Cena koštanja

[posetilac]

Slazem se da je "cena kostanja" pleonazam do besmisla.

Ali, 'akcija' nema mnogo veze sa pricom koju si naveo.
Ovaj isti termin se koristi i u drugim jezicima i predstavlja sinonim za 'preduzimanje' - preduzimljivost - direktnu ponudu - i to po posebno formiranoj ceni. 
Ovo, umesto da roba pasivno ceka kupca da je nadje i uoci, i tek onda konzumira!

Slozicu se i ja sa tobom, ako mi pronadjes u bilo kom recniku srpskog jezika da rec akcija ima bilo kakve veze sa snizenjem cena.
Evo na primer ukratko sa Vikipedie:

Делање, у филозофији
Деонице, у финансијама
Еколошка акција
Активизам
Директна акција
Друштвена акција
Акциони филм

[s.z.]

Слажем се да је реч 'акција' апсолутно непотребна у значењу које се односи на снижење цена. 'Снижење (цена)', 'попуст' итд. Имамо на претек сасвим нормалних речи и израза. Чему ово 'акција'?

[posetilac]

Слажем се да је реч 'акција' апсолутно непотребна у значењу које се односи на снижење цена.  'Снижење (цена)', 'попуст' итд.  Имамо на претек сасвим нормалних речи и израза.  Чему ово 'акција'?

Upravo o tome i pricam.
Do pre 20 godina nigde nisi mogao cuti da akcija podrazumeva neko snizenje cena.
Odjednim je neki genije izmislio "toplu vodu" i poceo tu rec da koristi za snizenje cena.
Ostali su kao zombiji to prihvatili, a da se niko ni jednog trenutka nije zapitao kakve veze ta rec ima sa "popustom".

Ni u jednom srpskom recniku necete naci nikakve dodirne tacke izmedju pojma "akcija" o pojma "popust", sto samo dokazuje da je u pitanju novoizmisljeni termin, a onom ko ga je izmislio trebalo bi dati Nobelovu nagradu za glupost.

Isti slucaj je i sa ovim "estrada" u mom potpisu.
Kakve veze ima "udruzenje muzicara" sa pojmom "estrada", koji oznacava "put"ili "drum"?

[Pedja]

Pa akcia i nema nista sa snizavanjem cena nego sa aktivnoscu da se pospesi prodaja. Trogviona odluci da napravi akciju da poveca prodaju a to cini snizenjem cene.

[s.z.]

То јесте донекле тачно Пеђа, али ако је искључиво тако, зашто ову реч срећемо у рекламама? Очигледно је да се она у данас распрострањеној употреби везује за однос производ-купац, а не производ-трговиник, што значи да се значење преноси са онога што помињете, на саме попусте. У томе је проблем.

[Pedja]

Ja to "AKCIJA!" u reklamam vidim kao skraćeno od "PRAVIMO AKCIJU!"

I ne vidim šta je problem da se značenje vremenom promeni. To je valjda prilično česta pojava u jeziku.

[s.z.]

Проблем је ако се значење промени на накарадан начин, од стране оних који немају најбољи осећај за језик. Као пример тога да није свеједно шта се ради од језика, замислимо да неко сутра прошири значење речи 'дан' и 'ноћ', тало да обе значе и дан и ноћ. Какав је ефекат такве промене? По мени, крајње негативан, јер се губи део изражајне моћи језика - а изражајна моћ језика је основно мерило квалитета тог медијума комуникације.

Ви можда то видите као 'правимо акцију', у значењу које сте навели, али употреба речи 'акција' од стране већег дела јавности, јасно указује на то да многи ову реч почињу поистовећивати са речима 'попуст' и 'снижење'.

Промена јесте саставни део стварности, и она се не може избећи. Али, човек је биће коме је неопходна одређена стабилност да би функционисао, и исто важи и за његов главни медијум комуникације - језик. Од хомостазе, која настоји да одржи услове неопходне за наставак биолошких процеса у нашем телу, до спољних природних процеса који одржавају услове неопходне за живот (минималне промене у елементарним силама природе би могле довести до услова у којима живот не би никада могао опстати, нити настати), па тако и друштвеног система - све има неке своје услове и лимите унутар којих мора остати, да би човек, друштво и живот наставили да постоје. Тако исто, да би језик функционисао, потребно је да се потенцијални саговорници, у одређеном времену, слажу око значења бар једног дела речи, и да користе сличан граматички систем. А настојање да се промена минимализује, води ка одржавању те способности међусобне комуникације на ширем временском и просторном пољу. У преводу, друштво захтева одређено опирање природном и утицај који се опире природним токовима, слично као што се употребом одеће и изградњом склоништа опиремо суровости природе, и одржавамо живот у немилосрдним климатским условима. Наравно, потребна је одређена равнотежа између вештачког и природног, али оно што је битно схватити је да човек јесте и мора бити донекле неприродно биће, које није сасвим од овог света, и да би без те 'неприродности' човел престао бити човек.

[posetilac]

Ja to "AKCIJA!" u reklamam vidim kao skraćeno od "PRAVIMO AKCIJU!"

I ne vidim šta je problem da se značenje vremenom promeni. To je valjda prilično česta pojava u jeziku.

Sve jedno, objasni mi sta zanci to "PRAVIMO AKCIJU", tacnije pogledaj u bilo kom recniku srpskog jezika znacenje reci akcija.

Za vreme Tita postojale su ORA - omladinske radne akcije, sto bi se danas moglo prevesti kao organizovano grupno volontiranje.
Dakle organizovana grupa omladinaca odlazi da radi besplatno mesec dana.
Na snimanju filma reziser pre pocetka snimanje neke scene kaze "Akcija" i to je znak da snimatelj pocne da snima, a glumci da glume"
Dakle opet grupa ljudi nesto radi.
Sem toga akcija se koristi i za deonice (na berzi).
U mojoj zgradi organizuju akciju ciscenja dvorista.
Moj komsija organizuje akciju za "izlivanje ploce" na kuci koju gradi.
Imas i termin aktivista,koji je opet nastao iz reci akcija.
Aktivista neke partije, besplatno radi odredjene poslove u interesu te partije.

Kao sto vidis nigde se ne pominju ni trgovine ni snizenje cena.
Skoro uvek se radi o organizovanoj grupe ljudi koja radi  nesto BESPLATNO.


Kod snizenja cena nema nikakve grupe ljudi niti  oni rade nesto besplatno pa da se moze govoriti o nekoj akciji.

Mozda bi ta rec imala nekog smisla ako bi na primer poklanjali te proizvode - jer bi u tom slucaju bar imalo neke veze sa ovim besplatnim radom koji predstavlja akcija.

Tebi je ta rec mozda logicna jer si verovatno mnogo mlad pa je slusas od rodjenja.
Medjutim svakom starijem coveku ta rec zvuci debilno i predstavlja obicno unistavanje srpskog jezika

Na kraju pokusaj u bilo kom recniku da pronadjes akcija kao sinonim za snizenje cena.
Neces je naci, jer je relativno skoro izmisljena.

Isto tako ni u jednom recniku neces pronaci da "estrada" ima bilo kakvo znacenje sem "put", "drum", "uzvisenje" ili "podijum".
A mi imamo neke silne estradne umetnike?
Sta su oni?
Valjda neki umetnici za pravljenje puteva?
Ili su mozda neke arhitekte u pitanju, posto stalno prave neke "projekte" odnosno projektuju nesto.

To je na zalost cisto unistavanje sopstvenog jezika od strane potpuno nepismenih ljudi.

[s.z.]

Посетиоче, пре него што другима почнете говорити о речницима, проведете тренутак у читању мог коментара, и потражите значење речи које сам поменуо, а које сте сами употребили ван њихових речником дефинисаних значења.

Оно што је Пеђа поменуо се односи управо на такву врсту акције: исто као што имамо акцију чишћења, можемо кренути у акцију побољшања трговинског промета. То је оно на шта се Пеђин коментар односио. Он вам може и сам одговорити, али нисам могао да се уздржим и не прокоментаришем.

То за естраду вам је одличан пример тога у којој мери је 'логика' коју заступате изашла из својих оквира. Њој није место у језику, јер језик је такав да би 'естраду' могли прозвати и 'мрквом', и да тај назив постане сасвим прихватљив, после одређеног времена. Једноставно, језик има своју логику, али он не мора бити рационалан на исти начин као математика.

[posetilac]

Procitao sam ja vas komentara i slazem se sa vecinom onoga sta ste napisali.
Jezik jeste takav da se menja i da vremenom razni termini postaju opsteprihvaceni.
Medjutim ti termini se smatraju pogresnim dok god se ne uvrste u standardni sluzbeni jezik.
Ni "akcija" kao sinonim za "popust", ni "estrada" kao sinonim za "udruzenje pevaca" jos uvek se ne nalaze u standardnom jeziku, prema tome jos uvek su pogresni.
Verovatno ce jednog dana uci i zvanicno postati ispravni, ali za sada su NEISPRAVNI.

Medjutim poenta mog komentara je bila nesto sasvim drugo.
Pokusao sam samo da vam pokazem da su ta dva termina toliko nelogicna u odnosu na ono za sta se koriste, da to lici na debilnost.
To samo govori o stepenu inteligencije i pismnosti onih koji su ih izmislili, a isto tako i o stepenu inteligencije i pismenosti onih koji su ih prihvatili.
Inteligentan i pismen covek nikada ne bi smislio tako debilan termin za te stvari, pogotovo sto i za jedno i za drugo imamo vec dovoljno termina.
Ja nikada necu upotrebiti ni tu rec akcija ni estrada u navedenim kontekstima, jer to jednostavno vredja i moju inteligenciju i moju pismenost.

Mozda cu zvucati grubo, ali sve sto sam zeleo da kazem je da nam nepismeni debili prave neki novi Srpski jezik.

Izgleda da je iz ove jadne Srbije odavno otislo sve sto je vredelo u smislu pismenosti i inteligencije.
Na ovaj sajt sam dosao u nadi da mozda ovde mogu pronaci neku oazu pismenosti i inteligencije, ali ocigledno sam pogresio.
Tako nesto vise ne postoji u zemlji Srbiji.

POZDRAV I SVE NAJBOLJE!

[VladKrvoglad]

Slazem se da je "cena kostanja" pleonazam do besmisla.

Ali, 'akcija' nema mnogo veze sa pricom koju si naveo.
Ovaj isti termin se koristi i u drugim jezicima i predstavlja sinonim za 'preduzimanje' - preduzimljivost - direktnu ponudu - i to po posebno formiranoj ceni. 
Ovo, umesto da roba pasivno ceka kupca da je nadje i uoci, i tek onda konzumira!

Slozicu se i ja sa tobom, ako mi pronadjes u bilo kom recniku srpskog jezika da rec akcija ima bilo kakve veze sa snizenjem cena.
Evo na primer ukratko sa Vikipedie:

Делање, у филозофији
Деонице, у финансијама
Еколошка акција
Активизам
Директна акција
Друштвена акција
Акциони филм

Meni ne smeta potreba nekog da ima cvrsta pravila, umesto prilicno labavih, kakva su jezicka.
Ne smeta mi ni kad neko drzi svoj stav argumentujuci ga, te odmeravajuci protivargumente.

Ali, Posetioce, ti sebi laskas da si pismeniji od drugih - a dozvolis si gresku tipa 'Vikipedia'. Ili je Wikipedia ili je Vikipedija. Isto kao sto odalamis aorist glagola 'biti' sa 'mi bi smo'. Ili propustis polovinu od zareza u svojim komentarima.

Sa tako sumnjivom pismenoscu drzis nam slovo o pravilima jezika? 
Ne verujem da si ti na bilo kakvom takmicenju iz srpskog postigao bilo kakav nadprosecan rezultat.
Profesorica o kojoj govoris (tvoja), jeste tipski slucaj bukve. Ne moze formirati ucenike koji su dosledno pismeni, ali ce ih indoktrinirati nekakvim rigidnim floskulama i krilaticama o sustini jezika? Hajde, mani nas se sa tim njenim nasledjem.

Uzgred, znacenje reci "estrada" koje si propustio da proveris pre nego sto si se napametovao  je i ovo:
Uzdignuti deo, podijum, pokriveni deo sobe, deo ulice (ev. za nastupe).


Poreklo je reci iz francuskog ili portugalskog jezika, pominje se i pravansalski, sa osvrtom na narodni latinski (stratum=pokrivac, preuzeto kao ulica/put u engleskom, nemackom, italijanskom, holanskom: street, strasse, strada, straat)

Ja sam jos malo proguglao francusku rec " (l')estrade" i nasao ovo objasnjenje etimologije:

U francuskom je rec "l'estrade" primila znacenje "uzdignuto mesto u dnu sale".
Smatra se da bi etimologija mogla biti i od srednjovekovnog latinskog izraza "estra" (kolonada, zasena, nadstresnica), nastalog na osnovu latinskog "extera" (iz, napolju = ex, extera).
Druga linija etimologije smatra da l'estrade znaci "uzviseno mesto", iz zastarelog znacenja "ulica", preuzetog iz pravansalskog "estrada" (15. vek), nastalo na osnovu latinskog "strata".
Ovde se objasnjava i da je nadogradjena estrada nazvana tribina, ali i da je ipak razlika koja se uspostavila izmedju tribine ta - da se sa tribine posmatra nesto, a na estradi prikazuje neko ili nesto.

Izvor: http://www.joostdevree.nl/shtmls/estrade.shtml , prevod Vladkrvoglad. Ovaj se izvor poziva na Etimolosku banku. nl.

Tako da ti zaista asfaltiras autoputeve.

[s.z.]

Није проблем у томе да ли реч 'естрада' требамо користити у овом контексту, већ у вашем приступу. С вашим мишљењем поводом те речи се могу или не морам сложити - искрено, крање ми је небитно, јер за 'естрадне уметнике' и њихов свет шљама и буке нисам заинтересован - али с вашом приступом, никако. Тачно је да у овој нашој Србији много шта није како треба, али нема места том дефетизму и свадљивости (иначе познатој српској карактеристици), нити крајње гордом облепљивању читавог друштва налепницом неписмених дебила, иако и сами правите правописне грешке. То не наводим из злобе, јер их и сам правим. Ако заузмемо такав став, напретка никада неће бити, јер тиме стварано међусобни анимозитет и раздор.

Атмосфера нездравог зилотизма, непокоривости, патолошке свадљивости, запостављања вреће жита због једног једног зрна, неспремности на бар привремени компромис, себичности, и неодговорноси која краси добар део нашег друштва - то је разлог због кога смо ту где јесмо, као народ, као друштво, као верници, као појединци, као говорници једног језика. Ми нисмо у стању да се ујединимо и супротставимо ономе што је лоше, јер сви мисле да знају најбоље, нико није спреман на компромис, и сви продају пажњу компарстивно небитним детаљима, запостављајући заједничку целину, лиме дозвољавамо шљаму да исплови на површину. Појединци који неретко немају појма о основним догмама вере којој припадају мисле да су већи верници од владика, полуписмени форумаши да су већи стручњаци од лингвиста, политичари опседнути личним напретком стоје разједињени пред злом које прети свима, народ 'све зна', а ништа не ради по том питању, осим што се свађа и распарчава у све већи број неистомишљеничких фракција, које неретко деле минималне или небитне разлике. Све су то показатељи једног колективног беснила и друштвене неодговорности, као и неспособности друштва да се обрачуна са тим злом. А такво стање ће се наставити док код се будемо размишљали тако као што размишљате.

[Pedja]

Проблем је ако се значење промени на накарадан начин, од стране оних који немају најбољи осећај за језик. Као пример тога да није свеједно шта се ради од језика, замислимо да неко сутра прошири значење речи 'дан' и 'ноћ', тало да обе значе и дан и ноћ. Какав је ефекат такве промене? По мени, крајње негативан, јер се губи део изражајне моћи језика - а изражајна моћ језика је основно мерило квалитета тог медијума комуникације.

Слажем се.

Ви можда то видите као 'правимо акцију', у значењу које сте навели, али употреба речи 'акција' од стране већег дела јавности, јасно указује на то да многи ову реч почињу поистовећивати са речима 'попуст' и 'снижење'.

Па да, али овде ту рећ људи доживљавају  утом значењеу само ако је у контексту продајне акције. У другим контекстима је доживљавају другачије. Ја не видим шта је ту проблем.

Једини проблем који видим је да је реч употребљена као замена за реч попуст што се може видети, на пример ако продавац огласи да је артикал "на акцији од 5%". али ако напише АКЦИЈА! јабуке 54 динара ја ту не видим проблем.

[Pedja]

Skoro uvek se radi o organizovanoj grupe ljudi koja radi  nesto BESPLATNO.

Ovo nema mnogo veze sa značenjem reči. Akcija podrazumeva pokrenutu neku aktivnost. Komercijalni karakter te aktivnosti je potpuno nebitan.

Medjutim svakom starijem coveku ta rec zvuci debilno i predstavlja obicno unistavanje srpskog jezika

Ja bih više voleo da se umesto nje upotrebjqava neka domaća, ako odgovarajuća postoji. Ito je jedini aspekt "uništavanja" o kome možemo govoriti.

Isto tako ni u jednom recniku neces pronaci da "estrada" ima bilo kakvo znacenje sem "put", "drum", "uzvisenje" ili "podijum".
A mi imamo neke silne estradne umetnike?
Sta su oni?
Valjda neki umetnici za pravljenje puteva?

Ja sam se već izjasnio o bukvalnom tumačenju. ti izgleda baš insistiraš da budeš bukvalista.

Uzgred to sa estradom je baš školski primer kako se značenje reči menja.

Medjutim ti termini se smatraju pogresnim dok god se ne uvrste u standardni sluzbeni jezik.

Grešiš. Standardni službeni jezik obuhvata rešnik i pravila standardnog službenog jezika. To što nešto ne spada u standardni službeni jezik ne znači da je to pogrešno, samo nije standardizovano.

Inače, ako bi se slepo držali takvog stava koji ti zagovaraš imali bismo veliki prpoblem jer standardni rešnik srpskog jezika nje završen, stiglo se čini mi se do slova T.

A i inače, taj rečnik NIKADA ne može da bude završen jer se jezik menja, neke reči se gube a stvaraju se nove.

Medjutim poenta mog komentara je bila nesto sasvim drugo.
Pokusao sam samo da vam pokazem da su ta dva termina toliko nelogicna u odnosu na ono za sta se koriste, da to lici na debilnost.
To samo govori o stepenu inteligencije i pismnosti onih koji su ih izmislili, a isto tako i o stepenu inteligencije i pismenosti onih koji su ih prihvatili.
Inteligentan i pismen covek nikada ne bi smislio tako debilan termin za te stvari, pogotovo sto i za jedno i za drugo imamo vec dovoljno termina.
Ja nikada necu upotrebiti ni tu rec akcija ni estrada u navedenim kontekstima, jer to jednostavno vredja i moju inteligenciju i moju pismenost.

Radikalni i isključivi stavovi su najčešće posledica neznanja.

[MasaMalinovski]

skromno predlazem da se cena kostanja reformise u 'utrosna cena' da se izbegne pleonasticnost

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Cena koštanja