Најпознатији је, мислим, пример дипломиран(и), а Клајн наводи још и неексплодиран, преурањен, пренагљен, начитан. То важи и за усељен стан, неодговорена питања
Auf, ovo mi ni ne pade na pamet, a kad zdravo razmislim, nema razloga što mi
diplomirani inž. zvuči okej a
neodgovorena pitanja ružno, osim što sam prvo čuo milion puta, a drugo samo od nekih tamo TV-ličnosti.
(
Načitan je valjda od povratnog
načitati se, tako da tu ne bi trebalo da bude sumnje.)
Nego, ovo što ja spomenuh je malo drukčije - u svim tim primerima su samo pridevi, ali ovo je cela pasivna rečenica izgrađena od trpnog prideva ali bez gramatičkog subjekta. Uporedi:
Naša pitanja nisu odgovorena.
Na naša pitanja nije odgovoreno.
U prvoj rečenici su
naša pitanja gramatički subjekt, što meni para uši jer bi trebalo da odgovara logičkom objektu, a upareno je s neprelaznim glagolom, kao da je neko mogao "odgovoriti naša pitanja", bože me prosti. U drugoj gramatički subjekt ne postoji, ne postoji nikakav element (ni implicitno) koji neko pokušava da nagura na mesto objekta neprelaznog glagola, i stoga mi se čini da nije problem da se neprelazna radnja izrazi trpnim pridevom - neko je samo morao "odgovoriti na naša pitanja", za šta nema rekcijskih prepreka, ako i ima stilskih razloga da izbegavamo ovakvo preobličenje.
Зашто би се рекло „oslobođenje za kojim je najviše žuđeno” када може „ослобођење за којим се највише жудело”?
Eh, zašto, zato što neko nema izgrađen osećaj za jezik, ili se možda zbuni u trenutku. Ne dovodim uopšte u pitanje to da se misao može izreći lepše, nego samo mislim da rečenica nije negramatična.
Jasno mi je da se po ovakvom obrascu uglavnom mogu izgraditi samo nezgrapne rečenice (i to gore od ove) ali mi ne deluju kao nešto potpuno oprečno našem jeziku - za razliku od "neodgovorenih pitanja". Pasivne rečenice ionako gotovo uvek idu stilu uz dlaku.
Kao kad bih rekao "meni ti auto sutra zeleni, ako možeš, dovezi" - nije sigurno lepa rečenica, protivna je pravilima lepog i skladnog u srpskom, ali nije protivna čvrstim pravilima gramatički mogućeg i nemogućeg.
