Šteta ruke, no pošto mi ne treba, zadrži je koliko da prelistaš stari Pravopis...
Ma nemam ga ovde pri ruci, na odmoru sam.
Nije mi nikad ni palo na pamet da te stvari proveravam u P, prosto sam sve to uvek pisao spojeno jer mi je tako bilo prirodno (a dovoljno sam se osećao sigurnim u sebe i svoj pravopis da mogu i intuitivno da procenim šta bih pisao rastavljeno a šta spojeno).
Nema razloga ni da se 'u stvari' piše odvojeno a 'zapravo' spojeno
Pa i ima razloga — "u stvari" je uvek, u svakom kontekstu, samo padežni oblik imenice s predlogom, dakle predlog se, kao i uvek, piše odvojeno od imenice; a "zapravo", i ovi slični primeri za koje ja ruke dajem, jesu pak isti takvi padežni oblici s predlozima, ali koji su: 1) proveli blagi semantički pomak, 2) prešli u drugu vrstu reči (nisu više imenice), 3) najčešće i pri tome preneli akcenat i u onim govorima u kojima se akcenti ne prenose preko granice reči, ili uopšte imaju drugačiji akcenat.
Zato se i pišu sastavljeno: "za prȁvo" — predloško-padežna konstrukcija, imenska reč s predlogom, a "zàpravo" — rečca; "do vȉđēnja" — imenica "viđenje" u genitivu s predlogom "do", npr. "ništa se nije dogodilo sve do viđenja i susreta pred kapijom", a "doviđénja" — pozdrav. A "u stvari" je uvek samo to — "u stvari" (kao "u biti", "u suštini", imenica u lokativu s predlogom "u").
(Eto, i ovo je novotarija - 'dokraja', brrr, ježim se koliko mi to nije prirodno.)
Opa, e ovo je tek vrhunac!
Dosad sam svesno pisao "dokraja" spojeno, znajući da kršim P93 (za P60 nisam siguran da nije možda on zaista propisivao spojeno), ali zato što mi je to bilo sasvim prirodno pisanje. Ono gore sam pisao spojeno i ne znajući da je P propisivao drugačije, ali za "dokraja" sam namerno terao svoje. Kad ono, vidi sad!
