Nisu pravilni. Oni izričito navode Predsednik je Republike kao nepravilan. To samo nekad neki jezikoslovci iz Srbije koriste kao (bezvezan) argument protiv njih. Svaka njihova gramatika i savetnik to smatraju nepravilnim.
Međutim, kod njih jest(e) pravilno reći Marko je Tajčević…, ali je to stilski obeleženo i arhaično.
Имаш ли коју референцу? Ја погледах у њиховој главној граматици (Барић и др.) и пише
Zanaglasnice mogu biti između pridjevskog atributa i imenice ili između dvaju pridjevskih atributa:
Mali s e konventualac opet sav uskomešao, uzmahao i odlepršao niz uličicu. (R. Marinković) - Taj ga j e posao bio sasvim zaokupio. (Y. Desnica) - Taj j e čin ponovljen dvaput. (Lj. Jonke) - Psunj, Papuk i Krndija tvrdo s u eruptivno gorje. (M. Peić)
Zanaglasnica može biti između imenice ili imeničke zamjenice i prijedložnog ili padežnog izraza uvrštenog kao atributa uz tu imenicu:
Kontrast j e ovih fakata očigledan. (M. Krleža) - Neki s u od njih sada čučali na pragu, drugi se razvalili u hladovini. (R. Marinković)
Zanaglasnice mogu biti između apozicije ili atributa i imenice koja im je otvorila mjesto:
Gospoja i h s e Oliva naprosto plašila. (R. Marinković) - Taj ć e s e režim prije ili kasnije naći pod ruševinama svoje nasilne politike. (M. Krleža)
Nesložen ili složen predikat, a i rečenica, mogu razdvajati atribut i imenicu:
Pred njim svoju i z l ij e v a m tužalj'ku. (Biblija) - Kalnim g u b e ć i s e strujama,! optače voda o o . I tolik živi svijet. (M. Peti) - Bezdnu h r l i l i s m o brijega. (M. Peti) - Mahnitosti š t o i z m i č e strojevnoj, ! prokazuje redom naprave. (M. Peti) - Crni s u m e i moji s u m e i s t ig l i dani.
(M. Peti)
Prilog za modifikaciju može razdvaj ati glavni broj kao atribut i imenicu:
Deset s a m o godina iza toga minu. (M. C. Nehajev)
Zanaglasnice se mogu umetnuti i između sastavnih dijelova neodređenih zamjenica i neodređenih priloga:
Pokazivao mu sve što j e god bilo u vezi s doživljajima i udesom nesretnoga pjesnika. (Težak-Babić) - Kad m i god mati o smrti toj pripovijeda,! Mene trese groznica dan i noć. (Težak-Babić)
S obzirom na mjesto zanaglasnica izrazito su stilski obilježene one rečenice u kojima je zanaglasnica između imena i prezimena:
Luka b i Šušmek polazio u šetnju da namigne kojoj curi. (S. Kolar) Prema rasporedu, Goran b i Ivanišević trebao igrati sutra. (HTV, kolovoz 1993.)
Међу ауторима чији су цитирани примери има и озбиљних лингвиста.
On ima dva oblika prezenta: nesvršeni glašeni (naglašeni jesam i nenaglašeni sam) i svršeni (budem).
Је ли ово грешка?
Verovatno u Stevanovićevoj gramatici, ne znam zašto zbunjuje ljude i uvodi nered u jezik izmišljanjem stavova da određeni glagol nema infinitiv, i to tamo gde reda itekako ima.
Није тако само код Стевановића. И у Станојчић–Поповићевој Граматици тако пише.
Не бих ја те ауторе оптуживао за увођење „нереда” у језик. Пре ће бити да је ствар, како сам рекао, у неспретној формулацији. Не верујем да је Стевановић мислио да су то потпуно одвојени глаголи. Њихова је парадигма пак потпуно различита, па их је стога сврстао одвојено.
I da naglasim da je sve stvar vežbe: ako uporno budete je u Marko Marković rođen je ovako pisali/izgovarali, videćete da će vam bilo kakvo drugo rešenje biti nakaradno i — neprirodno. Ne zovu se džaba enklitike, naslonjenice.
Enklitike još zovu i zanaglasnice. S pravom.
Wackernagel je bio veliki jezikoslovac i primer da se to kao korov rasprostranilo u srpskom nije nikakav argument za kojekakvo zabadanje enklitika: samo je, zapravo, pokazatelj koliko smo se udaljili od pravilâ.
Ови твоји ставови немају превише (није погрешно рећи ни: никаквог) упоришта у лингвистици. Ако ти тако верујеш и мислиш, нико ти не брани. Не можеш тврдити где енклитике смеју да стоје зато што си ти „увежбао” своје језичко осећање, ни да прописујеш шта је природно а шта не. Људи које сам цитирао своје су животе [овако, јелда, не ваља?] посветили науци и истраживању и требају ти поприлично снажни аргументи да би то њихово оповргао. (Ово ти све саветујем не само као саговорник него и као уредник овог потфорума: тврди само оно што можеш да докажеш.)
