Можда сам данас превише осетљива/устала на леву ногу/згазили ме и изгурали у метроу/. . . , али ми се не допада да се у лингивистичку расправу уносе погрдни називи за неке речи, а на основу личног суда. Мислим, шта значи да је нека реч "сељактив" у разговору о томе шта је правилно а шта није? Не разговарамо овде о томе које речи користе који друштвени слојеви/групе људи, већ о томе да ли је нешто исправно рећи или није.
Добро, извињавам се. Нов сам па сам мало више запаљен, а мало мање озбиљан и усмерен на оквире теме.
Сав мој (неспретан?) труд је био не да кажем шта је правилно или неправилно, већ да нагласим шта ми се више допада као избор и када је све исправно у граматичком смислу. Хајде да покушам још једном . . .
Реченица "Довезли смо се једрилицом до Сан Дијега" не разјашњава да ли смо стигли по води или по ваздуху. Избор превозног средства је врло различит у та два случаја иако им је назив исти. Ја не видим ништа неисправно у тој реченици. Једина мана јој је недореченост. "Доједрили смо до Сан Дијега" избацује "једрилицом", али не разјашњава довољно.
Напротив, ако се каже "Допловили смо једрилицом до Сан Дијега" или "Долетели смо једрилицом до Сан Дијега", тешко да остављамо места сумњи.
Неко ће рећи да и ваздухоплов "плови", те да прва од ове две реченице није довољно јасна, што је тачно, али тешко да би ико изабрао "допловити" мислећи на ваздухоплов, а да при томе није претходно упознао саговорника са чињеницом да је пут водио ваздухом.
Све правилно, али не баш исто.
Наравно, у случају авиона та дилема не постоји, па је ићи, возити се, летети и путовати једнако једнозначно, с тим што у случају да изаберемо глагол летети не морамо ни да поменемо превозно средство. Одатле и моја наклоност да користим глаголе који уже одређују радњу.
