od vrsta prepreka fonacionoj struji koje postoje u tvorbi pravih suglasnika (koje upravo karakteriše postojanje prepreke, a tu spadaju i plozivi i afrikate i frikativi). Jasno?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #4 у: 22.59 ч. 17.04.2010. »
Evo još jednog "trika" pomoću koga se može naučiti ovaj deo fonetike — kada probaš izgovoriti m začepljenog nosa, ispašće b (što i znamo iz iskustva s kijavicom Smiley).

To je zato što je m u stvari, što se usne duplje tiče, isto što i b — bilabijalni ploziv; dakle, s toga aspekta sve fonetske osobine ima iste kao i b, i mesto izgovora i taj deo svog načina izgovora, i zvučnost itd.; jedino se razlikuje po tome što se kod m meko nepce spušta, pa vazdušna struja može istodobno slobodno proći kroz nosnu duplju, i to je ono što glasu m dodaje druge fonetske osobine koje ga ipak ne čine plozivom nego sonantom nazalom (ali čiji je taj jedan deo plozivan). Dakle, jedino čime zaista pravimo razliku između m i b jeste položaj mekog nam nepca; svi ostali artikulatori ponašaju se isto. Wink

I zato je i m prekidan kao i b, bez obzira na to što je sonant pa kod njega jednim svojim delom vazdušna struja slobodno protiče, jer ono ipak ima pored toga i taj plozivni element u svojoj artikulaciji, jednako važan kao što je i taj slobodni protok fonacione struje kroz nazalnu šupljinu.
Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
« Одговор #5 у: 23.15 ч. 17.04.2010. »
Цитат
Znači, nije kriterij za podelu po (ne)prekidnosti postojanje prepreke nego (ne)postojanje prave pregrade
Shvatam to. Nisam se gore lepo izrazio. Samo sam porušavao da kažem da se definicija kriterijuma razvrstavanja glasova na prekidne i neprekidne ne čini više toliko trivijalna kada zapravo pokušaš da ih razvrstaš. Uostalom, skoro potpuno nepostojanje prepreke prilikom artikulacije vokala je jedan od razloga da su samo oni nelokalizovani. Kada nema činilaca prepreke, ne mogu se ni razvrstati po kriterijumima načina i mesta izgovora.
Sećam se one "podsetnik" rečenice: Prilikom artikulacije vokala prepreka ne postoji, prilikom artikulacije sonanata vazdušna struja nailazi na prepreku, ali je ne savlađuje, dok je prilikom izgovora konsonanata savlađuje.

Цитат
Tako se spirantima kod nekih autora odista i zovu aproksimanti, ali kod drugih — spiranti su isto što frikativi, što je, recimo, upotreba na koju sam, evo, ja za razliku od tebe više navikao, i eto ti mogućeg nesporazuma.
Nikad nisam čuo da se spiranti nazivaju frikativi. Isto tako može doći do nesporazuma prilikom korišćenja onim terminom suglasnik koji se često odnosi i na sonante. Sad je neko napisao poruku o tome na forumu.

Цитат
Jasno?
Da!  Smiley Hvala, Đorđe, opet, što si toliko kucao samo da bi meni što kvalitetnije ovo objasnio; zaista lepo.
Evo dok sam ovo pisao ti si već poslao novu poruku.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #6 у: 23.43 ч. 17.04.2010. »
Tako je. Smiley Ništa ti ne brini, volim ja da kuckam. Cheesy Volim da razgovaram o jeziku uvek, nije problem.

Цитирано: suomalainen93 на 23.15 ч. 17.04.2010.
Sećam se one "podsetnik" rečenice: Prilikom artikulacije vokala prepreka ne postoji, prilikom artikulacije sonanata vazdušna struja nailazi na prepreku, ali je ne savlađuje, dok je prilikom izgovora konsonanata savlađuje.

Mislim da je to vrlo neprecizno i zbunjujuće rečeno, kako je to i inače slučaj sa većinom jezičkih udžbenika za osnovne i srednje škole kod nas (to "savlađuje je, ne savlađuje je" ne znači ništa, i nije ni čudo što nam đaci bježe od gramatike kô đavo od krsta).

Bolje pamti ovako: prilikom artikulacije vokala prepreka ne postoji već vazdušna struja ima slobodan protok, prilikom artikulacije sonanata postoji kombinacija prepreke i slobodnog protoka (na jednom mestu je uvek prepreka, a na drugom otvoren prolaz vazdušnoj struji, i to dvoje zajedno čini sonant, dakle sonanti su kombinacija toga dvojega), a prilikom artikulacije pravih konsonanata postoji uvek i samo prepreka (koja se, naravno, onda nekako i "savlađuje", inače ne bi artikulacije ni bilo).

Ovako je zgodnije rečeno, jer je odatle jasniji pojam sonanata i mesta koje oni u fonetici zauzimaju, upravo tako, sasvim između vokala i opstruenata (odnosno u kombinaciji vokalskih i suglasničkih elemenata), zbog čega razni sonanti u raznim jezicima mogu biti i periferni delovi sloga kao god opstruenti, ali i slogotvorni glasovi kao god — vokali. Smiley
Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
« Одговор #7 у: 00.57 ч. 18.04.2010. »
Цитат
Mislim da je to vrlo neprecizno i zbunjujuće rečeno, kako je to i inače slučaj sa većinom jezičkih udžbenika za osnovne i srednje škole kod nas (to "savlađuje je, ne savlađuje je" ne znači ništa, i nije ni čudo što nam đaci bježe od gramatike kô đavo od krsta).
Pa, dobro, zato sam je i nazvao "podsetnik" rečenica.  Grin Neprecizno i zbunjujuće – zaisa tačno.
Znam kako je nepravilnost glagola mleti oskudno objašnjena u žutoj gramatici. Sa podelom na slogove su me isto raspametili.  Roll Eyes

Цитат
a prilikom artikulacije pravih konsonanata postoji uvek i samo prepreka (koja se, naravno, onda nekako i "savlađuje", inače ne bi artikulacije ni bilo)
Cheesy Cheesy Cheesy
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688
« Одговор #8 у: 12.54 ч. 18.04.2010. »
Цитирано: Ђорђе Божовић на 22.59 ч. 17.04.2010.
Evo još jednog "trika" pomoću koga se može naučiti ovaj deo fonetike — kada probaš izgovoriti m začepljenog nosa, ispašće b (što i znamo iz iskustva s kijavicom Smiley).

To je zato što je m u stvari, što se usne duplje tiče, isto što i b — bilabijalni ploziv; dakle, s toga aspekta sve fonetske osobine ima iste kao i b, i mesto izgovora i taj deo svog načina izgovora, i zvučnost itd.; jedino se razlikuje po tome što se kod m meko nepce spušta, pa vazdušna struja može istodobno slobodno proći kroz nosnu duplju, i to je ono što glasu m dodaje druge fonetske osobine koje ga ipak ne čine plozivom nego sonantom nazalom (ali čiji je taj jedan deo plozivan). Dakle, jedino čime zaista pravimo razliku između m i b jeste položaj mekog nam nepca; svi ostali artikulatori ponašaju se isto. Wink

I zato je i m prekidan kao i b, bez obzira na to što je sonant pa kod njega jednim svojim delom vazdušna struja slobodno protiče, jer ono ipak ima pored toga i taj plozivni element u svojoj artikulaciji, jednako važan kao što je i taj slobodni protok fonacione struje kroz nazalnu šupljinu.

За ово ниси сасвим у праву. Идентичност оралног /м/ са гласом /б/ треба узети са пуно резерве. Прво, јачина експлозије у /б/ и /м/ нису ни приближно једнаке (код потоњег скоро је и нема, не знам што га сврставаш у плозиве). То показују и спектрограми: код /б/ се јасно види уклањање препреке, а потом формирање другог гласа, док иза /м/ непосредно, без паузе, следи наредни глас. Друго, када је запушен нос (кијавицом или руком  Smiley), меко непце при изговору /м/ ипак је спуштено (гласовни тракт по рефлексу покушава да нормално изговори назал) те и део носне шупљине чини резонатор, што даје ипак другачији акустички утисак. Па чак и кад намерно подигнемо задње непце и покушамо да изговоримо /м/, истина, добијемо глас који умногом личи на /б/, али му није идентичан јер том приликом задње непце стоји доста чвршће уза зид хоане него што стоји при спонтаној артикулацији /б/, кад ипак и један мали део носне шупљине чини резонатор. (Акустичке последице свега овога сам проверио на спектрограму, не причам напамет.) Ово су, знам, поприличне ситнице, али ако ћемо право...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #9 у: 20.42 ч. 18.04.2010. »
Džo, nemoj mi zbunjivati dijete! Cheesy

Sve to što kažeš stoji, ali i nazali i plozivi su prekidni jer i jedni i drugi imaju potpun zatvor oralne šupljine i zapreku prolaza vazdušne struje. To ne znači da je m ploziv, naravno da nije, jer je sonant koji pored toga ima i slobodan protok vazduha kroz nazalnu duplju, ali ono ima i u jednom svom delu artikulacije potpunu pregradu sasvim kao i plozivi, koja nastaje naglim zbijanjem te naglim otklanjanjem govornih organa, i to je taj "plozivni element" (potpuni zastoj fonacione struje u usnoj duplji usled zbijenosti artikulatora, koji se potom otklanjaju) zbog kojeg su i nazali i plozivi prekidni glasovi.

Sa artikulacionog aspekta, u usnoj duplji m i b su isto ili skoro isto: i jedno i drugo su, dotle, opstruenti — tek položaj mekog nepca ih razlikuje, odnosno uključenost nosne šupljine, a to dakako stvara dalje akustičke posledice.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Prekidni i neprekidni glasovi?
 « претходне следеће »
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!